Nada za životinje: Ovi ljudi su im dali drugu šansu

Povodom početka emitovanja serijala „Nada za divlje životinje“, priči o organizaciji koja vodi računa o povređenim divljim životinjama u Kanadi i koja ih svake godine spasi na hiljade, pitali smo korisnike mts TV-a da li su i oni nekada spasili ili udomili neku životinju. Odgovori koji su usledili putem društvene mreže Facebook su nas prijatno iznenadili. 

Pre 3 meseca šetala sam se s bakom u Gornjem Matejevcu, selu gde i živimo. U centru sela ležao je skoro mrtav pas, bezrastan, pas koga je verovatno neko izbacio. Baka i ja smo ga videle i nismo znale šta da radimo. Bio je mršav i na ivici smrti. Uzela sam ga u ruke i tako odnela kuci. Dala sam mu puno hrane i vode. Mislila sam da će se hranom i vodom sve rešiti, ali en, to nije bio jedini problem. On i dalje nije mogao lepo da stoji. Brzo sam ga sa roditeljima odvela kod veterinara i tamo je ustanovljeno da je on imao preveliku temperaturu, da je kao i da je imao upalu pluća. Dobio je inekciju i ostao kod veterina gde je primao infuziju. Tamo je bio nekoliko dana. Sve to smo doata platili, ali nam tada novac nije bio bitan, bilo je bitno samo da on ostane ziv. Nakon toga smo odlucili da ga udomimo. On je od tada kod nas i sada bih trebao da napuni 5 meseci. On je sada jak pas i ima sve što mu je potrebno. Čuva se kao neka beba. – Sanja Partizan Ilić 

 

SanjaPartizanIlic

Prošle godine sam sa suprugom poveo svoju bebu u bolnicu, i unutar kruga kliničkog centra u Nišu, parkiram auto, izlazim i primetim na metar od auta jednu rupu, priđem, pogledam u nju, a unutra ovaj nesrećnik, jadnik upao u rupu jer je slep, što sam ustanovio kada sam ga izvuko iz nje,a spasio sam ga uz pomoć „štapa i kanapa“ što se vidi i na slici(kablovi za paljenje automobila). E sad, šta dalje? Kako ostaviti izgladnelog, uplašenog i slepog psa? Sa jedne strane pas u nevolji, sa druge strane beba od 8 meseci, temperatura, bronhitis…. Odluka je pala, ja vodim psa veterinaru a supruga bebu lekaru. I tako i bi. Epilog: pas nije bio slep, jeeeeeee, veterinar mi kaže to je zato što je dugo bio u mraku pa su mu oči tako izgledale i on je bio dezorjentisan, nakon pregleda, pas je udomljen kod mog prijatelja, i stalno ga obilazim. P. S vratio sam se po suprugu i dete, i sada je sve ok. – Maksa Kitanović 

Maksa Kitanovic

Septembar 2014/Februar 2015 sam proveo radeći u Sibiru, severnom delu. Yamalskog poluostrva. Retko šta nam je moglo ulepšati dan kada pomislite na temperaturu koja je u nekim trenucima dostizala i minus 60. Ali, lokalno stanovništvo su činili neki da ih nazovemo polu-eskimi, svako od njih je imao par haskija-malamuta ili čak i samog Irvasa. Čudio sam se kako pas izdrži te extremne temperature, oni su se svakoga dana,jutra budili pod snegom iako su imali svoje kućice-samo stresu sneg sa svojih njuškica i idu dalje dok smo mi,obični ljudi morali da nosimo 20kg garderobe- elem. Jednog jutra kada smo kretali na posao začuli smo cviljenje, odmah smo znali da je u pitanju pas, jedan mali, haski, nepunih dva meseca zaglavio je svoju nožicu na ćosak kontejnera u kojem smo spavali, usred noći je potonuo pa mu je priklještio nogu (tamo ne postoji temelj već je sve urađeno i leži na stubovima zabodenim u zemlju)…prišli smo kolega i ja i lopatama otkopali malo zemlje oko njegove noge, cvileo je jako ali je ubrzo bio oslobođen. Našli smo njegovog gazdu, na lošem ruskom sam pokušavao da mu objasnim šta se desilo ,on nam je na takođe lošem ruskom ili ej to ipak bio neki eskimski jezik koji je moj stariji kolega protumačio, rekao da želi da nam pokloni psa, začudilo me je jer ih oni baš baš cene tamo i pas ima veću vrednost nego čovek, Pas je bio mlad, svakako ne bi mogao da bude transportovan nazad u Srbiju…ja sam se vratio u februaru, kolega koji ima dugoročnu vizu je ostao. Pogađajte. Pas kojeg smo spasili je sada kod nas,u Srbiji. porastao je. Zove se Sasha. Kolega ga je doneo iz dalekog Sibira, malo mu smeta vrućina ali navikava se…Verujem da pojma nema kakva je sudbina mogla da ga zadesi, ili mozda ima pojma? 🙂 – Stefan Grbović

Stefan Grbovic

Priča kaže sledeće: malo mače koje je ostalo potpuno samo u napuštenoj kući pored jednog prijatelja. ljudi ga pronalaze i donose meni,nakon nekoliko dana nešto ga ujede ili ubode ili čak ozledi druga životinja i otekne mu glava,napravi mu se podliv i počne da se skuplja gnoj.inficira se rana. Pošto sam išao u medicinsku školu ne budem lenj i dezinfikujem jednu iglu i izdreniram ja njemu celu ranu očistim i previjem. Danas mačor ima ime Tomislav i puni godinu dana. Živ i zdrav. – Petar Sladojević 

PetarSladojevic

Na dan Nove godine, bila sam u radnji i vraćajući se čula sam tužan mjauk, ali nisam znala odakle dopire, padao je mrak, i bilo je jako hladno. A što je najgore nisam imala kod sebe telefon ni ništa što bih mogla da osvetlim okolo. I šetajuci se okolo, i nađem ja iskopanu rupu a u njoj džak zavezan, i kad sam otvorila imala sam šta da vidim, jedno prelepo mače koje je tužno mjaukalo i treslo se od hladnoće. Brže bolje, odvela sam je kući, ugrejala dala joj toplu supicu i našla drugaricu, koja se zove Chichak 🙂 Inače imam jos dve mačke koje sam našla tako napuštene.. – Aleksandar Danijela Đurđev

AleksandarDanijelaDjurdjev

Jedno lepog dana, vraćajući se kući ugledala sam jednu malu kucu, koja je bila povređena. Tužno je cvilela. Zabrinula sam se za nju i uzela sam je u naručje. Ona me je pogledala svojim malim tužnim okicama tražeći pomoć. Imala je dlaku žutu koja se presijavala na Suncu, kao da je od zlata, crne buljave okice i prćastu njuškicu. Umiljato,nedužno stvorenje kome je neko naneo zlo. Zagrlila sam je snažno. Krenula sam kući, celim putem tužno je cvilela i neprekidno me posmatrala, a ja sam je tihim glasom umirivala optužujuci u sebi onoga koje mogao da je povredi i takvu je ostavio. Kada smo stigle kući nahranila sam je, pazila i bila sve vreme uz nju. Takođe joj je ime i Lara, zlatni retriver. Mi smo dve najbolje drugarice. Teško je ne radovati se njoj pri svakom povratku kući jer vam se ona obraduje sigurno dva puta vise obasipajući vas nepodeljenom radošću i skakanjem. Moram priznati da mi je teško da zamislim dan kada ce moju porodicu činiti samo ljudi, uvek ću je smatrati nepotpunom bez prisustva nekok krznenog člana. – Natalija Milićević 

NatalijaMilicevic

Bežeći od pasa, srna „Lara“ kako smo je mi nazvali 🙂 potražila je spas u jednom seoskom dvorištu. Pošto su i psi uspeli da uđu u dvorište, ona je spas videla jedino u bazenu koji je bio zaleđen. Kada smo naišli, videli smo ovu prelepu životinju kako se bori sa ledom dok su psi kružili oko bazena. Dok su tata i njegov prijatelj vadili srnu iz vode, brat i ja smo jedva uspeli da oteramo pse koji su se uporno vraćali. Pošto je bilo zimsko doba i veoma hladno, smestili smo je u toplu prostoriju, gde smo je sušili fenom i sanirali posekotinu na nozi koju je verovatno zadobila kada je probila led u bazenu. Bila je veoma uplašena, drhtala je ali na veliko čuđenje bila je mirna dok smo je zbrinjavali. Kako je vreme odmicalo, nakon oporavka koji je trajao neka 2-3 dana, postajala je sve agresivnija, naravno s obzirom da to nije njeno prirodno stanište, i to je govorilo da je ova lepotica spremna da se vrati u svoj dom :). Tako je i bilo 🙂 – Mirjana Glišović 

MirjanaGlisovic

Teu sam prvi put videla poslednjeg dana februara 2013. na Fejsbuku. Udarila su je kola, danima se smrzavala tako na ulici, spasli su je neki divni ljudi i tražili su joj dom. Odstranjena joj je glava butne kosti, teško je hodala i bila jako mršava. Odmah sam znala da moram da je udomim. Tea mi je potpuno promenila život. Zbog nje sam počela stalno da izlazim (inače, radim kod kuće i izlazila sam samo kad baš moram), upoznala sam mnogo divnih ljudi iz kraja, čak sam se bila i zaljubila. Bila sam jako usamljena pre nje, a sada obe imamo veliko društvo. I, naravno da jeste bitna bezuslovna ljubav koju psi osećaju prema ljudima sa kojima žive, ali meni je još važnija bezuslovna ljubav koju je ona, posle sto godina, ponovo probudila u meni.U mom slučaju to je bila fatalna ljubav na prvi pogled kao u herc-romanima. Nadam se da je i u njenom. 🙂 –Danica Ilic

DanicaIlic

Pre nekoliko dana, na planini Bukovik, u Sokobanji, prolazio sam šumom, gledao prirodu i divio se njenom lepotom. Čuo sam da se u žbunju nešto mrda. Kada sam zavirio kroz gusto granje, video sam jednog lepog zeca. Bio je žućkast, imao je plave okice i sitne zube. Sav se tresao od straha, i imao je povređenu nogu. Verovatno je mislio da hoću da ga povredim. Uzeo sam ga i doneo kući. Moja deca su se obradovala, okupila oko njega i počela da ga maze. Pošto nisam imao gde da ga čuvam, uzeo sam nekoliko dasaka i napravio mu kućicu. Lepo se smestio i prihvatio je svoj novi dom. Već ga čuvam godinu dana i sav se “ubuckao“.Moj sin ga pazi kada ga pušta napolje da ne bi negde pobegao. Kada izađe, skakuće kao mali kengur, levo pa desno. Nadamo se da će biti srećan još veoma dugo… –Boban Todorović

BobanTodorovic

Pismo mog ljubimca …Dragi čoveče, pišem ti ovo pismo samo da bih ti rekao da sam sada voljen, uhranjen, čist i zdrav pas. Pisem ti i da bih ti se zahvalio jer da me ti nisi ostavio ne bih bio ovoliko srećan. Jedno ti nikada neću oprostiti… Bile su to novembarske noći pune kisa i jakog i hladnog vetra kada si me izbacio na ulicu.Bio sam mali, imao sam svega 8 meseci kada sam počeo da lutam ulicama, meni do tada nepoznatog grada. Duvao je jak zimski vetar i padala je kiša. Pokušavao sam da od pojedinih prolaznika izmamim koji komad hrane. Put me je doveo do jedne velike bolnice za kućne ljubimce. Bio sam mokar, prljav, izgladneo od lutanja ali i srećan. Srećan zbog dobrih ljudi iz te bolnice koji su me primili unutra i dali hranu i vodu. Pregledali su me, imao sam jaku upalu krajnika. Malo su me bockali ali to je bilo za moje dobro. Onda se pojavila ONA. Nije joj smetalo sto sam prljav i mokar, grlila me je i mazila kao niko do tada. Odvela me je svojoj kuci gde su me s nestrpljenjem dočekala njena deca. Napokon sam našao svoju pravu porodicu. Mojoj sreći nije bilo kraja. Voleli su me i dalje me vole… Međutim dogodilo se nešto najgore što jednog psa može da zadesi. Zbog tvoje nemarnosti nisam bio vakcinisan protiv najveće pseće bolesti- stenećak. Počeo sam da tonem. Trpeo sam velike bolove. Svaki dan je za mene bio nova borba za životom ali odlučio sam da se borim do kraja jer je moja nova porodica bila uz mene dan i noc. Imao sam njihovu podršku, kopali su i rukama i nogama dok mi nisu pronašli lek. Nabavili su serume iz inostranstva i to u poslednjoj- nervnoj fazi stenećaka, kada je iz mene liptala krv i gnoj iz očiju i nosa. Nisu odustajali od mene pa su me samim tim zadužili da se borim svom snagom. Uz pomoc seruma i Sasha Pesic i uz pomoć potporne terapije Veterinarske stanice Niš zajedno sa mojom porodicom prebrodio sam bolest i dobio bitku posle dva meseca borbe. Ponovo sam srećan i zdrav pas zahvaljujući mojoj novoj porodici a tebi ipak hvala jer da me ti nisi napustio nebih znao šta je sreća i pravo prijateljstvo između PSA I ČOVEKA. – Dubravka Ristić  

DubravkaRistic

Jedne večeri, komšije su pronašle sovu na ulici. Bila je neprirodno mirna i nije pokušavala da pobegne pa su posumnjali da nešto sa njom nije u redu, i uzeli je da dodatno ne nastrada. Odlučili su da je donesu nama jer su znali da se razumemo u ptice grabljivice i da imamo iskustva u njihovoj rehabilitaciji. Sova je bila mirna, u šoku sa uplašenim pogledom. Radilo se o odrasloj sovi- malom ćuku ( Otus scops ), koja je verovatno udarila u neki prozor dok je pokušavala da ulovi nekog insekta.( to smo pretpostavili jer se nalazila u blizini velike staklene površine) Pregledom smo ustanovili da nije povređena ali i da ne pokušava da leti. U početku smo je hranili silom a posle je počela da sarađuje i jede. Nakon 4-5 dana smo primetili da je sova promenila ponašanje i da počinje da leti po kavezu u kome se nalazila. Jedne večeri, posle hranjenja smo pokušali da je pustimo, međutim nije htela da odleti, već je mirno stajala na ruci. Tada ju je moj suprug uneo u sobu i tada su nastale ove slike. Već sledeće večeri posle hranjenja smo opet pokušali da je pustimo i ona je tada odletela u noć. Svi smo bili srećni jer je oporavak bio uspešan kao i povratak u njeno prirodno stanište. – Afrodita Ranković 

AfroditaRankovic

Mrvica. Tako smo je nazvali. Poluotvorena kapija, u dvorište ubačena kartonska kutija. Neki čudni zvuci iz nje. Završila je u našim rukama. A zvuke je pravila Mrvica. Bez odgovora na pitanja, otkud, ko, zašto…? Ne znamo. Možda jer već imamo nekoliko zečeva, pa je neko ubacio kod nas, ne mogavši više da brine o njoj. Ali ovi naši su krupni zećevi, nemački šarci. A Mrvica je mala, sva pufnasta. Pahuljica. Naša nova drugarica. – Đorđe Janković

DordjeJankovic

jedne večeri pre 5 godina sam na izlazu iz parka Čair u Nišu naišao na neku decu koja gledaju nešto u mraku. Kada sam prišao video sam da je reč o sovi. Pokupio sam je i preko neta sam našao info kako i kad se hrane i kako da se čuvaju. prošlo je par meseci dobila je novo perije i promenila se, primetio sam da je vreme za puštanje na slobodu. Kontaktirao sam Zavod za zaštitu prirode u Nišu i uz konsultacije sa njima smo odredili datum kada ćemo je pustiti i prstenovati. U međuvremenu sam je šetao po parku i lagano puštao da leti i trenira krila. Jedne večeri nas je iznenada napustila sama, očigledno je zov prirode bio jači i kroz prozor je sama odletela. Ja sam se jako nasekirao jer sam se vezao za Sovu, ali mi je prijatelj koji se razume u to i radi u Zavodu objasnio da je to normalno i očekivano bilo da sama odleti. Zabeležio sam sve na Youtub-u, narocito kako sam je hranio. Sledece godine sam nasao još jednu i isto je očuvao. – Srđan Nonić 

SrdjanNonic

Ovo je Meli <3 . Pronađena je kao štene od par dana, još uvek slepa. Bila je u plastičnoj kesi, zavezanoj u čvor, bez ikakave nade da se možda izmigolji odande, i spasi nekako. Na svu sreću, taj nečovek je kesu bacio pored samog puta, ispred jedne napuštene kuće u našem komšiluku, tako da smo na vreme čuli slabašno cviljenje. Kada smo je uzeli bila je tako sitna, tako krhka, nije znala ni mleko sa pipete da pije. U početku nismo želeli da je zadržimo, već kad malo ojača da je negde udomimo. Ali ljubav čini čuda, i tako je Meli danas nezamenjivi i neprocenjivi član naše porodice! – Daliborka Simeonović

DaliborkaSimeonovic

Miv Šer sam pronašla zimus, u snegu, pored puta. Bila je pretučena, sa dubokom posekotinom na zadnjoj šapici, toliko mršava da sam stvarno mogla da joj prebrojim svaku kost u telu. Ali najgore od svega toga, neki samoživi stvor, da ne kažem čovek, skratio joj je uši, pretpostavljam makazama. Na moje iznenađenje, nije se uopšte uplašila, a ni bunila kad sam je uzela, čak je i glavicu ispružila da je mazim. I pored toga što sam kod kuće imala šest mačaka, jednostavno nisam ni razmišljala da je ostavim. Nedelju dana gotovo da nije izlazila iz kuće, ležala je stalno na stolici pored šporeta, nije se pomerala, osim kad jede i ode do peska. I pored svega što je preživela od ljudi, ona se umiljava, sedi u krilu, prede, prati me po kući i uvek je pored mene, kao da zna da sam je spasila i pokazuje zahvalnost. Zato sam je i nazvala Miv Šer (umiljata maca na staroegipatskom). Šapica joj je zarasla, uši takođe, očistili smo je od parazita i dosta se popravila, ali je često imala epileptične napade, najverovatnije kao posledica potresa mozga kada su je pretukli. Nažalost, posle tri meseca, Miv Šer je uginula. Napadi su bli sve češći i nije mogla da se oporavi. 🙁 – Slađana Jevremović 

