Mihajlo Pupin – na čemu sve treba da mu zahvalimo

„Informatička revolucija u Sjedinjenim Američkim Državama nezamisliva je bez otkrića Mihajla Pupina“, rekao je svojevremeno Bil Gejts, osnivač Majkrosofta. Kada tako nešto čujemo iz usta jednog od najbogatijih i najuticajnijih ljudi današnjice ne  možemo da ne budemo ponosni na našeg sunarodnika.

A na čemu svi mi treba da se zahvalimo Mihajlu Idvorskom Pupinu?

Hvala mu što mi danas komuniciramo na daljinu

Još u januaru 1915. Njujork tajms je preneo Pupinovu izjavu: “Bežični telefoni će se koristiti za razgovore na vrlo velikim rastojanjima u razumno bliskoj budućnosti”.

I za to je imao argumente! Patenti Mihajla Pupina sa njegovim asistentom i budućim nobelovcem Edvinom Hauardom Armstrongom iz 1915. postavili su temelje za emitovanje radio talasa pomoću elektronskih predajnika, što je predstavljalo osnovu za početak razvoja radio tehnike i svih vidova savremene bežične komunikacije. Sedam patenata obelodanjenih te godine inicirali su novo doba u kojem su radio talasi značajno doprineli ubrzanom razvoju savremene tehničke civilizacije XX veka, kao i informatičke u XXI veku.

Među ukupno 34 pronalaska koje je patentirao Mihajlo je najpoznatiji po otkriću takozvanih Pupinovih kalemova, bez kojih bi današnja telefonija bila nezamisliva. Pupinovi kalemovi, proizvedeni u milionskim serijama, imali su u žičanim komunikacijama važnu primenu čitav jedan vek.

Hvala mu što je bio promoter nauke

Miloš Crnjanski opisao je Mihajla Pupina kao “moćnog gospodara električnih izuma”, a kolege su ga smatrale ocem idealizma u američkoj nauci. Unapređivao je nauku ne samo svojim patentima, već se i energično zalagao da stvori perfektne uslove za najbolji naučni rad svojih učenika i kolega. Bio je osnivač ili predsednik svih značajnih naučnih institucija prve polovine XX veka u Americi.

Pupin je bio jedan od dvanaestorice ljudi koji su 23. aprila 1915. prisustvovali prvom sastanku Nacionalnog komiteta za aeronautiku (tada NACA, kasnije NASA). Osim što je učestvovao u njenom osnivanju, Srbin je bio i prvi predsednik njenog pododbora za vazduhoplovne komunikacije.

Nauka nas može dovesti do visine bogova sa Olimpa, ali ako zanemarimo duhovni razvoj nestaćemo u ratu, mržnji i ekonomskim krizama”, govorio je svojevremeno Mihajlo Pupin, čije ime nosi ogromno i prestižno zdanje lаborаtorije zа fiziku nа Kolumbijа univerzitetu.

Institut elektronskih i elektrotehničkih inženjera svrstao ga je na peto mesto svetske rang liste najboljih profesora elektrotehnike svih vremena. Njegovi đaci su kasnije bili čuveni naučnici, pronalazači, a neki od njih su dobitnici Nobelove nagrade: Miliken, Langmuir, Rabi i Armstrong.

Hvala mu što je podržavao kulturu

Školske dane Mihajlo Pupin je delio sa slikarom Urošem Predićem, sa kojim je ostao prijatelj za ceo život. Upravo Predićev udeo u stvаrаnju Pupinovog umetničkog legаtа, koji se čuvа u Nаrodnom muzeju, je neprocenjiv. Poznati naučnik je kupovao značajna umetnička dela i nosio ih u Ameriku gde ih je čuvao dok se ne stvore uslovi u srpskim muzejima, a zatim ih je vraćao plaćajući carinu i opremu tih dela.

Zahvaljujući zalaganjima i Pupinovoj želji da pomogne mi danas imamo Univerzitetsku biblioteku “Svetozar Marković”, jedinu koju je Karnegi fondacija sagradila u slovenskim zemljama.

Mihajlo Pupin je Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu poklonio skoro 600 publikacija iz lične kolekcije. Među njima je najviše onih iz raznih naučnih oblasti, ali su tu i naslovi iz beletristike, retorike, umetnosti, društvenih nauka i politike. Deo publikacija čine retka bibliografska izdanja, a na nekima je čak i napomena da je primerak štampan specijalno za Mihajla Idvorskog Pupina. Zahvaljujući njemu Beogradski univerzitet je dobio prvu Britanika enciklopediju.

Hvala mu što je propagirao ljubav prema majkama

Pupinova knjiga “Sa pašnjaka do naučenjaka” objavljena je septembra 1923, a naredne godine Mihajlo je postao prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu. On nije pisao kakve su ga muke pratile tokom borbe za interese svog naroda, ali je u autobiografiji, koju je čitala cela planeta, imao za cilj da Amerikancima predstavi srpski nаrod i srpsku mаjku.

Mihajlo Pupin je to i sam istakao u pismu idvorskom parohu: “Amerikаncimа, Nemcimа i Frаncuzimа mnogo se dopаdа opis moje srpske mаjke i srpskih običаjа. To mi je nаročito milo jer sаm moju аutobiogrаfiju zаto pisаo da u njoj predstаvim svetu srpski nаrod i srpsku mаjku. Izvаnrednа populаrnost te аutobiogrаfije dokаzuje dа mi je željа potpuno ispunjenа. Neki odlomci iz nje ušli su u аmerikаnske udžbenike“.

Tokom Mihajlovog života u Americi izvodila se predstava o majci u kojoj je Olimpijada Pupin bila glavni lik. Svaki put kada bi spominjao majku Pupin je ustajao jer kako je govorio: “sedeći o njoj ne može da priča”.

Jednako poštovanje od svih nas zaslužio je i Mihajlo Idvorski Pupin (9. oktobar 1854 – 12. mart 1935), dobitnik Pulicerove nagrade, počasni doktor 18 svetskih univerziteta, profesor na Kolumbija univerzitetu i inovator čija su dostignuća uticala na razvoj telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rendgenologije i elektrotehnike.

 Verovatno neke od ovih informacija o Pupinu niste ni znali, ali danas, na 159. godišnjicu njegovog rođenja, pravo je vreme da saznate nešto novo o ovom vrsnom naučniku. Još mnogo podataka o njemu krije se u virtuelnom muzeju na adresi www.mihajlopupin.rs, koji je podržala kompanija Telekom Srbija u znak zahvalnosti za nemerljiv doprinos telekomunikacijama i u uz želju da se Pupinovo delo nikada ne zaboravi.

 Zanimljive informacije o naučniku možete saznati i prateći Twitter nalog @pupin1854, a ukoliko niste posetili Idvor, o kome je Mihajlo Pupin neumorno pričao, sada je dostupan sajt www.idvor.rs, koji omogućava 3D turu kroz ovo banatsko mesto.

Autor teksta Aleksandra Petrovski (@alex5rovski),  novinarka Mondo portala.

You may also like...

3 Responses

  1. Marko kaže:

    Odličan tekst Aleksandra, sve pohvale

  2. Pa hvala ti Mihajlo na svemu evo i ovako zvanično 🙂 Šalim se, odličan tekst, bez njega i Tesle bi svet bio vrlo dosadan…

  3. Katarina kaže:

    Odlican tekst svaka cast

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Napišite brojeve sa slika *