SladjanaJevremovic

Ovo je Arči a priča o velikom prijateljstvu sa njim je krenula ovako:2002 godine sam sedela u bašti jednog kafića sa svojim prijateljima i primetila sam jednog vučjaka, rekla sam prijateljima koliko je sladak ali on se ubrzo izgubio. Sutra dan se desilo čudo isti taj vučjak je bio ispred moje kapije ležao je pokunjen i tužan ,brzo smo pozvali veterinara i on nam je rekao da ima bolesne krajnike i da je to jedan od 3 vučjaka koji su izbačenu na ulicu i već dugo luta. ,Međutim on je već osvoji simpatije moje porodice i mi smo rešili da ga usvojimo.Arči je brzo prihvtio novi dom ,igraio je fudbal ,žmurke sa decom i bio srećan pas.Sa nama je bio još deset godina a onda se razbole imao operaciju i poslednje dane njegovog života nije se odvajao od nas. Arči je bio član naše porodice i u našim srcima još uvek postoji praznina što ga više nema. – Dragana Raičević 

DraganaRaicevic

Ovi mališanu su udomljeni majka im je Lutalica kolko sam video,dok su bili kod mene na poslu hranili su ih svi i bili su srećni.Našo sam čoveka koj ih je oboje uzeo jako su bili dobri i mnogo vole da se maze, ja obožavam životinje i kad udomim bilo koju životinju sa ulice ja sam srećan.Još mnogo pasa i raznih životinja sam udomljavao i uvek mi je veliko srce kad usrećim neku životinju. – Ivan Kalajdžić

IvanKalajdjic

Ovo je mačence koje smo udomili ove godine od jedne devojke iz Beograda koja ju je našla na ulici,ali nije mogla da je zadrži jer je imala već svoje odrasle mačke. Naš malac(sinčić)vooooli životinje i odlučili smo da pored 2 psa koja smo takođe udomili,i morske prasiće koju smo takođe udomili jer se čovek selio…uzmemo i ovu malu tigrastu guzicu zvanu Cicka.I nije važno što imamo mali zoo vrt,važno je da su oni na sigurnom,siti i srećni,kao i mi jer oni čine našu sreću….Udomite i vi! – Nerina Cilerdzic

NerinaCilerdzic

Spašena iz azila u Jagodini tamo smeštena po prijavi da je napala dvoje dece sto se ispostavilo kao laž tamo je operisana do karcinoma i sterilisana kad je stigla kod mene bila je kost i koža ali se ubrzo oporavila njeno ime je Tina ženka dobermana koja bi samo da se igra i mazi pobeda ovde nam nikako nije cilj već samo pokušaj da ljudi shvate koliko su u stvari dobermani posebni i koliko mogu da vam ulepšaju život imao sam pre nje puno pasa i sada ih imam u isto vreme pored nje jos 3 ali dobermani su nešto posebno – Marko Marinković

MarkoMarinkovic

Beti sam prvi put ugledao pre godinu dana na letovanju. Jednog jutra rano sam ustao i otišao na plažu, nadajući se da neće biti gužve. Ležeći na plaži čuo sam neko jecanje.U prvom mahu mislio sam da je u pitanju galeb ali kada se jaukanje nastavilo, ustao sam i video da je ispod stene neko malo štene. Nadolazio je malo veći talas i brže bolje ustao sam da uzmem štene. To je bila jedno malo, mokro, kremaste boje štene rase pekinezer, jedva mesec dana staro (po mojoj proceni).Uzeo sam ga i obrisao o peškir. Otisao sam odmah nazad u hotel i pokazao sestri malu Beti. Odmah su se jedna drugoj svidele. Sestra i ja smo planirali da vodimo psa kući, ali smo znali da to nije moguće zbog granice. Međutim, kada je Beti (više nego mi) ubedila naše roditelje da je odvedemo, raspitali smo se oko transporta i rešili sve u vezi sa tim. Uopšte se ne kajemo zbog ove odluke, jer je Beti jedan veoma pametan, snalažljiv i lojalan pas. – Milorad Simić

MiloradSimic

Ovo je mojČađavko. Kao što samo ime kaže, naš susret je bio ovekovečen jednim odžakom punim cađi. I jednim smederevcem. Naime, moj mali drugar je jedne večeri prepao komšinicu time što je počeo da leprša u njenoj peći. Uplašena, pozvala je mog oca, koji se nakon pola sata vratio sa jednom plastičnom posudom u kuću. Dao mi je posudu i imala sam šta da vidim: dva krupna žuta oka koja ne trepćući gledaju u mene. Mala slatka sova potpuno crna od čađi. Zato se i zove Čađavko (to je bila ideja moje majke). Naime, taj moj mali drugar, predpostavljamo, dok je pokušavao da poleti, malo je pogrešno skrenuo i uleteo u odžak. I tako došao do mene. Sa svakim maženjem, sa njega se skidalo po malo čađi. Svakog dana otkrivala se po malo njegova boja, simpatične bele pegice po braonkasto sivim perima. Pravo je malo čudo prirode. Jede iz ruke, a da potom ne pokušava da me ugrize za prst. Još uvek se družimo i to naše druženje će trajati sve dok čađi bude na mojim rukama kada ga uzmem. A kada je više ne bude biće spreman da poleti. Ko zna, možda odluči i da doleti do mene ui da u znak pozdrava škljocne kljunom. Ali do tad, evo slike da vidite mog drugara..-Violet Anahareo Marinkovic

VioletaMarinkovic

Ovo je naša maca, koju smo spasili sa ulice. Bio je kišni dan, moj momak je krenuo na trening, i kod jednog nadvožnjaka naišao na ovu malu macu, smrzavala se na ulici sklupčana. Bilo mu ježao da je ostavi tu, pa ju je doveo kući, Bila je neko vreme u podrumu, hranili smo je i napravili joj kućicu, ali pošto nismo mogli da je zadržimo, preuzele su je njegove komšije u dvorištu pored. Od tada je tu kod njih, a mi je obilazimo često i nosimo joj hranu –Katarina Nikodijević

KatarinaNikodijevic

Ljubav prema životinjama pokazala sam još kao mala.Moja omiljena i najdraža životinja je konj. Kada sam imala deset godina , 3.maj 2015, išla sam sa babom i dedom u Rumu,jer je tog dana bio vašar.Obilazili smo vašar i videli razne konje, ali na kraju vašara bilo je nešto malo i kada sam prišla videla sam je. Kao mali anđeo stajala je ona, žensko ždrebe, gledala me je svojim tužnim i umiljatim očima kao i ja nju.Gledala sam joj te tanke male noge kako jedva stoji na njima. Mala ona mala ja. Imala je jedva četiri meseca, neuhranjena toliko da su joj se rebra ocrtavala kroz kožu. Naše upoznavanje gledanjem prekinula je baba rekavši da idemo kući pošto smo obišli ceo vašar. Deda se složio sa njom, dodavši da na vašaru i nije bilo mnogo toga da se vidi. Krenuli smo ka kolima, posle desetak koraka zamolila sam babu i dedu da se vratimo do tog ljupkog ždrebeta, pošto mi nije izlazila iz glave. Kada sam se vratila do nje, u njenim očima videla sam sreću. Potrčala sam i zagrlila je. Osetila sam kako naša srca jako lupaju od uzbuđenja. Deda je rekao: ,,Ovo ždrebe je imalo jako lošeg gospodara, jako je mršavo!“ Rekla sam mu da hoću da bude moja jer ja neću biti samo njena gospodarica nego i drugarica. Baba i deda su mi je kupili i pošto nismo planirali tog dana da kupimo ždrebe, morali smo je staviti u gepek auta marke juga. Na putu do kuće dala sam joj ime Medena, jer sam u njoj videla dušu slatku kao med. Baba i deda su smatrali da to nije im za nju. Bila je malo preplašna, jer je na novom mestu. Ubrzo se opustila i počela da se igra. Pratila me je gde god da krenem i vremenom smo se vezale. Ona je u meni videla majku i zaštitnicu, a ja u njoj deo mene bez kojeg sada ne mogu da živim. Pomagala sam joj od kada smo je kupili i brinula sam o njoj dok je bila bolesna. Uvek sam znala kako je raspoložena kao što i ona zna kada sam ja srećna a kada sam tužna. Često se igramo i provodimo dosta vremena zajedno, pogotovo za raspuste. Sada i dalje pomažemo jedna drugoj, ona živi sa nama i obe smo srećne. – Nikolina Todić

NikolinaTodic

fazanče sam spasio,tj više ih je bilo, našao sam jaja ispilio pod kokoškom, svi su otišli samo je ovo najduže ostalo, posle je naravno i ono otišlo, zov prirode, diljva životinja šta da se radi, batokljun je poznat da ne dolazi u naseljene prostore kad ima šta da jede, sem zimi kao i 2012 koja je bila baš hladna i došao na moju lozu i pao, što ne znam, i uneo sam ga u kuću, hranili smo ga košticama od jabuka, grožđa,dženerike,i bio je poprilično dugo u kući,posle smo ga pustili.a sovu sam našao ispod drveta,prosle god,i čuvao je dok nije dobila perije,i posle sam je pustio,orla sam negovao skoro godinu dana, jer nijedna veterinarska služba koju sam zvao nije htela da pomogne i preuzme brigu o njemu,njega sam našao u šumi i stavio sam ga u golubarnik,koji je tad bio prazan,hranio ga mesom,dzigericom.nega sam obeležio belom kanapom,i kad sam ga pustao nije hteo da odleti,stajao je u dvorištu,tek kao sto rekoh posle godinu dana,valjda i njega naterao zov prirode…inače imalo je tu i nekih pasa koje sam spasio,udomio,ali ove 4 životinje,u ovom slučaju ptice su mi bile najdraže…inače sam iz sela i imam mnogoživotinjica – Aleksandar Josović

AleksandarJosovic

Zbrinjavanjem životinja i vraćanjem u prirodno okruženje volonterski se bavim desetak godina. Zajedno sa članovima Prirodnjačkog društva GEA i rendžerom u Zaštićenom prirodnom dobru Vršačke planine Milivojem Vučanovićem odazivam se na pozive kada neko od sugrađana pronađe mladunče neke životinje ili životinju koja je povređena, otrovana ili zalutala. Takođe učestvujem u aktivnoj zaštiti prirode i zaštićenih vrsta biljaka i životinja. Neke od tih aktivnosti su postavljanje kućica za gnežđenje ptica dupljašica, raskrčivanje livada od invanzivnog rastinja, izgradnja bazena za razmnožavanje vodozemaca, prebacivanje punoglavaca iz bara koje isušuju, sadnja drveća, monitorin ptica, fotografisanje i determinisanje retkih vrsta, itd.Sarađujemo sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Centrom za sove, Prihvatilištem za ptice grabljivice iz Beograda, Prihvatilištem za divlje životinje Zoološkog vrta Palić, Pokrajinskim sekreterijatom za zaštitu životne sredine, i drugim organizacijama. Do sada je najviše bila potreba da se pomaže mladuncima sove male ušare koji su ispali iz gnezda, zatim sove kukumavke i ćuka. Obično je dovoljno da se mladunac vrati na drvo gde će ga pronaći odrasli i othraniti, stavljanjem na granu sa zemlje ili penjanjem na drvo. Ako je neuhranjen ili povređen ostaje kod mene nekoliko dana dok ne ojača. Pored sova pomagala sam gačcima, čavkama, vetruškama, eji močvarici, mišarima, rodama, i drugim vrstama ptica. Zatim gmizavcima i vodozemcima kao što su zmije šarke, davždevnjaci, različite vrste žaba, kornjače, od sisara slepom mišu, psima. Kod vraćanja mladunaca najveći broj uspešno se vrati u prirodu, dok kod povreda od udara automobila, struje iz električnih vodova, trovanja i slično situacija je obrnuta i najveći broj jedinki ugine. Na kanalu Viasat Nature pratim emisiju Nada za životinje i do sada sam saznala dosta korisnih saveta važnih za spasavanje životinja i rad prihvatilišta. Takođe se nadam da ćemo u bliskoj budućnosti napraviti prihvatilište za divlje životinje u mom mestu. Na fotografiji je ptić sove kukumavke (Athene noctua). Sova je ostala bez doma kada se streha jedne stare kuće urušila,a ptići poispadali. Dobri ljudi su je pronašli i doneli. Sovica je ostala kod mene dok god nije naučila da leti i uvežbala tehnike lova na skakavcima i mojim čarapama. Kada je bila spremna za samostalni život, jedno veče sam joj otvorila prozor i ona je uspešno odletela. – Danijela Radeka

DanijelaRadeka

Mala lisica pronađena na putu gde je najverovatnije ostala bez majke , bila je sama I ispuštala je veoma tužne zvuke, prilikom uzimanja nije pružala otpor niti bilo koji vid negodovanja ,izuzetno mirna I druželjubiva pronašla je novi dom . dobila je ime bombonica , moja ćerka uživa u igri I maženju malog lisca ,igraju se po ceo dan , ali kako je počela da raste tako je sve više ispoljavala zov divljine stavljajući nam do znanja da joj nije mesto u kući nego u prirodi , kako je ćec postala samostalna I dovoljno velika odlučili smo da je vreme da krene svojim putem, tako da smo je vratili u divljinu gde I pripada na njenu sreću I malo tuge u čcima moje ćerke koja je ostala bez svog ljubimca bombonice. – Dušan Bakić  

DusanBakic

Ovaj veliki pas se zove Bleki. Naš ljubimac je od februara 2013 godine. Priča je malo smešna, ali evo o čemu se radi. Kad sam se vraćala s posla iz druge smene, na pola fabričkog kruga ovaj pas se pojavio iz mraka i počeo da skakuće oko nas (inače je bio mali). Prato nas je do autobuskog stajališta. Meni je bilo žao da ga ostavim pa smo ga sa kolegama kao slepog putnika uneli u autobus. Donela sam ga kući. Posle par dana se razboleo i prognoze veterinara su bile da neće da prežvi. Porodica i ja smo bili strpljivi, davali vitamine, kuvali čajeve, i uspeo je da se oporavi. Porastao je u pravog nestaška. Inače neznamo koje je rase. Liči malo na labradora.Ali nema veze, važno da je on srećan sa nama i da ga mi volimo. Toliko, pozdrav svim ljubiteljima životinja. 🙂 – Nela Nela

NelaNela

Maza je nađena jedne zime na groblju u Nišu. Šćućurila se na ,pribila uz ploču pokušavla cviljenjem da je neko primeti.Doveli su je kući gde smo je čuvali ,mazili i igrali se.Ali pošto živimo u centru,dvorište nije veliko, saobraćaj gust,nije bezbedno može lako da izleti na ulicu,Mazu smo poslali kod rođaka na selo gde ima ogromno dvorište kojim gospodari. – Nina Mirović

NinaMirovic

20 maja ove godine u našem dvorištu u selu Ostružanj kod Osečine našli smo nekoliko malih senica koje su ispale iz gnezda. Pokupili smo ih i vratili u gnezdo. sledećih dana smo posmatrali kako im roditelji donose hranu sve dok nisu i same poletele.- Dragutin Stepanović

DragutinStepanovic

Šaljem vam dve slike dve životinje koje smo spasili u dve nedelje!Ježa Marka (tako su ga deca nazvala)i jedne lepe sove ! Ježa Marka sam spasila iz čeljusti kera lutalice ,malo smo mu zbrinuli rane i kad se smirio našli smo mu mirno mesto i pustili ga da nastavi svojim putem!Deci je vraćanje divljih životinja još uvek jako tužno jer se moraju rastati sa novim drugarom ali uz strpljivo objašnjavanje ipak se pristaje!A druga životinja sova koja se upetljala u mrežu pod letnjikovcem,jadnica imala je srećešto ja moja starija ćerka primetila!Trčala je bez daha unutra mama mama dođi brzo trebamo spasit sovu!Dodaću da mi je starija ćerka dete koje hoće da bude veterinar ,i koja svake nedelje dovodi neku životinju kuci ali pse i mačke više i ne računamo!Da se vratimo sovi kad sam videla koliko je zapetljana doneli smo makaze ali posto je bilo visoko morali smo i pomoć traziti tako da smo i kuma našeg koji se tu našao uključili u akciju spašavanja!Nakon pola sata seckanja napokon smo je skinuli !Deca na njihovu radost mogli su da je pomaze ali posto je ona divlja životinja morala je biti vraćena u prirodu!Sad kad leti noću drzim prozor otvoren i čujem noću pištanje toliko blizu prozora mnogo puta se setim da to nije naša sovica?A deca veruju da se bas naša sova javlja da je dobro!Volimo životinje pokušavm da naučim decu da kad spasu divlju životinju nakon izvesnog vremena moramo je vratiti prirodi,jer ona je tamo odrasla,njena porodica je tamo ili jednostavno neće podneti zatočeništvo,sretna sam i zbog ježića Marka i lepe sovice sto su se mogli vratiti svom domu! – Iboja Feher

IbojaFeher

Na slici su Milica I Meda. Oboje su spašeni I ostali su kod mene. Prvo sam udomila Milicu, a posle 5 meseci I Medu. Milicu sam pronašla u prihvatilištu nedaleko od Prokuplja. Član sam udruženja za zaštitu životinja “Šapica” iz Prokuplja. U oktobru je bila sprovedena akcija besplatne sterilizacije pasa lutalica od strane opštine. Kao član udruženja otišla sam da vidim šta se dešava na terenu, I u prihvatilistu zatekla Milicu, koja je bila najmanja I najviše uplašena, samim tim I najglasnija, to jest najviše je cvilela. Pitala sam se, kada sam je videla, šta ona radi tu, u tom boksu. Bila je isuviše mala da bi bila sterilisana. Imala je otprilike 2 meseca, mozda I manje. Otišla sam kod veterinara I pitala ga zbog čega je tu, I zasto dovode tako male pse. Rek’o mi je da sinteri skupljaju sve sa ulice I da se boji da ako joj se ne nađe dom da će morati da je uspavaju, jer ne planiraju da je vraćaju na ulicu. Sve vreme dok sam bila u kancelariji I razgovarala sa njim I ostalim radnicima, Milica je sve vreme cvilela. Svi drugi psi su u nekom trenutku ućutali, ali ona nije nikako. Nisam mogla da odem kući I da je ostavim onako malu I uplašenu I da se pitam šta će sa njom biti dalje. Rekla sam veterinaru da ću je ja uzeti. Kada ju je iznosio iz boksa, rek’o mi je: “Odnese nam Milicu”, I zbog toga sam odlučila da joj to ime I ostane. 🙂  Sada je već sterilisana I čipovana, razigrana, puna energije, donosi sreću svima nama. 🙂 Medu sam spasila u martu. Nažalost, u Prokuplju je 25. marta u centru grada otrovano šest pasa, a od njih šest je samo Meda preživeo. Bila sam tu sa drugim članovima udruženja, dok smo se borili da vidimo ima li preživelih I jedini je Meda davao znake života. Odmah smo ga odveli veterinaru, koji mu je pružio pomoć, na čemu mu beskrajno hvala, jer nije naplatio ništa. Samo mu je bilo bitno da se spasi život. Medi je bila potrebna nega I nije smeo ostati na ulici. Naravno, bojali smo se I da će ga opet otrovati. Odlučila sam da ga dovedem kući, I bila je to naša borba narednih par dana. Pokazao je da je jak, ali i svoj dobar karakter. Srećom izvukao se, preživeo je. 🙂 Ispočetka sam mislila da ću Medu udomiti kod nekog drugog, ali ga niko nije hteo. Mada, nisam se puno ni trudila da ga udomim, jer sam se odmah vezala za njega. Uz pristanak moje porodice odlučeno je da ostaje kod nas. 🙂  A I njih dvoje su se vezali jedno za drugo. Bilo mi je žao razdvajati ih. Meda je Milicin zaštitnik, a ona je njegov pokretač. Bez obzira na loše okolnosti u kojima sam Ih našla, danas sam jako srećna sto ih imam, jer su oni ona najiskrenija i najzahvalnija stvorenja. Zahvalni su oni meni, a I ja njima.- Tamara Gasic

TamaraGasic

Ne znam da li je veći izazov put u Kanadu, gde bih jako volela da odem ili pokušaj da se rečima opiše trenutak kada sam jedne večeri ugledala te tužne, uplašene okice. Mislim da je ipak ovo drugo. Znam da 99,99 % neću dobiti putovanje, jer za svojih 28.god. nisam dobila ni zamenu na lutriji :). Ovaj 0,01% ostavljam slikama, jer kako kaže naš narod slika govori više od hiljadu reči. Epa da pokušam da vam dočaram tu noć kada sam pronašla svog Rudišu. Prošlog leta, vraćajuci se iz grada na putu do kuće, ugledala sam nešto pufnasto,zgugureno i umalo nisam kolima prešla preko njega. Zaustavila sam auto i izašla napolje. Bilo me je strah ali me je i zanimalo sta je to na sred ulice. Znatiželjno sam mu se približila i ugledala jednog malog uplašenog psa, koji me je pogledao tim najdivnijim okicama koje nikada nisam videla u životu. Njegove okice su govorile za njega, bile su pune suza, straha a isto tako pogledao me je sa nekom smirenošću i nadom kao da je osetio sigurnost što sam ja tu. Uzela sam ga i unela u kola. Sedeli smo tako nekih pola sata. Mazila sm ga, češkala i nesvesno mu vec nadenula ime.Rudi,da. Da se ja pitam, da je moj pas, zvao bi se Rudi. Kada sam ga uzela sav je drhtao, a kako je vreme odmicalo sve više i više se pripajao uz mene, da bi jednog trenutka spustio glavicu na moje krilo i zaspao. Morala sam da krenem kući a nisam imala srca da ga ostavim tako malenog,nezaštićenog na ulici. Prolazilo mi je kroz glavu šta će moji reći, jer već imam jednog psa, mačku i papagaja. Ali verovala sam da moji roditelji neće ostati ravnodušni prema ovom divnom sićušnom stvorenju.Otišla sam kućii stavila ga ispod stepeništa. Ujutru kad sam ustala,izašla sam da vidim da l ‘ je tu. Zatekla sam ga onako kako sam ga ostavila.Nazvala sam ga imenom ,koje je dobio noćas a on me pogledao kao da zna da njega zovem i da odobrava. Nas dvoje smo se dogovorili, ostali su jos moji roditelji. Pozvala sam ihi bez reči pokazala Rudija.Očekivana reakcija, prvo: „Odakle ti? “ a zatim oduševljenje koje ja rečima ne moogu opisati.To malo stvorenje unelo je toliko toplotem smeha, oduševljena i ljubavi u naš dom. Osvojio nas je sve. Nije se znalo ko mu se više radovao, da l’ brat , majka ili ja. Za oca da vam ne pričam, on me od malih nogu učio da životinje treba voleti i brinuti o njima. Od njega sam dobila svog prvog psa, ljubimca Rudija. Jako sam patila za njim kad je uginuo. Mislila sam da više ni jedan pas neće imati tu privilegiju da ga nazovem po njemu. Ali, nikad ne reci nikad. Od tog dana on je postao ljubimac u našem domu, zapravo ne domu, već u ulici, u celom komsiluku. Deca bi dolazila svakog dana da se igraju sa njim. Umeo je da se raduje svima, voleo je ljude, prijala mu je pažnja… Ali prema meni je bio drugačiji, odnos izmedju nas dvoje bio je poseban. Vezivala nas je ona noć kada sam ga donela kući. Nisam napomenula da je u pitanju Šarplaninac, pa zamislite ga onako malog, pufnastog, debeljuskastog kako se gega sa jedne noge na drugu. Napravili smo mu kućicu, vodili kod veterinara i od tog dana on je četvrti član mog malog životinjskog carstva. Kako je vreme odmicalo, on je postajao sve veći i veći.Dovoljno je reći , da je tata do sad napravio tri kućice 🙂 . KOmšije su postale malo skeptične u vezi sa njim, ali zapravo su svi znali koliko je odbar i umiljat. Koliko god se on promenio, one okice koje su me osvojile prvog trenutka do dana današnjeg ostale su nepromenjene.Rudi jako voli zimu, sneg. Duge šetnje i puno vode. Voli… Mogla bih da vam pričam danima o njemu o tome šta voli… Nadam se da sam uspela da vam bar približno opišem moju priču od trenutka kada sam se susrela sa svojim psom do dana današnjeg,ukoliko nisam nadam se da će slike upotpuniti sve nedorečeno.Veliki pozdrav od mene i mog Rudija 🙂 – Emilija Muratović

EmilijaMutatovic

 Krajem leta 2007 god. muz i ja smo sedeli u basti kafe-poslasticarnice u centru Cacka, uzivajuci u zitu sa slagom. U jednom trenutku prisla nam je crna macka, stala, gledajuci nas prelepim zelenim okicama, kao da kaze …ja sam gladna. Krisom sam joj spustila malo zita, da me ne vidi gazda restorana.Ona je slatko polizala i skocila mi na nogu. S obzirom da obozavam macke i dobro poznajem njihovu cud, malo sam se iznenadila, ali je nisam oterala. Pomazila sam je po crnoj sjajnoj dlaci…uz put sam pitala devojku koja tu radi, da li je to mozda, gazdina macka. Devojka, koja ocigledno ne voli macke je kategoricki, nervozno, rekla da nije i da je to obicna lutalica, iako to meni nije izgledalo tako, jer je bila cista i lepa,samo jako izgladnela i mrsava. Pitala sam da li mogu da je ponesem i odmah dobila potvrdan odgovor. Odmah smo je odneli kod najblizeg veterinara koji je pregledao i potvrdio da je zdrava ali izgladnela.Predlozio je da je ostavimo 1h, da je istretira, vakcinise i obavi ostale generalije oko registracije…Tako smo za 1h dobili dobru, lepu i zdravu macu.Posto imamo porodicnu kucu sa dvoristem, na periferiji grada, nije nam bio problem da usvojimo tako slatko stvorenje…a ona je imala i dalje potpunu slobodu da se pentra po drvecu, valja po travi i lovi miseve … … Prvi dan je nismo uneli u kucu. Licno sam smatrala da joj treba dati slobodu da , uslovno receno, odluci sama. Prvu noc je ostala na terasi. Miislila sam da ako treba da ostane ona ce ujutru biti tu.Ako ne, otici ce svojim putem…N a veliku moju radost i ostalih clanova porodice, ujutru smo je zatekli kako mirno spava na terasi.Tako smo dobili jos jednog clana porodice…. od tada je proslo 7 godina, ona je i dalje sa nama, zadovoljna i srecna, u prirodnom okruzenju, potpuno slobodna, a sigurna… Nadam se da ce moja istinita prica, bar malo, biti interesantna, verujem, u moru slicnih prica….Takodje verujem, da ne postoje slucajnosti vec univerzum spaja sva ziva bica jer su u nekom trenutku potrebna jedna drugom. – Ema Zoric

EmaZoric

Ovo je prica o Mimi..I dobrim ljudima…Imam dve kuce,udomljene sa ulice,Cicu i Miroslava..Ali u kraju ima jos dosta lutalica,koje tata i ja u sali zovemo „rezervni psi“,jer redovno dolaze kod nas u goste,da se druze,jedu,odspavaju,ugreju ili ohlade.. Jedna od njih je i Crna,koju udaraju kola i na komsijin poziv nju odvodi hitna pomoc,u Ovcu,gde ja postajem redovan gost,sve dok se ona ne oporavi i vrati „kuci“.U jednoj od mojih poseta Crnoj u azilu, paznju mi je privukla mala kuca,pretuznog pogleda,sklupcana u travi,na kisi,odvojena od ostalih,MIMI. Veterinar mi objasnjava nesrecu koja ju je zadesila,i njenu svakodnevnu borbu za opstankom tokom proteklih meseci. Pricu o malom borcu radoznalih ociju, naculjenih usiju I jedinstvenog karatkera. Pred kraj 2013e godine, Mimi je prelazila autoput u jednom beogradskom naselju.Sicusnu mrvu udarila su kola, karlica joj je prelomljena.Probudila se u azilu u Ovci.Dok slusam pricu,ne odvajam pogled od Mimi,i tada se desava nesto sto nikada necu zaboraviti…Onako pokisla,uz vidljivu muku ona ustaje.Mimi,mali veliki pas,borac nad borcima,kao zongler pocinje da hoda sa glavom nadole oslanjajuci se samo na prednje noge,i uz par padova ipak uspeva da se domogne svog natkrivenog kutka.To je volja za zivotom na koju ne mozete da ostanete imuni,niti mozete da okrenete glavu.Mimi je zelela nemoguce,zelela je da hoda,a moja duznost je bila da joj pomognem u tome. Ideja je bila da joj se zivot olaksa uz kolica,jer da prohoda ne moze. Medjutim to je procedura koja je potrajala skoro mesec dana,iako su kolica donirana,iako se prica prosirila, iako se javilo dosta ljudi i udruzenja spremnih da pruze pomoc.Kada sam konacno pomislila da sam uspela,odlazim i pronalazim Mimi u uzasnom stanju,sa otvorenim ranama po celom telu,ispalim rektumom, i sto je najgore od svega bez volje za zivotom.Mimi vise ne pokusava da hoda.Shvatam da vremena vise nema,obracam se komsijama, prijateljima,opet objavljujem njenu sliku I pricu na Facebook-u.Istog trenutka mi se javlja divna devojka Dea,jedna od onih sto ne okrecu glavu.I pored dva svoja psa prihvata Mimi u svoj dom.Privremeno,ili trajno,to tada nismo znale,radilo se samo o golom zivotu. Pricale smo par minuta, pricale smo istim jezikom,istim tonom i istom voljom. Kako mirno da legnemo da spavamo znajuci da to malo stvorenje postoji?Da ce jos jednu noc provesti u bolovima,sama a jutro mozda docekati nece, dok nama san nema sta da remeti.Odlucile smo,sutradan cu izvesti Mimi iz azila a Dea ce je preuzeti I brinuti o njoj.Nismo znale da li ce preziveti, nismo znale sta sledi niti sta nas ceka.Delile smo jednu misao a to je,ublazicemo joj muke dok ce sudbina odraditi svoje.Tako je I bilo. Kisa je padala tog dana,Mimi je bila umotana u peskir,a rane od dekubitisa su joj bile premazane plavom tecnoscu.Iz mojih ruku je presla u Deine.Mimi nas je samo pogledala I zaspala a mi smo se razisle uz dogovor da se cujemo sutradan.Mimi je bila inkontinentna a rane duboke,do kostiju,veterinar joj je zasio rektum,pregledao I rekao Dei da dalje odlucio Miminoj sudbini.Sanse da jednog dana vodi kvalitetan zivot,receno joj je,skoro su nikakve.Nade da prohoda, po strucnom misljenju,nije bilo,a kako cemo li udomiti hendikepiranog psa kad ima vec toliko napustenih zdravih zivotinja je bilo pitanje I tema za dalje razmisljanje. O Mimi su brinule Dea, njena mama i komsinica koja je dolazila svaki dan da pomogne u previjanju rana I u mazanju melema.Od melema,gaza,vitamina,antibiotika do rucno pravljenih kolica za hendikepirane pse,Mimi je imala sve.A najbitnije od svega,dobila je svu paznju,negu I ljubav koju nije imala prilike da okusi od dolaska na ovaj nepredvidivi svet. Tokom Miminog oporavka,znajuci da ne moze da je zadrzi jer je pas kome je potrebna redovna nega u toku dana,Dea opet objavljuje pricu na koju nailazi jos jedna divna zena,javlja se I odlucuje da trajno usvoji Mimi.  Danas je Mimi u novom domu,koji deli sa jos pet pasa I dve macke gde vodi glavnu rec.Njeni novi cetvoronozni drugari  je prihvataju i podsticu je za ono sto je usledilo.A usledilo je cudo.Protiv svih zakona prirode i medicinskih objasnjenja,suprotno veterini,prognozama,zdravom razumu i slicnim stvarima,na samo njoj znan nacin pocela je da koristi sve cetiri noge i da se na njih oslanja. Pas koji je bio invalid,pas koga su veterinari hteli da uspavaju i kome niko nije davao realne sanse,pas koji je mesecima nosio pelene…To je pas koji je sada srecan,pas koji trci,osvaja travnjake,ima drugare i nekoga ko ga bezuslovno voli. Ovo je prica o ljubavi,veri i nadi.Prica koja dokazuje da nista nije nemoguce,ako imate volju i zelju. Prica o ljudima i zivotinjama.O cudima. – Kristina Kica Snjegota

KristinaKica

Cao,mi smo Nera i Zatoici-Ci (slepi samuraj) ova teta nas je pronasla ostavljene i primila i svoj dom gde nas voli najvise na svetu.Nera je bela maca stara godinu dana nju sam pronasla na ulici dovela kuci ,Ci je tigrasti macak star 7-8meseci ne vidi,jednog decembarskog dana u zgradi sam cula macu da mjauce pogledala kroz spijunku i videla prizor koi nikada u zivotu necu zaboraviti komsija krvnicki sutira Cia i on pada saterase udara o gelender i onda ja izlazim komsija je pobegao i ja Cia unesem u kucu od tada se borim za njegov vid non stop smo kod veta i na zalost ne mogu da mu mnogo pomognem on vidi samo 2% ali u stanu se snalazi super bas je veseo i razigran.Volela bih da ljudi prestanu da maltretiraju zivotinje ako im smetaju neka ih zaobidju a ne da ih biju i maltretiraju.LJUDI POMOZITE ZIVOTINJAMA U NEVOLJI I ONE IMAJU DUSU I SRCE. – Marina Nikolić

MarinaNikolic

Zdravo, ja sam Nemanja. Clan sam 5 organizacija za zastitu ptica: u Prirodnjackom drustvu Gea, Drustvu za zastitu i proucavanju ptica, Liga za ornitoloske akcije, Fondaciji za zastitu ptica grabljivica i Centru za zastitu sova. Naravno pored ptica volim i ostale vrste zivotunja i mnogima sam pomogao na razne nacine. Ovo je prica o Kobi (zenki kobca). U popodnevnim satima, dok sam bio u dvoristu svoje kuce, cuo sam jak udarac u prozor. Kada sam prisao, na zemlji sam zatekao kobca osamucenog i koji je vukao levo krilo. Uspeo sam da je uvatim uz mali otpor ptice. Ptica na svu srecu nije krvarila al me je brinulo da li ce moci da leti, jer je delovala jako mrsavo. Pticu sam stavio u jedini najveci kavez koji sam imao, od papagaja. Pozvao sam prijatelje iz gore navedenih Drustva za savet oko zbrinjavanja ptice. Dali su mi dosta predloga i saveta oko hranjenja i brige. Najvise mi je pomogao gospodin iz Zavoda za zastitu ptica iz Novog Sada. Ptici sam drzao posudu sa vodom, a dva puta dnevno sam je hranio piletinom bez kostiju, koje sam seckao na komade i davao joj pincetom u kljun. U pocetku joj se nije svidelo sto je hranim al posle je i sama uzimala sa pincete. Doticni gospodin mi je obecao smestaj i rehabilitaciju kobca u Palickom zoo vrtu. Morao sam da sacekam neko vreme da bi joj tamo obezbedili smestaj i da bi mogli da obezbede prevoz do mene i nazad do zoo vrta. Ptica je kod mene bila oko dve nedelje. Nisam pokusavao da je pripitomljavam ali sam svaki dan gledao da vidim da li moze da leti, tako sto sam je u velikoj dugackoj sobi u kuci pustao. Na zalost nije bilo napredka do negde desetog dana boravka. Posle je dobijala na snazi. Kada je dosao dan da je gospodin iz Zavoda odnese, pregledao je i shvatio je da je ptica izgleda u jako dobrom stanju, da bi mozda bilo bolje da je pustimo odmah u prirodu. I tako smo uradili. Ona je prvo malo nespretno uzletela i posle je graciozno odletela prema drvoredu u parku. Eto, tako sam pomogao jednoj povredjenoj zivotinji. – Nesy Jovanov

NacyJ

Oda papagajima
-Priča o misterioznoj tigrici-Papagaji u našoj porodici imaju veliku tradiciju. Počelo je sve nehotice.Trebao nam je neki ljubimac da unese radost u stan. U konkurenciji su bili papagaj i kanarinac. Nakon pokušaja sa oba pojedinačno, izbor je pao na papagaja.Tigricu. Za 20-tak godina druženja bilo ih je podosta u zajedničkom životnom prostoru, ali jedan udomljeni se istekao po svojoj izuzetnosti. Bilo je letnje posle podne. Otac je otišao na terasu i ugledao ga na ogradi terase, na kojoj je mirno stajao. Pomislio je da je slučajno izleteo iz našeg stana i brže-bolje ga veštim pokretom metle usmerio na našu adresu. Bilo je to, zaista, nešto najbolje što je ikada uradio za našu porodicu. Od starta je bilo jasno da smo se našli obostrano na istoj talasnoj dužini. Našao je on nas, našli smo mi njega. Taj svetlo plavi leteći organizam je imao neviđen dar za komunikaciju i druženje. Uživanje je bilo biti u njegovom društvu. Svojom energijom ,prijemčivošću i intelektom podizao je raspoloženje svima, pa i samom sebi. Ta ptica je bila božji dar, što su njegove nebesko plave boje dodatno naglašavale. Svima nama je u tih 10-12 godina, koliko je boravio, promenio život na bolje. Nažalost, kako je došao, tako je i otišao. Misteriozno. Bez pozdrava. Niko zaista ne zna šta se desilo sa njim. Bilo je neko letnje nevreme. Nakon užegle sparine, kiša. Otvorili smo na pola prozore. Verovatno je nekako izleteo. Ujutru smo samo konstatovali da ga nema .Kako i kuda je izleteo, niko ne zna .Ali njegov duh je i dalje tu i prenosi se na njegovog naslednika, doduše druge boje, Cvrleta. Slava mu, gde god bio i ogromno hvala. Tako mali a tako veliki. – Novak Maletin

NovakMaletin

Zdravo svima, ja sam Badi 🙂 Badi, nekada Laki, udomljen je 26. oktobra 2014. godine.. Oduvek sam zelela da pomognem nekoj zivotinji, pa sam to i ucinila.. Kada sam posetila sajt udruzenja Beta, nisam znala iskreno koga pre da odaberem kao prijatelja koji zaista to i jeste! Ali, kada sam cula pricu ovog malisana, nisam mogla a da ne odaberem njega.. Badi je spasen iz poplave koja se desila u Obrenovcu.. Kada su ga pronasli, bio je vezan i do pola u vodi, koja je sve vise i vise rasla.. Ovako malen, udavio bi se sigurno, jos mu nije ni pruzena mogucnost da se spasi, posto je bio vezan.. U Beti je bio sa psom koji je bio veci od njega, i koji mu je jeo svu hranu.. Par puta je bio u privremenom smestaju, vracan u azil, jednostavno je delovalo kao da ce ostati sam, ili u krajnjem slucaju, da bude uspavan.. Ali, u trenutku, u njegovim ocima sam videla da mu je potrebna pomoc i prijatelj, i zelela sam da mu pruzim krov nad glavom.. Kada je dosao sada svojoj kuci, bio je gladan, prestravljen i premrsav.. Trebalo mi je malo vise da steknem njegovo poverenje, ali sam se jako trudila i uspela u tome.. Sada smo pravi prijatelji koji ne mogu jedan bez drugog! Divan je pas, prepametan i jako druzeljubiv! Zaista mi nije jasno kako neko moze tek tako da napusti zivotinju jer, po mom misljenju, i to je clan porodice! Trebalo bi cesce ljudi da se odluce za udomljavanje zivotinje, jer na taj nacin pomazu nekome ko je nemocan, a i ne mogu da vam opisem zahvalnost koja zraci iz njegovih okica 🙂 Srce mi je puno, a pravog prijatelja sam pronasla da zajedno ide sa mnom kroz ovu dzunglu od zivota! Vodim ga svuda sa sobom jer jednostavno ne zelim da vise ikada bude sam! A i od raznih trauma, nekada kada spava, cvili i zavija u snu, pa se smiri kada cuje moj glas.. Sada mislim da bi se i na ulicu vratio, samo da je sa mnom 🙂  Zivotinje su divna stvorenja!- An G. Jan

AnG

Ovo je nas pas Reks.Sada ima 12 godina. U nasu porodicu dosao je kao mala crna grudvica.Pronasli smo ga u zatvorenoj kutiji u mracnoj ulici, imao je samo nekoliko meseci.Spavao je samnom u krevetu jer je cvilio celu noc,verovatno zato sto je bio odvojen od majke. Izrastao je u predivnog psa. Do njegove dvanaeste godine nekoliko puta je bio na ivici smrti. Pocevsi od posekotine od koje je skoro na smrt iskrvario. Nisam vetreinar ali sam sama previjala ranu i davala mu vodu i mleko na spric, izvukao se. Sledeci put je pobegao od kuce, nije ga bilo nekoliko dana. Pronasli smo ga na smrt izujedanog i ispovredjivanog. Pozvala sam veterinara, dao mu je lekove i rekao mi da je verovatnoca da prezivi minimalana,ali da postoji tracak nade. Tesko je i ubrzano disao, roptao je. Drzala sam ga u narucju celu noc. Pricala sam mu kao da pricam sa covekom. Pojila ga vodom na spric, gledao me je svojim crnim pametnim ocima kao da razume svaku moju rec, i pogledom me molio da mu pomognem. Plakala sam i molila se. Ujutru se pridigao, nije mogao da hoda ali pridigao se. Za nekoliko dana Reks je stao cvrsto na noge. Sledeca situacija je bila jeziva , pre godinu dana kada je imao jedanaest godina na vratu mu se pojavio ogroman hematom, pozvla sam vetreinara. Rekao mi je da ga je nesto ujelo dao mu je inekcije i rekao da ce na jednom mestu da se napravi ranica i da ce taj gnoj polako iscuriti napolje. Gospode Boze, kada sam ujutru videla svog psa vrisnula sam, 30 cm koze je visilo, pas je izgledao kao da mu je neko presekao vrat. Videli su se misici i meso. Dosao je vetreinar i rekao da mu je zao, da ne zna sta se desilo i da ne moze da ga usije jer je rana na jako nezgodnom mestu.Utesio me je i rekao mi da je pas star i da je najbolje da ga uspavamo jer ce svakako u najgorim mukama uginuti. Nisam zelela da prihvatim to. Sama sam kupila lekove i veterinar mi je dao neko sredstvo za dezinfekciju, pozeleo mi je srecu i otisao. Reksa sam previjala sama, rana je bila duboka sipala sam po celu bocicu hidrogena i gurala gazu u tu rupu na vratu. Skoro cela moja saka je mogla da stane u nju. Zavijala sam zavoj i cistila ranu po nekoliko puta dnevno. Bolelo ga je ali je lezao mirno , znao je da mu pomazem. Pametno moje kuce. Bio je slab, ponekad mi se cinilo da je kraj, da ne dise. Dizala sam ga, pricala mu, hrabrila ga. Pomislila sam Boze daj mu jos samo jednu sansu i dobio je bitku. Jos uvek ima strasno zadebljanje na vratu, ali ziv je. On sada ima dvanaest godina, pre mesec dana otisli smo na planinarenje, poveli smo i Reksa. Stigli smo do planinske kolibe i tu nas je uhvatilo strasno nevreme, kisa je pljustala, Reks je leskario ispred kolibe, Kada smo trebali da krenemo njega nije bilo. Zvali smo ga, trazili i dozivali.Ali to je star pas , slabije cuje i vidi. Poceli smo da gubimo nadu da ce mo ga pronaci po takvom nevremenu u planini.Polako smo krenuli nazad ka automobilu, nadajuci se da je posao za svojim tragom. Kada smo stigli nije ga bilo. Pocela sam da placem nisam mogla da zmislim da moj ostareli pas zavrsi svoj zivot u toj divljini sam. Vratili smo se istim putem do kolibe, razdvojili smo se i dozivali ga, kisa je pljustala. Ni traga nasem psu. Spustila se noc posli smo kuci ocajni. Znali smo da ce uginuti na planini. prolazili smo sasvim drugim pravcem, moj suprug je ugledao jednu planinsku kolibicu, tu smo zastali da se odmorimo. Onako iz ocaja uzviknuli smo njegovo ime poslednji put. Iz mraka pomolila se crna cupava glava, morali smo da ga pozovemo jos jednom jer Reks vec necuje dobro, bio je to on. Pritrcao je i mahao repom. Taj prepametni pas , samo sto nije progovorio.Da nismo slucajno krenuli tim putem, nikada ga ne bi smo pronasli. Svasta smo doziveli za dvanaest godina nas verni pas Reks i mi.Volimo ga, voli i on nas. Dok nas smrt ne rastavi. – Dragana Stefanovic Djurdjevic

DraganaDjurdjevic

23. Avgusta ispred moje zgrade se okucila kucka i dobila sest stenadi. Koja je vec godinu dana bila tu i mi smo je hranili. Tri steneta su bila skroz crna,od kojih je jedna bila devojcica. Bila je jos jedna svetlo bran devojcica i dva decaka,jedan je bio belo-braon,a drugi belo-crn. Kada su oni imali 20 dana,neko je otrovao njihovu mamu,koja je inace bila mnogo dobra kuca koja nikad nije zalajala niti bilo koga napala. Komsija iz zgrade odveo ju je kod veterinara i celu noc je primala infuziju. Na moju veliku zalost nije prezivela. Bila je bela sa braon sarama pa je jedno njeno stene uvek pocecalo na nju. Nekako sam sa jedne strane osecala odgovornos zato sto sam je mnogo volela a i ona mene,a sa druge strane ne bih mogla da vidim bilo koje stene da pati… A da mu ne pomognem. Meni su odmah bili u glavi oni,sta da radim,nisam smela da dozvolim da i njih neko otruje. Odmah sam ih zavolela. Prvi put sam ih uzela u ruke dok su imali desetak dana i naravno njihova mama se nije bunila. Posto sam ih vec uzimala bilo mi je lakse da ih opet uzemem. Pogledam ih,razmislim,vi sada ni ne vidite, kako cete se izboriti za svoj zivot. Posle sklole sam otisla do veterinarske stanice i pitala imaju li flasice sa malim cuclama, kada su rekli da imaju bila sam presrecna. Kupila sam flasicu i zatim krenula da kupim mleko. Dosla sam kuci uzela mleko zagrejala ga, stavila u flasicu i dodala malo vode. Uzela sam jedno pa drugo stene i sve dok svi nisu bili siti. Posto ih je majka zavukla pod zivu ogradu,nismo htelo da ih sklanjamo ali pocele su kise,jaki vetrovi i nisam znala sta da radim. Dosla sam na ideju da ih stavim u kutiju ispod jednog drvenog stola. Stavljala sam peskire i krpe koji su posle samo 1 dana morali da se bace. Oni su poceli da rastu i da izlaze iz kutije ali nisu mogli da se vrate. Pa sam sa tatom uzela vecu kutiju stavila je, ali i iz nje su ispadali. Ja, ujutru u 8 sati cujem kukanje otrcim sa mlekom a oni, ne zna se koji je gladniji. Uzmem jedno,pije mleko,drugo ispade iz kutije,uzmem njega , pa trece kuka pa ja njega. Onda se zbunim pa ne znam koga sam hranila i sve tako dok svi ne ucute. Tri,cetiri puta dnevno. Onda pocinju jos vece kise a oni rastu pa se moja mama seti da na sto nabijemo kutiju i da preko stavimo najlon a na zemlju stiropor. Tako je i bilo. Poceli su da jedu granule za stenad potopljena u jogurt jer od mleka nisu mogli da se zasite. Sve vreme su svi bili uz njih oni kao slatki i sve, a kada treba da se kupe granule i jogurt niko nije hteo osim mene. Ja naravno kod veterinara kupim granule kupim jogurt. Sipam u plitku ciniju pa oni ne znaju da piju pa se celi umazu jogurtom. Pa se u kutiji medjusobno lizu. Kucica od kartona je spala. Pa smo napravili novu istu. Jedna devojka je jedno udomila i odvela u Beograd,drugo je uzela jedna devojcica blizu mene. Onda su poceli da jedu sve jacu hranu pa sam im odvajla po nesto od svega sto jedem. Zatim je i nova kucica pocela da se raspada pa sam uzela od rodjake drvenu kucicu. Oni su bili u njoj i sve je bilo super ,ja sam im kupovala i davala hranu a oni po snegu bili u toplom. Poceli su da laju na ljude pa je njima to smetalo. Proslo je 7 meseci ja spavam i cujem kukanje,izlazim na prozor i opet cujem kukanje. I vidim sintere. Odveli su dvoje malih bebica. To me je u svemu poremetilo,vratila sam se iz skole i samo plakala. Cula sam da hoce opet da zovu sintere pa sam uspela da udomim devojcicu a poslednji mali slatkis sam odvela u selo. Sada ga mnogo volim i ne znam sta bih bez njega. Eto, dva steneta su otisla u azil,a ja uspela da odrzim u zivotu i udomim cetvoro slatkisa. – Nina Jovanović 

NinaJovanovic

Kada su pre desetak godina,nase komsije,posle odmora provedenog u domovini,krenuli nazad u Nemacku,ostavili su svog malog macka na ulici…Bilo je toplo, avgustovsko popodne,kada je dosetao u nase dvoriste,malen i uplasenMarko je prolazio kroz razne situacije,ali jedna je ostavila posebno gorak utisak…Jedne veceri dosao je hramajuci,bolno je mjaukao i nije mogao da se osloni na zadnju desnu sapicuPo savetu veterinara odneli smo ga u Kraljevo kod veterinara koji je napravio RTG snimak.Marko je imao dijabolu,zaustavljenu pored same kicme,a po polozaju metka ,pucano je sa vece visine,terase,sprata i sl. Doktor je procenio da to ne treba da se dira,dobio je terapiju i posle duzeg vremena,potpuno se oporavio.Danas je Marko jedan momak u godinama,negovan i mazen.Veci deo dana provodi u kuci, ali voli da izadje u dvoriste,obidje teren,osunca se na svom omiljenom mestu..Oplemenio je nas zivot,ulepsava nam svaki trenutak…Poseban je, jer sasvim normalno zivi sa metkom u telu, pa zato iznad njegovog mesta za spavanje i stoji“Nije macak svaki kao ovaj Maki“- Andjelka Ana Cirovic

AndjelkaCirovic

Često se setim predvečerja toga dana kada sam išao nasipom reke Belice u posetu babi i dedi. Kada sam skrenuo sa ulice i krenuo pored reke, ugledao sam na nekih pedesetak metara ispred mene čoveka koji je nepravilno hodao. Zapravo on se teturao, pretpostavio sam da je pijan. Gurao je pored sebe staru, zapuštenu biciklu. Na guvernalu bicikle sa leve strane visila je kesa. Povremeno bi mi se učinilo da se ta kesa pomera. Istog trenutka sam pomislio: „Ovaj pijanac nosi štenad da ih baci u reku“.

Požurio sam za njim da bih ga stigao. Kada sam ga sustigao, zaobišao sam ga i obratio mu se rečima „Dobar dan“. Nemo me je pogledao pijanim pogledom i nastavio da hoda. Sada sam već jasno mogao da čujem cviljenje štenadi iz kese. Odmah sam mu postavio pitanje: „Daj mi bar jedno, da ostane živo“. Nastavio je da tetura, ćutali smo obojica. Nakon izvesnog vremena koje mi se činilo kao večnost, stao je klateći se i skinuo kesu sa guvernala. Kada je istresao sadržaj kese na travu, ukazala se gomilica štenaca koji tek što su se okotili. Bili su veličine krtice i svi su bili slepi. Više se ne sećam broja koliko ih je ukupno bilo. Svi su bili crno-bele boje. Pijani čovek u radnom kombinezonu molera, tada je jedva razumljivo promrmljao: „Evo ti uzmi ovo muško“. Uzeo sam štene i stavio ga u džep od jakne. Morao sam odmah da se vratim kući, žurno sam se udaljio od pijanog molera da ne bih prisustvovao bacanju štenadi u reku.

Kada su me roditelji videli sa štenetom, malo su negodovali. Imali su pravo, stan nije mesto za čuvanje psa. Mislim da je to teže za psa nego za čoveka. Drugo je sa vlasnicima pasa koji imaju svoje dvorište u kome pas može stalno da bude napolju, da je na vazduhu i da trči. Štenetu sam zbog sreće koju je imao dao ime Srećko. Ubrzo smo ga preselili u naše seosko dvorište gde je doživeo duboku starost. Srećko je veći pas na slici. – Goran Panijan

MINJA, MILA I KLEMPA -druga strane priče…

Nimalo lepa, ni bezbrizna, kao ni priča i sudbina većine napuštenih pasa u našoj zemlji…

Jednog hladnog i kišovitog oktobarskog dana krenuo sam da završavam neke svoje obaveze, usput razmišljajući o svemu i svačemu i ne obraćajući preterano pažnju šta se oko mene dešava….
Odjednom u daljini čuo sam zvuk, zvuk dobro poznat, zvuk nemoći i očaja bića koje vapi za pomoć, od koga se ledi krv u žilama, i na koje ne možeš ostati imun.
Okrenuo sam se i zaprepastio, kada sam na sred parkinga, u samom centru grada, video 7 malih napušenih štenaca. Sami, nezaštićeni, zbunjeni, uplašeni… Ljudi i automobili prolaze i NIKO na njih ne obraća pažnju, kao da ne postoje…Da li je moguće da smo toliko postali bezdušni i da baš toliko nemamo osećaja za druga živim bića?
ŠTA SADA?? Pitao sam se…Nemam ih gde, znam da ih imam još mnogo njih privremeno sklonjenih koje nisam uspeo da udomim, a ne mogu tu da ih ostavim, znao sam da moram bar nešto da učinim, bar nekako da im olakšam i pomognem da ne nastradaju…
Na parkingu nemaju baš nikakvu šansu da prežive!

Ne volim nikoga da opterećujem, sve bih radije voleo da mogu sam, ali ovoga puta sam bio nemoćan. Znam da su svi koji bi mi pomogli i sami u velikim problemima zbog životinja, što finansijskim, što porodičnim, ali ovoga puta sam morao da ih pozovem.
I naravno, nisu me izneverili.
Slavica Ševo, Ivana Kosanovic , Ivanin Neca i ja…. odjednom mi je bilo lakše, nisam više sam. Možda zajedno i uspemo nekako da im pomognemo. Brzo smo smislili plan, nije bilo vremena za gubljenje.
Odneli smo ih daleko od parkinga i automobila, na veliku poljanu u blizini šume, napravili smo im kućicu, nahranili ih, napojili, očistili od glista. Umorni i promrzli, brzo su zaspali, a mi smo se okrenuli i otišli sa velikom knedlom u grlu i uznemireni, a kroz glavu nam je samo prolazila misao – ŠTA ĆE NAS DOČEKATI SUTRA ?

Na trenutak sam zastao i zamislio se, šta ja to radim, da li je ovo normalno. Ustvari šta je danas normalno i ko uopšte može da donese sud o tome?
Neki će reći da sam možda čudan, neki me siguran sam iza leđa i ogovaraju, načuo sam nešto….Nema veze. Kažu da treba da se preokupiran nekim drugim stvarima od kojih ću da imam KORISTI….da sam bar neki džabalebaroš koji nema nikakav cilj u životu, koji ne studira, ne radi, ne završava sve svoje obaveze na vreme….Radim i radiću ono što volim, što me ispunjava, slušaću svoje srce i ono što smatram da treba i šta smatram da je ispravno.

Od svoje 7 godine, po ceo dan sam provodio napolju sa drugarima i životinjama i to je bilo najlepše detinjstvo. Svakog psa i mačke se i dan danas sećam i nikada ih neću zaboraviti smile emoticon Pravili smo im kućice, hranili, lečili, udomljavali.
Sada imam 24 i dalje se mnogo toga nije promenilo 🙂 I tako će ostati do kraja života. Pa kome se ne sviđa….

Sutra dan smo zatekli sve štence na broju, veselo su nas sačekali i obradovali su nam se kako samo oni umeju .Dva od tih sedam štenaca su bile Minja i Mila, dve male slatke crno bele sestrice 🙂
Nastavili smo svaki dan da ih obilazimo i da im odnosimo hranu, komšije su se bunile i terale nas da ih sklonimo. Svaki dan smo se kući vraćali kaljavi do kolena, pogotovo Ivana i Neca, koji su im nekoliko puta pravili kućice.

Neki „dobri “ ljudi su videli da imaju tamo neki „ludaci koji hrane kerove “ pa su posle par dana dok mi nismo bili tu, u probušenoj kutiji ostavili još 5 štenaca, manje od mesec dana starih. 7+5=12 , pa je neko bacio još 3, sve ukupno 15 štenaca!!!!
15 štenaca različite starosti, svi zajedno na jednom mestu, znate li vi koji je to horor ? Dovoljno je samo jedno jedino štene da se razboli a za njim će se razboleti i svi ostali….
Počela je da me hvata panika. ŠTA ćemo raditi sa svim tim štencima, pa nemoguće je da ih sve udomimo! NEMAMO ČAK NI DOVOLJNO HRANE ZA SVE NJIH.

Dok sam tako išao ulicom i razmišljao o tome, opet čujem isti zvuk, onaj dobro poznati….samo mnogo glasniji i intenzivniji. U daljini sam video štene koje izbezumljeno trči po ulici, zavlači se ispod automobila, izleće na ulicu, beži i zavija od straha.
Nisam mnogo razmišljao, potrčao sam i pokušao da je uhvatim, ali ne, bila je toliko preplašena i nije mi verovala….bežala je, bežala i cijukala opet po sred ulice!!! Automobili sviraju, naglo koče, vozači prete, urlaju….
U jednom trenutku, na moje veliko olakšanje, sa ulice je prešla na trotoar, zavukla se ispod neke ogradice i čekala je…Ponovo sam prišao u nadi da ću konačno uspeti da joj zadobijem poverenje i da će mi prići.. Ali ne, nije se dala…
Brzo mi je sinula ideja da pokušam da je pridobijem uz pomoć nekog drugog psa…Pozvao sam Bandita, lokalnog psa sa ulice koji mi je odmah prišao i počeo da se mazi. Kada je to videla, polako, vrlo polako počela je da se opušta i ona i da malo po malo bojažljivo prilazi :)Bila je to Klempa
Ne mogu da je ostavim tako…
Uhvatio sam je i pošto nisam imao ni jedno drugo bolje rešenje za nju, spojio sam je sa ostalim štencima.
Oni su je super prihvatili a i ona njih, samo od ljudi imala je veliki strah.

I tako…dani su prolazili, neke štence smo udomili, neke su ljudi sami uzeli, neki su nestali, neki se na žalost razboleli i uginuli….
Jednog dana čuli smo vest, vest koja nas nije ostavila ravnodušnim! Na mestu gde je kućica sa štencima pojavila su se DECA, deca koja nisu bila kao ja i moji drugari kada smo bili tih godina, koji smo životinje voleli, hranili, čuvali, koji smo po ceo dan provodili sa njima. Ova DECA su ih tukla MOTKAMA i mlatretirala ih dok mi nismo bili tu….deca iz problematične porodice, tako su nam rekli. Kao da je to dovoljan razlog za njihovo bahato ponašanje…
Strahujući za život i bezbednost štenaca dok mi nismo tu, doneli smo odluku da štence pod hitno moramo da sklonimo odatle, ali GDEEE ???
Niko nema ideju, rešenje… Postoji jedna garaža u jednom dvorištu, koja nije idealno rešenje, ali je svakako bolja od ovoga. Ali žena traži da se garaža plati!!! DA, BAŠ TAKO! Život ima cenu, prijatelji moji !

Sva sreća da je Ivana uspela da sakupi novac nekako, i da smo ih spasili ! Bar za kratko….
U garaži nastaju nove muke za njih, svi su počeli da se razboljevaju, na smenu. Bilo je gusto i neizvesno koje će preživeti. Vitamini, minerali, antibiotici, infuzije, sve im je bilo uključeno u skladu sa mogućnostima. Hvala Suski, Milanu i Branki koji su im spasili život, kada su bile kritično.
Ostala su ova 3 mala borca, tri male LAVICE.. One su sada srećne, razigrane, potpuno blentave, raduju se svakom trenutku života. Ali kao da njihovim mukama nikad nema kraja, ponovo su se našle u opasnosti….
Njihova budućnost ponovo je dovedena u pitanje, kada je žena u čijoj se garaži nalaze zadala ROK do kog mora da se udome…Ne želi više da one budu tu…

Sav naš trud a i njivoh ŽIVOT I SIGURNOST ponovo se nalaze pod velikim znakom pitanja!
Šta raditi sa njima ako se do tada ne udome, ponovo na ulicu ? NIKAKO ! Učnio sam sve da do toga ne dođe.

Ovom prilikom želim da bar pokušam da đođem do srca ljudi koji me zovu da udome psa, ljudi koje njihova priča uopšte ne interesuje, ljudi koji žele malog slatkog čupavog psa za decu, ljudi koji mi traže psa koji se ne linja, koji će da ostane patuljast, koji može da bude na lancu, čuvar, koji ima papire, da ne bude CRN! Ljudi koji mi traže da im svakog psa dovezem na kućnu adresu, bez obzira što im kažem da nemam novca za sve.

Volite pse bez obzira na POL, RASU, VELIČINU, BOJU, oni su jedna mala savršena bića koja će vas oplemeniti i učiniti vam život srećnijim i boljim. Otvorite srce i vrata svoga doma za neku napuštenu dušu sa ulice. Biće vam mnogo zahvalniji od kupljenog psa. Nemojte sebi uskraćivati tu sreću…

P.S. Minja, MIla i Klempa su srećno udomljene 🙂 – Nemanja Stanojevic

 

NemanjaStanojevic

Cao ovo je Lima,stene koje je spaseno i izvadjeno iz kanala.
Limica je imala svega 3 nedelje kada je pronadjena,bila je jako mrsava,dlaka je krenula od stresa da opada.
Ni danas ne znamo ko je mogao takvo prelepo zivo bice,odvojeno od roditelja da baci i smisleno ga ostavi da ugine,sto se u ovom slucaju nije dogodilo.
Bilo je leto,setala sam sa drugaricom,pored nasipa,kada smo zacule cijukanje,mrak je poceo da pada,a mi smo nastavile da trazimo i pratimo zvuk koji dopirao iz kanala punog trske i mulja!
Drugarica je telefonom osvetlila cosak u kome se nalazio sicusni pas.
Nogicama je pokusavala da izadje i borila se za zivot.
Nakon 2 sata,Lima je bila na suvom.Uplasena,tresla se i sklupcala u lopticu.Odnela sam je kuci,okupala i nahranila.
Nakon toga,otisle smo kod veterinara,gde je dobila svoju prvu vakcinu.
Danas je napunila godinu dana,Lima je veoma zahvalan i srecan pas,najbolji prijatelj i ja sam presrecna sto je ona danas u krugu porodice. – Isidora Padejski

IsidoraPadejski

Ovo je slika mog psa Bucka.Kod mene je nepunih osam godina.Kad sam pronasao jos je bio beba.Vracao sam se oz skole jedne prohladne jesenje noci.Pored kontejnera na izlazu iz grada,posto na tom kraju stanujem,cuo sam tiho cvilenje napustenog psa.Na tom mestu je izgleda obicaj ljudi sa sela da tu odstranjuju svoje ljubimce jer nije prvi put da na tom mestu zaticem ostavljene zivotinje.Tako sam jednom isao ujutru do prodavnice sa mamom i pronasli smo kutiju sa nspustena tri maceta…ali nasa pomoc je zakasnila..bili su vec mrtvi.Pitam se dal je tako tesko brinuti o zivotinjama..zar vlasnici ne mogu da sterilisu svoje ljubimce ako ne zele njihov porod.Kuca koja me je dozivala te noci u pomoc bila je sama,napustena..bez brace i sestara..bez oca i majke..a bio je tako sladak.Pokusao sam da prodjem i da se ne obazirem jer do skoro sam u dvoristu imao sarplaninku koja je preminula nakon smrti mog oca.Sve to sto se tuzno dogodilo u mojoj porodici je ostavilo u meni duboke tragove..al ja imam mamu i brata..bar nekog da me zagli i poljubi.Nisam mogao da prodjem pored odbacenog psa,vratio sam se i uzeo u narucje.Ja se inace bojim velikih pasa ali ovaj je bio tako mali.Doneo sam ga kuci i od tada je on moj prijatelj i cuvar.Niko ne moze i me sme da mu pridje.Sad je porastao i vrlo je nestasan.Ali mislim da zna da sam ga spasao od gladi i zime kao sto i ja znam da ce biti moj verni pratilac.Moja prica je sasvim obicna ali zeleo bih da ovim putem skrenem paznju vlasnicima da vode racuna i brino o svojim zivotinjama jer i one imaj dusu i srce. – Milan Jovanović 

MilanJovanovic

Pre par meseci nekoliko ulica od moje kuće na trotoaru sam videla macu koja pokusava da pije vode iz bare. Prvo što mi je bilo čudno da se ne sklanja od prolaznika koji je preskaču. Kada sam se približila videla sam da maca ne vidi i da pokušava da pije vode gurajući njuškicu duboko u baru. Prisla sam joj i pozvala je, odmah mi je prišla i počela da mjauče tražeći pomoć. Uzela sam je i na rukama nosila do kuće, nije se opirala, nije ništa videla i bila je na par mesta izujedana. Veterinar je konstatovao da ima šugu i da povrede nisu velike, dobila je odgovarajuću terapiju. Nije bila slepa samo je bila natečena od šuge. Za dve nedelje mačak se skroz oporavilo i ostao kod nas dali smo mu ime Cule. Ovako je izgledao toga dana kad sam ga donela kući. Sada je srećan macak koji jako voli da se mazi i da lovi guštere. Poydrav od naše male porodice, kuca Mede i Beke, morskog praseta Kikija i naravno Culeta 🙂 – Mirjana Pantić

MirjanaPantic

Bio je Jun mesec 2010 godine.
Tih dana je bilo pakleno vruće.
Te jedne letnje noći, probudila nas je oluja, gromovi su pucali, munje sevale, spoilo se nebo i zemlja, nista se nije videlo kroz jak i hladan pljusak, koji je lio sigurno nekih 30 minuta.
Između praska gromova, culo se tužno, piskavo mijaukanje, koje je dozuivalo u pomoć. Po glasanju smo znali da se radi o mačetu. Pogledom sa prozora smo tražili odakle dolazi mjaukanje, no ništa nismo primetili na ulici. Znali smo da mjaukanje dolazi sa praznog placa, preko puta naše zgrade koje je bilo ogradjeno na kojem je bilo izniklo žbunje. Moj suprug , opremljen batrijskom lampom i kišobranom pošao je u potragu za mačetom, a ja sam ga pratila pogledom sa prozora. Preskočio je ogradu i počeo da traži mače, vodio se više po zvuku iznemoglog mjaukanja.
U jednom momentu je povikao „Našao sam ga, donosim ga kući“.
Tek kada ga je doneo u stan na svetlo mogla sam da ga bolje osmotrim. Bio je jako promrzao, mali, mršav, mokar, prljav i pun nekih bubica. Pripremila sam lavor sa toplom vodom sa namerom da ga okupam i ugrejem. Kada sam ga osušila, od tog ružnjikavog mačeta pretvorio se u pravog lepotana.
Sad ga je trebalo nahraniti, ali u kući nismo imali mleka, kao ni flašicu i cuclu za bebe. Mače smo umotali u suvi frotir i spustili na krevet da spava. Morali smo čekati jutro da se prodavnica otvori.
U 6h sam bila u prodavnici, kupila sam mleko i flašicu za bebe. Prvo sam mu nakapala par kapi na njuškicu da oseti mleko, kad je shvatio da je to hrana, počeo je halapljivo da jede. Pošto smo ga našli na kiši, dali smo mu ime Rain (kišni mačak).
Sutradan smo ga odneli kod čika doce sa namerom da ga pregleda i da utvrdi u kakvom je stanju naš mačak kao i kad treba da primi prvu vakcinu. Saznali smo da je zdrav i da je još uvek mlad, i da na vakcinu dođeno za koji mesec.
Tako je naš mačak Rain postao član porodice. Danas je on veliki mačor sa punih 5 godina i 10 kilograma. Nekad pomislim da sam mu trebala dati ime Garfild jer je buca koji jako voli da jede. Pošto je on i jako krupan (veliki) mačak za domaću mačku. Kad se protegne na zadnje šape, meni je do kuka, a ja sam visoka 170 cm.
Uvek se rado prisećam njegovih nestašluka kad je bio malo mače. Umeo je da nas nasmeje, zavlačio se svugde i sve ga je interesovalo, zavlačio se u surugovu sandalu, plastične kese, koje i danas voli da žvače, pa ga moramo opominjati rečima: „Nije to za mace, to one ne jedu“. Najluđe je to, što je skupljao papirne novčanice sa stola i gurao ih pod tepih za „Crne dane“!
Spasava nas da ne se ne uspavamo i ne zakasnimo na posao, Čim zazvoni alarm za buđenje, a mi odmah ne ustanemo, on me šapicom lupa po glavi i ne odustaje dok me ne probudi. Takođe uveče, kad ležemo, ima običaj da se uvuče pod pokrivač na krevetu i legne popreko,… pa sad ti Dragana spavaj ako imaš gde,…!
Suprug mi u šali na to kaže: „Mi muškarci spavamo u krevetu, a žene u korpicu.“
Sve u svemu obožavamo našeg mačka.
Ima brdo igračaka, miševa, loptica,…
Od hrane voli granule, i „Viskas“ sosiće iz kesice, koje izbira, jer je jako veliki probirač, uvek ima paste za izbacivanje dlake,kao i raznih poslastica, tipa štapiča i bonbona za mace, na svako njegovo mjauuu se skače, uz pitanje „Šta želi maca?“.
Najvažnije od svega je to da ima našu potpunu negu i neizmernu ljubav. Za mene nema ništa lepše na svetu nego kad ga mazim, a on mi svojim šapicama obuhvati ruku i jako je privučre sebi na svoju njuškicu, to je za mene kao zagrljaj. Tad znam da mi uzvraća svu datu ljubav. – Dragana Milosavljević 

DraganaMilosavljevic

Зовем се Милош Тодоровић. Живим у Смедереву и имаћу ускоро осамнаест година. А она се звала Пуфница.
Једног дана сам се враћао из школе, био сам тада четврти разред. Зима је била и било је хладно, ледено. Стигао сам скоро до зграде у којој живим, и тада ми је поглед пао на нешто мало бело у неким папирима и кесама поред контејнера, мрдало је. Пришао сам да погледам и видео штене од можда два, три месеца. Дрхтало је од хладноће, а кад сам се приближио још више, чуо сам да цвили. Само секунду сам размишљао, можда нисам ни размишљао, савио сам се и узео пса и однео га у стан. Уопште ми није падало на памет да ли је мужјак или женка, али оног тренутка кад сам узео пса у руке, тада сам му и име дао – Пуфница. Мала, бела, мекана, и поред хладноће напољу – топла, умиљата, нежна. Такво име јој је једино одговарало.
Направио сам у својој соби поред радијатора место за Пуфницу. Неколико пешкира на под, оградица од књига, чинија са топлим млеком и тацна са мало исецкане шунке. Седео сам поред ње, мазио је и причао како је сада на сигурном, све док се није умирила, попила мало млека и заспала.
Када је мама дошла са посла, оградица више није постојала, пешкири су били по целој соби, Пуфница је обишла сваки део стана, завукла се испод сваког лежаја, комоде, извлачио сам је, играли смо се на поду, скакала је преко мене, њушкала ме, лизала, голицала својом мокром њушком и брковима… и упишкила се у скоро сваком ћошку, па сам морао све да проверавам и бришем…
Мама је била шокирана кад нас је видела, окренула се на пети и рекла „Идемо код ветеринара“. Пуфница је прегледана и вакцинисана, ветеринар нам је дао упутства како да је негујемо, хранимо, када да је опет вакцинишемо. Окупали смо је и очеткали, али видео сам да се мојим родитељима не допада идеја да имамо пса у стану и да нешто смишљају. Мислио сам – неће ваљда да је избаце, па неће када смо је водили код ветеринара… „Узми Пуфницу, идемо“. „Где?!“ „Код баке и деде, они имају двориште и кућицу за пса“. „Супер, Пуфница ипак, остаје код мене. Јесте да ћу да виђам викендом, али супер.“
И тако је било, Пуфница и ја смо се скоро сваког викенда шетали, трчали, играли се у дворишту, истраживали око дворишта, дружили се… Трчала је сва радосна кад би чула или осетила да наш ауто долази, тачно је знала када ми долазимо, лајала је на сав глас онако мала, остала је Пуфница. Била је слободна, никад није била везана, имала је своју кућицу и у њу је улазила и била преко дана, али је ископала мали ров испод кућице и ту је спавала ноћу. Одлазила би и сама из дворишта, скитала негде и враћала се пред мрак.
После пар година, једног дана нас звала бака – шокирана „Пуфница је добила штене!“ „Како?“ Нико није знао, нико ништа није ни приметио. И онда смо схватили – комшија има мужјака, играли су се заједно и … ето! И опет код ветеринара, који је опет био шокиран, гледао нас као да смо шашави. Штене је прегледано, добило све вакцине, чип и папире. И он се води на мене и зове се Џекс. Мама Пуфница га је чувала, пазила, носила у кућицу, чистила га, кад је порастао весело су се играли у дворишту. Џексов тата који иначе нема име, зовемо га Микин пас, је долазио повремено и играо се са њима. Све је било супер. Кад сам долазио викендом, Пуфница и Џекс су се утркивали ко ће пре да дође до аута и ко ће гласније да нас поздрави лавежом.
Онда је бака опет позвала после пар година. Али овог пута је била тужна. „Пуфница је угинула.“ Џекс се чудно понашао, стајао је испред кућице и лајао цело јутро, бака је кренула да им да храну, и … Пуфница је само лежала у кућици, није се померала.
Сви смо били тужни али мислим да Пуфница имала леп живот, тамо на селу. Поред контејнера, на најпрометнијем месту у нашем граду, можда не би ни преживела. Од ње су сада остала су сећања, слике и Џекс! И он је дуго туговао. Усамљен је, али се ообрадује и весео је кад дођем. Сада он и ја шетамо около, по њивама, и он је мали као што је била Пуфница, али је смеђ као тата, па некад не могу да га видим у трави. И довољно је да га позовем, и ето га поред мојих ногу. И увек кад га позовем, кад га видим, сетим се Пуфнице. Мале беле, мекане, нежне, умиљате – Пуфнице. – Marija Anicic 

MarijaAnicic

Naš dragi i voljeni Džekson, od milošte Džeki, ušao je u naše živote „umilno cvileći“, kada je moja dvogodišnja unuka pružila ručice prema njemu i on se „uvalio“ u sigurno utočište – zauvek.. Bio je divan , aprilski dan, subota, pre tri ( i nešto više) godine. Knjaževačko udruženje za zaštitu životinja i divna g-dja Biljana, su , putem medija i raznih obaveštenja, najavili da će tog subotnjeg prepodneva biti udomljavanje napuštenih mladunaca pasa, koje je ona zbrinula, a sada je za njih tražila vlasnike, koji će ih voleti i brinuti o njima. Moja mala unukica nije mogla da dočeka „tu subotu i tih 11 sati“ za kada je najavljen ceo ovaj dogadjaj. „Bakice, ja ću da izaberem kucu, a ti ćeš mi je čuvati!“, nestrpljivo je skakutala oko mene. Najnežnija osećanja su me preplavila, sreća i zadovoljstvo što Nadja ( ime moje unuke) ovako rano pokazuje koliko voli životinje. Spremile smo se užurbano i pošle. Na određenoj lokaciji nije bilo nikoga. Nadjica se vidno razočarala, obesila je nosić i samo ponavljala: „Pa, gde su kuce, bakice, gde su!?“ Nisam znala šta da joj odgovorim, jer sam se i sama rastužila. Bojala sam se da nisam promašila dan, i mesto… Samo sam je, hrabreći je, da ćemo tražiti i čekati dok se ne pojave, povukla prema Domu kulture, sve u nadi da nisam znala tačno odredište. Ništa…Neka tišina su uvukla medju nas… Nekoliko širokih krugova smo napravile oko odredišnog mesta… I dalje – ništa…Nadja nije htela ni kokice, ni čokoladu.., ama baš ništa što sam joj nudila da joj kupim, a što bi ranije, bez razmišsljanaj prihvatila i uletela u prodavnicu puneći korpu svim što joj dodje pod ruku. Danas je želela samo svoju kucu. A onda blesak sunca… Toplina zraka pala nam je na lica… I sve je postalo bajkovito…Pojavila se teta Bilja i nekoliko aktivista njihovog udruženja i malene , slatake njuškice crnih i braon – belih kuca… Sreća.., neverovatna radost..! Nadja je skakala i vrištala od uzbudjenja! „Bako, evo ih, bako brzo, hoću kucu, moju kucu..!“ Trčala je veselo prema slatkim nežnim stvorenjima. Nekoliko je bilo na tezgi u kutijama, ostale su držale devojčice i dečaci, nudeći ih prolaznicima i okupljenima. Nadja se progurala i…dogodila se ljubav na prvi pogled…Prilazila je, kao na usporenom snimku, razrogačenih očiju i širom otvorenih usta – jednoj preslatkoj braon kuci, koju je držala, jedna isto tako, slatka devojka.. Kuca se uspravila, uznemirila, zacvilela je – molećivo (tako mi se tada činilo)… Nadja je, kao hipnotisana prilazila, pružajući uzdrhtale ručice prema kuci… A onda je čvrsto zagrlila, bukvalno otela iz ruku devojke, koja je zadivljeno posmatrala prizor… Kuca je lizala Nadju po licu, a ova je skakala od sreće, mazila i ponavljala : „ Moja je , bako, moja je! Bakice, dodji, brzo, pomazi je bako, kako je mekana…! To je Džeki, bako, to je moj Džeki…!“ uzvikivala je ponosno, uzbuđeno, oduševljeno…Spontano joj je dala ime i to je stvarno postala njena i moja – naša kuca, naš Džeki… Obavila sam sve formalnosti, popunila sve podatke, nekako maglovito… Samo sam htela da odnesemo našu kucu kući – čini mi se – tek tada bih bila sigurna da je stvarno naša…
Ljubav traje i danas, 3 godine posle …Džekija su svi ukućani zavoleli, sva deca iz komšiluka, a oni koji ga nisu „zavoleli“ oduševljavali su se koliko je pametan…Govorili su: „ Džeki otvara kapiju kao čovek… Džeki je zapamtio svakoga ko mu je pružio kosku, ruku, ljubav, ali i sve one koji su vikali na njega, gadjali ga – zna ih i uvek laje kada prolaze pored vaše ogrede..“ Rasatao je okružen ljubalju, pažnjom, nesebičnim trošenjem vremna na igre sa njim – donosio nam je gumene lutke, otimao ih, gurao nas njuškicom kada je hteo da trčimo sa njim, da se igramo loptom…Njegov umilni i nežni pogled , veselo mahanje repića i „cupkanje“ nožicama, kada nas vidi, govori nam o velikoj privrženosti prema svim ukućanima, ali posebno prema Nadji, koja mu je pružala svu svoju nesebičnu ljubav i radost, mom sinu Miroslavu, koji ga je „krstio „ zvanično i upisao u njegov „pasoš“ kao Džekson, čipovao ga, vodio računa o svim vakcinama, vitaminima, i meni, koja mu donosim u tačno određeno vreme omiljenu hranu, koja ga „dresiram“, šetam, kupam ( oh, ovde se svi ukljucujemo – naš Džeki ne voli da se kupa, pa smo, posle njegovog kupanja, obično svi okupani, ali beskrajno, beskrajno srećni…jer nam naš Džeki miriše, blista, dlaka mu se sjaji lepo oprana i očetkana…) Naš Džeki je pravi lepotan…Mnogi lovci su nam kucali na vrata, molili da im ga damo, jer je sjajan lovac, „Lepo očuvan“, kako su govorili…Ali, nema tih para, ni obećanja, koja bi nas ubedila da se odreknemo našeg ljubimca, koga volimo bezrezervno i koji nam tu ljubav, takođe, višestruko vraća ( danas ima 3 godine, Nadja 5, a ja, ma, nije važno…:)))), ali imam njih i svu sreću ovog sveta!) – Snežana Đurić 

SnezanaDjuric

Mala sovica, Todor smile emoticon Našao sam ga na dvorištu 6.05. i hranili smo ga i čuvali u gnezdu napravljenom u kofi koja je visila na 7-8m u krošnji oraha. Roditelji su bili stalno uz njega (a tek noću,… 2 nedelje galame  ). Kad je malo poodrastao, probao je da sam dodje u gnezdo, (za koje nisam znao da je izmedju ploča na krovu radionice), pa sam ga opet spašavao od mačaka (zavukao se iza nekih gajbi u radionici, sve sam morao da izvadim napolje da dodjem do njega). Na kraju sam ga vratio u gnezdo gde se narednih 10 dana svadjaio i tukao sa braćom/sestrama i onda su samo jedne noći svi izleteli iz gnezda i nisam ih video danima. Pre neki dan je došao na najnižu granu oraha i malo smo se gledali i pričali, a onda je opet odlepršao nekim važnim poslom. Skoro svake noći ga čujemo kako se oglašava sa visokih grana oraha (volim da zamišljam da je to on 🙂 ). Drago mi je da smo ga očuvali sa minimumom naših dodira (hranjen pincetom i samo par puta držan u ruci), tako da sam siguran da će se sasvim dobro snaći u „divljini“ periferije Pančeva 🙂 Mare Pannonium Garden‎

Mare

Na terasi našeg stana pronašli smo Jelenka (Lucanus cervus), kako smo ljubitelji prirode znamo da je to strogo zaštićena vrsta insekta u Srbiji. Stoga ja sam jelenka u plastičnoj flaši sa lišćem, poneo u šumu daleko od naselja i pustio ga na sigurno. – Joca Stanišić

JocaStanisic

Koja vam se priča najviše dopala? Priča koja dobije najviše pozitivnih komentara ulazi u uži izbor našeg kreativnog konkursa, a autora sa najboljom pričom kanal Viasat Nature i mts vode u Kanadu. Čekamo vaše utiske.

Autor teksta Una Zabunov (@unaunpaso), menadžer za digitalni marketing Telekom Srbija.

You may also like...

861 Responses

  1. Glasam za pricu Nemanje Stanovic
    E da je jos vise ovako dobrih i humanih ljudi!

  2. Branislav kaže:

    Glasam za Nemanjinu pricu

  3. Mirko kaže:

    Glasam za Minju, Milu i Klempu i Nemanju koji je genije, human, pravican decko, kakav se samo pozeleti moze. Svaka cast!!!

  4. irena kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica

  5. Kiyo kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanovic. 🙂

  6. Tamara kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevic!

  7. Mirko kaže:

    Prica o Minji, Mili I Klempi je realno najbolja. A Nemanju poznajem licno i znam koliko vremena ulaze u udomljavanje, lecenje zivotinja, bas trudi

  8. Toma kaže:

    Treba da pobedi naravno Nemanja Stanojevic decko koji toliko puno radi za zivotinje. neka mu ovo putovanje bude samo podstrek da nastavi dalje. Bravo Nemanja!!!

  9. Kristina kaže:

    Glasam za Nemanjinu pricu o 3 sestrice koje su svasta prezivele i sada srecno udomljene

  10. Tanja kaže:

    Glasam za Nemanju i pricu o Minji,Klempi i Mili

  11. Andrej kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi

  12. Olga kaže:

    Nemanja Neca ima najlepsu pricu <3 Najveci ljubitelj zivotinja koga poznajem

  13. Bane kaže:

    Nemanja zasluzuje nagradu najiskrenije…

  14. Vojkan kaže:

    Nemanja Stanojevic ima najbolju pricu !!!

  15. Milos kaže:

    Za Nemanju glasam, prica o Minji, Mili I Klempi

  16. Marina kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica i njegovu pricu o Minji, Mili i Klempi.

  17. Aleksandra kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica i pricu o Minji, Mili i Klempi!

  18. Svetlana kaže:

    Bravo Nemanja, divan si covek!!!

  19. Aleksa kaže:

    Nemanja do pobede jer je najveci zaludjenik za zivotinje i to zasluzuje. Glasam za njegovu pricu 🙂

  20. Milena kaže:

    Glasam za Nemanju, prica o Mili, Minji i Klempi

  21. Olivera kaže:

    Glasam naravno za Nemanju i njegovu pricu, najbolja je ubedljivo!!!!

  22. Jovanka kaže:

    Nemanja do pobede…Najlepsa prica plus najbolje srce, decko za primer

  23. Maca Pops kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi od plemetinog mladica Nemanje…tolika ljubav za mala stvorenja je za svako postovanje !

  24. Katarina kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi, autor Nemanja Stanojevic

  25. Mersa kaže:

    Glas za Nemanju i njegovu priču

  26. Tea Berenger kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevic i njegovu dirljivu pricu … osobu koja jeste , ogromnog <3

  27. Nevena kaže:

    Minja, Mila i Klempa i naravno najbolji Nemanja <3

  28. Ljilja kaže:

    Glasam za pricu o minji, mili i klempi

  29. jelena kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi. autor – Nemanja Stanojevic…dobar primer humanosti na delu

  30. sasabg kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica i pricu o Minji, Mili i Klempi!

  31. Sara kaže:

    Glasam za pricu o Minji,Mili i Klempi od autora Nemanje Stanojevica

  32. Aiyana O'Hara kaže:

    MINJA, MILA I KLEMPA mine choice

  33. Ивана kaže:

    Nemanja Stanojevic, glasamo za tebe ja Bea i Lea iz Makedonije, zasluzujes pobedu

  34. borjana kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica o Mili,Minji i Klempi

  35. glasam za minju,mllu i klempu-nemanja stanojevic

  36. Djurdjina kaže:

    Ja glasam za Nemanjinu pricu…Takodje imam psa koga je on spasao i koga sam udomila od njega i volimo ga najvise na svetu….<3

  37. Teona kaže:

    Nemanja do pobede…Decko stvarno zasluzuje da pobedi. Ne samo zbog ove price vec zbog celokupnog pozrtvovanja oko napustenih zivotinja

  38. Dušanka kaže:

    Glas za Nemanju i priču o Minji, Mili i Klempi!

  39. Katarina T. kaže:

    Glas za hrabrog Nemanju Stanojevica i slatke kuce <3 🙂

  40. Milan kaže:

    Ja glasam za Afroditu Rankovic jer mi se njena prica o sovi najvise svidela .

  41. Marija kaže:

    Meni se najvise svidela prica Afrodite Rankovic

  42. Biljana kaže:

    Nemanja Stanojevic- sa svojom pricom i svakodnevnim postupcima prema zivotinjama i svojim zalaganjem da ih skloni sa ulice.Kamo lepe srece da imamo vise ovakve omladine kao sto je on.Gde bi nam kraj bio !?U ovom svetu punom bescutnosti i ravnodusnosti Nemanja Stanojevic je kao zrak Sunca u hladnom danu.Hvala mu za sve sto cini. 🙂

  43. glasam za minju,mllu i klempu

  44. Cezar kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevic!

  45. ja glasam za minju,mllu i klempu

  46. Tea kaže:

    glasam za priču o Minji, Mili i Klempi..autor Nemanja Stanojevic

  47. Jecaa kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica i pricu o Mini, Minji i Klempi! Svaka cast ovom decku, svetu treba vise ljudi kao sto je on.

  48. Tatjana kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica o Minji, Mili i Klempi. Divna prica.

  49. Jelena kaže:

    Glasam za Nemanju i pricu o Mini, Minji i Klempi od Nemanje Stanojevica. ☺

  50. TONKICA kaže:

    Glasam za priču o Mili, Minji i Klempi – autor Nemanja Stanojević

  51. Dea kaže:

    Glasam za Minja Mili i Klempa Nemanja svaka cast <3

  52. Marina kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi ciji je autor Nemanja Stanojevic.

  53. danijela peric kaže:

    glasam a minju,milu i klempu

  54. Ivana kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevića, ne sebično koristi svoje vreme i resurse spasavajući napuštene životinje, trebali bi svi da se ugledamo na njega i da pratimo njegov primer. Svaka čast Nemanja, samo napred, ti si mi uzor!!!

  55. Rafa kaže:

    Moj glas ide Nemanji Stanojevic i Minji,Mili i Klempi…samo napred…pozz rafa : )

  56. melita marojevic kaže:

    Nemanja S. I njegova prica o Minji, mili i Klempi je moj. favorit

  57. ljubica kaže:

    Minja, MIla i Klempa najlepsa prica

  58. suzana kuzmanović kaže:

    glasam za nemanju najbolji je

  59. Raf Pibernik kaže:

    Moj glas ide Nemanji Stanojevic i prici o Minji,Mili i Klempi…samo napred…pozz rafa : )

  60. Milena kaže:

    Minja, Mila i Klempa…Nemanja je stvarno pozrtvovan momak za zivotinje, pogledajte samo njegov fb profil i zivotinje koje je spasao, to je najbolji pokazatelj.

  61. Ana kaže:

    EMILIJA MURATOVIC ♥♡♥*i mali sarplaninac RUDI♥♡♥;)!!!!!

  62. Nemanja kaže:

    Prica o Minji, Mili i Klempi je najbolja

  63. Milica kaže:

    Glasam za Nemanj i pricu o Minj, MIli i Klempi…svako ko se iole bavi zastitom zivotinja zna ko je on i koliko se trudi oko zivotinja

  64. Snjezana kaže:

    Moj glas ide Nemanji Stanojevic. Minja, MIla i Klempa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

  65. Milica kaže:

    Glasam za sovu, svaku sovu, ali ako moram da biram neka bude Afrodita Rankovic

  66. Ana R kaže:

    Glasam za mimi!

  67. Iva kaže:

    Priča o mimi

  68. Tika kaže:

    Glas dajem Mimi pricu Krista Kica Snjegota

  69. Katarina Kohen kaže:

    Прелепа, племенита прича за Мињу, Милу и Клемпу Немање Станојевића, који је помогао да се удоми десетине и десетине животиња само од када сам га упознала прошле године у новембру – када сам преко интернета пронашла маченце које је са улице, преко њега, дошло у мој дом и данас је мени и мојој породици највећа радост. Дубоко ме дирне сваки пут када сам сведок његовог труда, преко његовог профила где га пратим, да овим милим, беспомоћним бићима пружи топао дом и мало љубави које су жељни у овом окрутном свету који их баца на маргине, на кишу, зиму, асфалте и глад. Бескрајно сам захвална овом младићу који ми враћа наду у људе, у саосећајност и хуманост.

  70. vesna kaže:

    Glasam za Nemanju

  71. Tea kaže:

    Nasladja mi je sovica i prica Afrodite Rankovic!

  72. Tija kaže:

    Meni je svidja prica o sovi Afrodite Rankovic!

  73. Ivana kaže:

    Prica Afrodite Rankovic mi se najvise svidja.Poznajem tu porodicu i znam koliko vole zivotinje i pomazu im u nevolji!To se nabolje vidi u drugoj prici koja nije objavljena na blogu!Samo napred!

  74. Aleksandar kaže:

    Veoma interesantna prica Afrodite Rankovic

  75. Nesa kaže:

    Moj glas ide za pricu o sovici Afrodite Rankovic!Bravo za ljubav prema zivotinjama!

  76. Milana kaže:

    Glasam za sovu Afrodite Rankovic

  77. Nikolina kaže:

    Dopala mi se prica o sovi Afrodite Rankovic

  78. Tijana kaže:

    Meni se najvise svidela pricica o sovi AFrodite R.!

  79. Sandra kaže:

    Najvise mi se svidela prica Afrodite Rankovic!

  80. Dusica kaže:

    Zanimljiva nagradna igra, pohvala za tvorca!A glas ide prici o sovi Afrodite Rankovic!

  81. Stanko kaže:

    Glasam za pricu Afrodite Rankovic o maloj sovi!

  82. Tanja kaže:

    Kako lepe price!Meni se ipak najvise svidela prica Afrodite R.

  83. Adam kaže:

    Meni se svidela prica o sovici!Bravo za AFRODITU!

  84. Milos kaže:

    Osecaj kad pomazete nekome u nevolji je divan, a pogotovo zivotinjama koje su tada bespomocne!Najvise mi se svidela Afroditina prica!

  85. Suzana kaže:

    Glasam za priču o Minji,Mili i Klempi.Bravo Nemanja.

  86. Zorica kaže:

    Prica o sovi mi se najvise svidela!Bravo Afrodita!!!

  87. Gordana kaže:

    Svodela mi se prica Afrodite R.!

  88. Milica kaže:

    Odusevila me je prica koju je napisala Afrodita Rankovic!

  89. Ivan kaže:

    Glasam za pricu o sovi Afrodite Rankovic jer mi se najvise svidela!

  90. Sneza kaže:

    Citajuci price videla sam koliko puno ima ljudi koji vole zivotinje. Meni se najvise svidela prica o sovi Afrodite Rankovic!

  91. Ilija kaže:

    Mene je odusevila prica o sovi koju je napisala Afrodita Rankovic!

  92. Slavka kaže:

    Najvise mi se dopala prica o sovi Afrodite Rankovic!

  93. Dragoljub kaže:

    Svidja mi se prica o sovi Afrodite Rankovic jer se u njoj vidi koliko ta porodica voli zivotinje!

  94. Mihajlo kaže:

    Glasam za Afroditinu pricu o sovici.

  95. Kosta kaže:

    Mnogo je lepih prica ali bih ja izdvojio pricu o sovici koju je napisala Afrodita!BRAVO!

  96. Mihajlo kaže:

    Briznost i ljubav prema zivotinjama u prici Afrodite Rankovic me je odusevila!

  97. Milena kaže:

    Meni se najvise dopala prica o sovici koju je napisala Afrodita!!!

  98. Branka kaže:

    Najlepsa prica je o sovi Afrodite Rankovic!

  99. Marija kaže:

    Odusevljena sam koliko ima onih koji stvarno brinu o zivotinjama. Moj glas ide prici o sovi Afrodite Rankovic!

  100. Minja kaže:

    Prica o sovici koju je napisala Afrodita R. je ostavila najveci utisak na mene!

  101. Milos kaže:

    Glasam za pricu o sovici koju je napisala Afrodita Rankovic!

  102. Soce kaže:

    Divne su price!Ali moram da izdvojim pricu o sovi Afrodite Rankovic!

  103. Jovan kaže:

    Glasam za Nemanjinu pricu

  104. Milica kaže:

    Glas ide Emiliji Muratovic! Najlepsa prica!

  105. Sladjana kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica.Nemanja je divna osoba,on je pomogao i meni da nadjem svog najboljeg prijatelja,mog Tobija!

  106. marija kaže:

    Glasam za Emiliju Muratovic i njenog Rudija 🙂

  107. Irina kaže:

    Glasam za pricu Kristine Kice Snjegote! 😉

  108. Ana kaže:

    Bravo Nemanja Stanojevic! Sve pohvale za humanost, borbu i istrajnost!

  109. zorana kaže:

    glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi ciji je autor Nemanja Stanojevic

  110. Milos kaže:

    Glasam za Emiliju i Rudija 🙂

  111. Milan J kaže:

    Ja glasam za Minju, Milu i Klempu

  112. Aleksandra kaže:

    Glasam za pricu o Emiliji i Rudiju! Srecno!!!

  113. Branislava kaže:

    Glas za Emiliju Muratovic ☺

  114. Branislav kaže:

    Glasam za Emiliju Muratovic i Rudija !

  115. Bojana kaže:

    Emilija i Rudi

  116. Andrej kaže:

    Svoj glas dajem Emiliji i Rudiju!

  117. Marko kaže:

    Glasam za emiliju muratovic.

  118. Sanja kaže:

    Glasam za Emiliju Muratovic i njenog Rudija

  119. Hristina Tasic kaže:

    Glasam za pricu o Rudiju Emilije Muratovic.

  120. Branislava kaže:

    Glas dajem Emiliji Muratovic

  121. Branislava kaže:

    Glas dajem Emiliji Muratovic

  122. teodora kaže:

    Glas za Rudija 🙂 i Emiliju Muratović 🙂

  123. Gordana kaže:

    Svoj glas dajem Emiliji Muratovic i Rudiju 😀

  124. Nina kaže:

    Glasam za Emiliju Muratovic

  125. ivana Zivkovic kaže:

    Glasam za Emiliju Muratovic

  126. Miljana Tasic kaže:

    Glasam za Emiliju Muratovic i pricu o Rudiju.

  127. Vlada kaže:

    Glasam za Emiliju Muratović i Rudija, odlična priča i divan gest ! 🙂

  128. Dzoky kaže:

    Glasam za Emiliju Muratovic i pricu o Rudiju.

  129. Aleksandar kaže:

    Emilija Muratovic, prica o Rudiju

  130. Teodora kaže:

    Glasam za Emiliju Muratovic i Rudija.:)

  131. Milena kaže:

    Glasam za Emiliju Muratovic i Rudija

  132. Milica kaže:

    Ja glasam za Emiliju. ☺

  133. Milica kaže:

    Ja glasam za Emiliju ☺

  134. Tea kaže:

    Dopala mi se pricica o sovici Afrodite!

  135. Jelena kaže:

    glasam za Emiliju Muratovic i Rudija

  136. Mila kaže:

    Meni se najvise svidela prica autora Afrodite Rankovic o maloj sovi!

  137. Milos kaže:

    Najbolja je prica o Minji, Mili i Klempi

  138. Najlepša o Minja, Mila in Klempa…od Nemanja Stanojevića

  139. Nenad kaže:

    Minja, Mila i Klempa je najbolja prica….

  140. Aleksandra kaže:

    Svoj glas dajem za priču Nemanje Stanojevića.

  141. Vesna kaže:

    Od starogrčkog verovanja da kida niti sudbine, ili kineskog da je progutala sopstvenu majku te je zato strašna, preko srednjovekovnih „optužbi“ za strahotnu simboliku veštičarenja i magije, do usvojene savremene simbolike mudrosti koju nosi, SOVA je zaista biće kojem se, ne samo zbog njene simbolike, nego i zbog uloge koju ima u lancu održanja prirode, ali i zbog sve veće ugroženosti, treba diviti. Stoga me je posebno dirnula priča Afrodite Ranković o nemoćnoj sovi kojoj je pomogao čovek, nekada i njen najveći neprijatelj, ali, naravno, ne u ovoj priči. Zato glasam za priču Afrodite Ranković o spašenoj sovi. 🙂

  142. Ana kaže:

    Svidja mi se prica Afrodite Rankovic,mada sam primetila da je ona objavila jos jednu pricu u kojoj se bolje vidi koliko njen suprug i ona brinu o zivotinjama.Bravo!

  143. marijana kaže:

    Glasam za Milu, Miu i Klempu…Nemanjinu pricu

  144. Aleksandra kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica i pricu o Minji, Mili i Klempi.

  145. jadranka kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevic I Minju, Milu I Klempu

  146. ivana kaže:

    Glasam za pricu o Mimi koju je napisala Kristina Kica Snegota

  147. Livija kaže:

    Glasam za priču o sovici Afrodite Rankovic … 🙂

  148. mirjana kaže:

    Mina ,Minja i Klempa …tako poznat strah i strepnja za njihove zivote…Dok nisam videla.da su udomljene nisam bila mirna

  149. Katarina kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica – Minja,Mila i Klempa 🙂

  150. SUZANA kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica i njegova tri kuceta.Puno pozdrava iz suncane Makedonije svim ljudima dobre volje koji pomazu svim napustenim zivotinjama.

  151. Tijana kaže:

    glasam za Nemanjinu pricu Minja, Mila i Klempa! 🙂

  152. Mirka kaže:

    Price su divne.Posebno mi se svidela prica Afrodite Rankovic!

  153. Fani kaže:

    Glasam za Nemanja Stanojević i njegove pupe , Minja , Mila i Klempa!

  154. :)) kaže:

    Moj glas je za Milu, Minju i Klempu 🙂

  155. :)) kaže:

    Moj glas je za Minju, Milu u Klempu 🙂

  156. Nevena kaže:

    Glas za Nemanju Stanojevica…
    Minja Mila i Klempa

  157. tanja kaže:

    glas za nemanju stanojevica

  158. Špela kaže:

    Glasam za Nemanja Stanojević , Minja , Mila i Klempa

  159. Miksa kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi. :))) Za Nemanju.

  160. Tijana kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi, autora Nemanje Stanojevica!!! 😉

  161. Dacha kaže:

    Glassm za Afroditu Rankovic i njenu pricu 🙂

  162. Fani kaže:

    Moj glas za Nemanja Stanojević i njegove Minja,Mila i Klempa

  163. sandra kaže:

    Najvise mi se dopada prica Minja,Mila I Klempa od Nemanje Stanojevica

  164. Ana kaže:

    Glasam za priču o Minji, Mili i Klempi.

  165. Radmila kaže:

    Glasam za Priču o Mimi. koju je napisala Kristina Kica Snjegota

  166. Natalija kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica i pricu o Minji, Mili i Klempi!

  167. Radmila kaže:

    Glasam za Priču o Mimi. koju je napisala Kristina Kica Snjegota

  168. Darko K. kaže:

    Glasam za pricu o Minji,Mili i Klempi od Nemanje Stanojevica

  169. jasna kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica

  170. Tatjana kaže:

    Glasam za pricu o Minji,Mili i Klempi autor je Nemanja Stanojevic! Prica je mnogo emotivna i treba posluziti mnogim ljudima za primer!!!

  171. Sirena kaže:

    Podrska Nemanji,glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi !

  172. Verica kaže:

    Moj glas ide Nemanji Stanojevicu za pricu o Mili, Minji i Klempi

  173. Milica kaže:

    Glasam za glasam za Minju, Milu i Klempu i autora Nemanju Stanojevic 🙂

  174. Visnja kaže:

    Glasam za Minju, Milu i Klempu pricu od Nemanje Stanojevica

  175. Lola kaže:

    Glasam za macu Miv Ser 🙂

  176. sanja kaže:

    Glasam za Miv Ser

  177. Maja kaže:

    Glas za Slađanu i Miv Šer. 🙁

  178. Sladjana kaže:

    Svoj glas dajem Minji Mili i Klempi..Prica koja me je najvise dirnula Nemanja Stanojevic

  179. Volim kaže:

    Glasam za priču o Mili,Minji i Klempi…

  180. Mimi kaže:

    Glasam zaMinji, Mili i Klempi! Nemanja Stanojevic!

  181. Mirjana kaže:

    Prelepa prica o Minji, Mili i Klempi! Glas za Nemanju Stanojevica!

  182. tamara kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevic

  183. tamara kaže:

    glasam za „Minja, MIla i Klempa su srećno udomljene“ – Nemanja Stanojevic

  184. Silvija kaže:

    Glasam za Minju, Milu i Klempu koju je napisao Nemanja Stanojević

  185. Marija kaže:

    Tamara prica je prelepa,cuvaj ih mnogo su lepi… Milica i Meda do pobede….

  186. Vlada kaže:

    Milica i Meda do pobede 🙂

  187. Milica kaže:

    Glasam za Milicu i Medu….

  188. Tomica kaže:

    Tamara svaka cast,prelepa prica…. Glasam za Milicu i Medu….

  189. Ivconi kaže:

    Svaka cast ovim dobrim ljudima na Njihovim plemenitim gestovima. Posebno mi se dopao gest Tamare Gasic i svaka joj cast, kao i ostalim ljudima koji imaju razumevanja a presvega dusu za ove prelepe zivotinje.

  190. Jelena kaže:

    Glasam za pricu o Mimi!

  191. Dubravka Mladenovic kaže:

    Zakasnili smo za glavnu nagradu,ali ipak verujem da bi ovaj macak trebao da dobije neku utesnu nagradu.On je ipak „Telekom Macak“ sto vam mogu potvrditi i devojke iz call centra.On sa svojih 3 drugarice i jednim macijim drugom deli sa nama i dobro i zlo.
    http://dubravkamladenovic69.wix.com/sve-moje-macke#!meda-en/c1u1i

  192. Julija kaže:

    Glasam za priču Afrodite Ranković, oduševila me je.

  193. Anja kaže:

    Sve price su divne, moj glas ide priči o Minji,Mini i Klempi od autora Nemanje Stanojevica.

  194. Anja kaže:

    Sve price su divne ja glasam za priču o Minji,Mini i Klempi od autora Nemanje Stanojevica

  195. Tijana Popovic kaže:

    Glasam za Nemanjinu pricu najbolji je i znam koliko voli zivotinje i sta bi sve uradio za njih!

  196. marina kaže:

    prica o Minji, Mili i Klempi mi je najlepsa i naj emotivnija od svih … hvala Nemanja 🙂

  197. Saska kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica. 🙂

  198. Milena kaže:

    Glasam za pricu o Milici i Medi koju je napisala Tamara Gasic. Milena Marinkovic

  199. Dimitrije kaže:

    Svoj glas dajem za pricu “ Minja, Mila i Klempa – druga strana priče“ jer je od coveka koji se iskreno , svim srcem bori da pomogne svakom zivom bicu. Svaka cast Nemanja.

  200. Slavica Sevo kaže:

    Glasam za pricu nemanje Stanojevica o Mili, Minji i Klempi.Divno je znati da postoji covek koji nece proci pored napustene zivotinje a da joj na bilo koji nacin ne pomogne.

  201. Andrea kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi.

  202. Katarina kaže:

    Glasam za priču o Minji, Mili i Klempi od Nemanje Stanojević

  203. MarkoMare kaže:

    Glasacu za psa Limu,Isidora Padejski.Srecnoo 🙂

  204. Teodora kaže:

    Glasam za Limu 🙂 !

  205. violeta kaže:

    GLASAM ZA NEMANJU STANOJEVIĆA TJ. ZA MINJU MILU I KLEMPU

  206. Veljko kaže:

    Jako poucno

  207. Aleksandar kaže:

    Glasam za Minju,Milu i Klempu.. Nemanja je dobar i mnogo cini za zivotinje

  208. Mirjana kaže:

    Moj glas ide prici o sovi koju je napisala Afrodita Rankovic .

  209. Ana kaže:

    Nemanja Stanojevic, prelepa prica.

  210. Mira kaže:

    Glasam za pricu o sovi Afrodite Rankovic .

  211. Teodora kaže:

    Najveci utisak na mene je ostavila prica o sovi Afrodite Rankovic .

  212. Jovan kaže:

    Najbolja mi je prica o sovici od Afrodite Rankovic .

  213. Niksi kaže:

    Glasam za pricu o sovici autora Afrodite Rankovic .

  214. Misha kaže:

    Glasam za Minju Milu i Klempu…Nemanja je car i mnogo cini za zivotinje to je dobro poznato..

  215. Nizda Dzoni kaže:

    Bravo za vas mada znam da vam to nije jedini slucaj. Glasam za pricu Afrodite Rankovic .

  216. Milena kaže:

    Veoma mi se dopala prica o maloj sovi . Bravo za Afroditu Rankovic .

  217. Nidza kaže:

    Najvise mi se svidela prica o sovi Afrodite Rankovic , jer se u njoj vidi ljubav prema zivotinjama .

  218. Robert kaže:

    Svidela mi se prica o sovi Afrodite Rankovic .

  219. Jovan kaže:

    Prica o sovi Afrodite Rankovic je ostavila najveci utisak na mene .

  220. Vladimir kaže:

    Ja glasam za pricu o sovi Afrodite Rankovic jer mi se ta prica najvise svidela .

  221. Nikola kaže:

    Lepo je videti kako brinemo o zivotinjama . Meni se najvise dopala prica Afrodite Rankovic !

  222. Stefan kaže:

    Prica o sovi Afrodite Rankovic mi se najvise svidela !

  223. Marko kaže:

    Mnogo mi se dopala prica o sovi Afrodite Rankovic .

  224. Lelica kaže:

    Glasam za pricu Afrodite Rankovic jer mi se ona najvise svidela .

  225. Vesna kaže:

    Glasam za pricu o Mimi

  226. Zuza kaže:

    Najvise mi se svidja prica o sovi koju je napisala Afrodita Rankovic!

  227. Mirosalava kaže:

    Najvise mi se svidela prica Afrodite Rankovic!

  228. Zuza kaže:

    Najvise mi se svidela prica Afrodite Rankovic!

  229. Marija kaže:

    Mala Mimi, veliki borac! Glas za Mimicu i Kristinu!

  230. Jelena kaže:

    Svoj glas dajem za Mrvicu Djordja Jankovica. 🙂

  231. Sasa kaže:

    Prica Afrodite Rankovic mi se najvise svidela!

  232. Stasa kaže:

    Meni se svidja prica o sovi Afrodite R.

  233. Dusan kaže:

    Odesevljen sam pricom Afrodite Rankovic o sovici!

  234. Sonja kaže:

    Prica Afrodite Rankovic je ostavila poseban utisak na mene!Bravo!

  235. Aleksandar kaže:

    Veoma mi se svidela prica Afrodite Rankovic o sovici!

  236. Mirjana kaže:

    Minja, MIla i Klempa – priča koja me je najviše dirnula! Hvala Nemanji!

  237. NEMANJAPK kaže:

    Glasam za Tamaru Gasic!

  238. Mixa kaže:

    Afrodita Jankovic jednostavno najbloja!

  239. Nemanja, hvala za sve kuce i mace, najbolji si, glasam za Minju, Milu i Klempu i NEMANJU!

  240. Mirjana kaže:

    Minja, MIla i Klempa – priča koja me je najviše dirnula! Hvala Nemanji!

  241. Dusan kaže:

    Ja glasam za Afroditu Rankovic jer mi se svidela njena prica .

  242. Kristina kaže:

    Glasam za Limu

  243. Jovanaa kaže:

    Za liimu glasam 😀

  244. Majaa kaže:

    Moj glas je za Limu!

  245. Jana kaže:

    Oduseljena sam Limom,preslatko stvorenje,puno srece zelim 🙂

  246. Kaca kaže:

    Prica o Limi,Isidore Padejski 🙂

  247. Milena kaže:

    Moj glas ide Limi 🙂 srecnooo

  248. jecapereca kaže:

    moj glas ide Limi

  249. Zoran Stanojevic kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi

  250. Mira kaže:

    Glasam za Nemanju i pricu o Minji, Mili i Klempi koja je samo jedna u nizu od prica o zivotinjama koje je Nemanja spasao i koje svakodnevno spasava.Znam koliko ulaze napora i energije u to sto radi…Imas moju podrsku uvek

  251. Vanja kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi Nemanje Stanojevica. Prica je fenomenalna a znam i koliko se decko trudi oko napustenih zivotinja i nalazi im fenomenalne domove.. Moja drugarica je udomila psa od njega i ima super iskustvo. Svi ljudi koji se bave spasavanjem i udomljavanjem ga znaju i postujuju. Nemanja samo tako nastavi <3

  252. Vanja kaže:

    Glasam za pricu o MInji, Mili i Klempi od Nemanje Stanojevica. Prica je fantasticna, a takodje znam i koliko se decko trudi oko napustenih zivotinja, nalazi im fenomenalne domove, znaju ga svi ljudi koji se bave spasavanjem i udomljavanjem zivotinja. Bravo Nemanja i samo tako nastavi <3

  253. Marija kaže:

    Ja glasam za Afroditu Rankovic jer mi se svidela njena prica o sovi .

  254. Aleksandra kaže:

    Ja glasam za pricu sove Afrodite Rankovic

  255. Ana kaže:

    Glasam za pricu o Mimi, Kristina Kica Snjegota! :*

  256. Zorule kaže:

    Glasam za pricu o sovici,Afrodite Rankovic!!!Licno poznajem Rankovice i znam koliko vole zivotinje i brinu o njima.Koliko samo zivotinja je presrecno bilo kad je na njih naislo,jer ta sova nije jedina ciji su zivot spasili!!!

  257. Jelena Ć kaže:

    Glasam za Badija, priču An. G. Jan. :-))

  258. Bojan kaže:

    Glasam za sove Danijele Radeka.

  259. Teodora kaže:

    Meni se svidela prica o sovi Afrodite Rankovic i glasam za nju

  260. Tatjana kaže:

    glas za Nemanju Stanojevica

  261. Tatjana kaže:

    glas za Nemanju Stanojevica. Dirljivo i tuzno <3

  262. mihajlo kaže:

    Glasam za pricu Afrodite Rankovic

  263. Marijana kaže:

    An G Jan i Badii! 🙂

  264. Strahinja kaže:

    Meni se svidela prica o sovi Afrodite Rankovic i glasam za nju .

  265. Cica kaže:

    Ja glasam za pricu o sovi Afrodite Rankovic .

  266. Dokica kaže:

    Ja glasam za pricu Afrodite Rankovic

  267. Djole kaže:

    Ja glasam za pricu Afrodite Rankovic .

  268. Jasna kaže:

    Meni se svidja prica o sovi Afrodite Rankovic i glasam za nju .

  269. Dorian kaže:

    Ja glasam za pricu Afrodite Rankovic

  270. Milica kaže:

    Meni se svidela prica Afrodite Rankovic pa glasam za njenu pricu .

  271. Denis kaže:

    Ja glasam za pricu Afrodite Rankovic .

  272. Milan kaže:

    Ja glasam za pricu Afrodite Rankovic .

  273. Bojana Simic kaže:

    Glasam za predivnu pricu o Mili, Minji i Klempi— druga strana price —-Nemanja Stanojevic me odusevio, fascinirao…….Toliko ljubavi, humanosti, pozrtvovanja…..

  274. Eva kaže:

    Vrlo lepa prica o sovi koju je napisala Afrodita Rankovic i glasam za nju .

  275. Ana kaže:

    Glas za Milicu i Medu …Lepa prica,svidja mi se …Prica Tamare Gasic 🙂

  276. Ana k kaže:

    Glas za Medu i Milicu 🙂 …Zasluzeno..Lepa prica svidja mi se …Prica Tamare Gasic 🙂

  277. Mirslav kaže:

    Ja glasam za pricu Afrodite Rankovic .

  278. Ogi kaže:

    Meni se svidela prica o sovi Afrodite Rankovic , pa zato glasam za nju .

  279. Ognjen kaže:

    Ja glasam za pricu sove Afrodite Rankovic .

  280. Momcilo kaže:

    Ja glasam za pricu sove Afrodite Rankovic

  281. Vlada kaže:

    Meni se svidela prica Afrodite Rankovic i glasam za nju

  282. Filip kaže:

    Ja glasam za pricu Afrodite Rankovic

  283. Luka kaže:

    Ja glasam za pricu sove Afrodite Rankovic .

  284. Aleksa kaže:

    Ja glasam za Aforditu Rankovic jer mi se svidela njena prica o sovi .

  285. Dejan kaže:

    Ja glasam za pricu o sovi Afrodite Rankovic

  286. Aleksa kaže:

    Meni se svidela prica o sovi Afrodite Rankovic , pa zato glasam za nju .

  287. Dimitrije kaže:

    Ja glasam za Afroditu Rankovic , zbog njene lepe price o sovi .

  288. Ivona Užnik kaže:

    Glasam za Nemanja Stanojević 🙂

  289. Gordana kaže:

    Svaka cast svima koji su spasili neku zivotinju i koji su poslali svoje price. Steta sto je nagrada samo jedna. Glasam za Nemanju Stanojevica i pricu o Minji Mili i Klempi, jer Nemanja je osim njih troje spasao jos veliki broj drugih pasa , udomio ih , a koji su zauzvrat „spasili“svoje nove vlasnike…

  290. Milica kaže:

    GLASAM za „Minja, MIla i Klempa su srećno udomljene „– Nemanja Stanojevic

  291. Jasmina Jessy kaže:

    Minja, MIla i Klempa su moji favoriti 😉 i glasam za Nemanju Stanojevica!

  292. Jelena kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica. P.S. Svaka od ovih prica zasluzuje jedan veliki glas!

  293. Nensy kaže:

    Milica i Meda do pobede =D

  294. Ana kaže:

    Navise mi se dopada prica o sovi koju je napisala Afrodita Rankovic!

  295. Radmila kaže:

    Mimi, Kristina Kica Snjegota… Divno, potresno!

  296. Radmila kaže:

    Mimi, Kristina Kica Snjegota… Divno, potresno!

  297. Dzoni kaže:

    Tamara Milica i Meda definitivno. Bravo Tamara srecni su sto te imaju !!

  298. Djole kaže:

    Prica o sovici Afrodite Ranković mi se najviše svidela!

  299. Oleg kaže:

    Sovico,sovico cuvaj se!.Glasam za Afroditinu pricicu.

  300. Lukijan kaže:

    Afroditina prica mi se veoma svidela.Glasam za sovicu.

  301. Iva kaže:

    Divno je sto se brinemo o životinjama!Meni se svidja prica o sovici Afrodite Ranković!

  302. Ivana kaže:

    Moj glas ide prici Afrodite Rankovic o maloj sovi!

  303. Milan kaže:

    Meni se najviše svidela prica o sovi koju je napisala Afrodita Ranković!

  304. Nebojša kaže:

    Prica Afrodite Ranković o sovici zaslužuje nagradu!

  305. Mimi, Kristina Snjegota!

  306. Sonja kaže:

    Svidela mi se Afroditina prica o sovici!

  307. Dragan kaže:

    Glasam za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote!

  308. Slavica kaže:

    Najviše mi se svidela prica o sovi Afrodite Ranković!

  309. Kostana kaže:

    Glasam za Kristinu Kicu Snjegotu koja je napisala pricu o Mimi. Ne znam devojku ali mislim da je divna! Naterala suze na oci, potresno, strasno… 🙁

  310. Sladja kaže:

    Moj glas ide Afroditi Rankovic za pricu o sovi!

  311. Milanka kaže:

    Prica o Mimi, Kristina Kica Snjegota, zena koja mrzi Sintere!! 😀

  312. Zivana kaže:

    Jaoooj, prica o mimi, od moje najsladje drugarice Kristine Kice Snjegote!!! :*

  313. Trpimir kaže:

    Pricu o Mimi ali ne oro, napisala Kristina Kica Snjegota!! 🙂

  314. Mirosalava kaže:

    Svidja mi se prica Afrodite Rankovic!

  315. Borivoje kaže:

    Mimi, Pricu napisala Kristina Kica Snjegota zvana vestica! 🙂

  316. milivoje kaže:

    Mimi, Kristina Kica Snjegota! Idemooooo!!!!!

  317. Vladimir kaže:

    Najvise mi se svidela prica o Milici i Medi,Tamare gasic,glasam za njih 🙂

  318. marija kaže:

    Moj glas ide Nemanji Stevanovicu jer je prica fascinantna.

  319. Jelena Jelena kaže:

    Glasam za priču o Limi. Napisala je Isidora Padejski

  320. Ranko kaže:

    Prica o Mimi-Kristina

  321. Jasmina kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica,sve price su sjajne ali… Mili, Minji i Klempi je pobedila

  322. Vlada kaže:

    Najvise mi se dopala prica gospodjice Kristine Snjegote

  323. Jelena kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica, pricu o Mili, Mini i Klempi

  324. Marko kaže:

    Glasam za Kristinu Snjegotu

  325. Kaća kaže:

    Glas za Nemanju Stanojević i priču o Minji, Mili i Klempi 🙂

  326. Mirosalava kaže:

    Predivna prica Afrodite Rankovic o sovi!

  327. Jovana kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica o Minji,Mili i Klempi..svaka cast Nemanja,samo tako nastavi ☺☺☺

  328. Zvezdana Radovanovic kaže:

    Moj glas ide za pricu „Minja , Mila i Klempa- druga strana price“, odnosno Nemanji Stanojevic.

  329. Stevan kaže:

    Sjajna prica Tamara! <3

  330. VERA kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica i pricu o tri kucete, jedni od mnogih koje je on zbrinuo….

  331. Mihajlo kaže:

    Super su price sve, glas ide za pricu o Milici i Medi Tamare Gasic, najvise mi se dopala i ostavila je najveci utisak

  332. Dragana kaže:

    Svaka cast svima na humanosti, hrabrosti i ovako lepim pricama.
    Posebno su me osvojili Milica i Meda i Tamara Gasic! Vredno divljenja. 🙂

  333. Jovana kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica i njegove kuce! Bravo!

  334. Matthew kaže:

    Glasam za pricu o Milici i Medi. Humanost na delu i ljubav, nesto najlepse! 🙂

  335. Miljan kaže:

    glasam za Milicu i Medu, Tamara Gasic

  336. ana kaže:

    Nemanja Stanojevic .. Klempica lepotica i partizanke Minja i Mila 🙂

  337. Tamara kaže:

    Sve su price divne, ali posebno mi se izdvaja prica o Milici i Medi.. Divna je njihova zajednicka ljubav..

  338. Ana kaže:

    Glasam za pricu o MIMI, Kristine Kice Snjegote

  339. Jasna kaže:

    Glasam za priču Nemanje Stanojevića o Minji, Mili i Klempi

  340. Biljana kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica, o Mili, Minji i Klempi

  341. nikola kaže:

    Prica Tamare Gasic, o Medi i Milici…

  342. HELENA kaže:

    Glas za Nemanju Stanojević i priču o Minji, Mili i Klempi <3

  343. Mare Car kaže:

    Mimi, Kristina Snjegota.

  344. Luka kaže:

    Mimi, Kristina Snjegota.

  345. Petar kaže:

    Glasam za pricu o Mimi koju je napisala Kristina Kica Snjegota.

  346. Snezana kaže:

    Divna Mimi i Kristina Snjegota!

  347. Dusan kaže:

    Za Mimu i Kristinu Snjegotu.

  348. Danica kaže:

    Dajem glas za prelepu priču, punu ljubavi inajlepših emocija o Minji, Mili i Klempi, koju je napisao Nemanja Stanojević!!!

  349. Mateja kaže:

    Za Mimu, velikog borca i Kristinu Snjegotu!

  350. Sofija kaže:

    Glasam za Mimu i Kristinu Snjegotu!

  351. Jasmina kaže:

    Nemanja Stanojevic, prelepa,dirljiva prica o tri kuce 🙂

  352. Duća kaže:

    Glasam za pricu o psu Mimi od Kristine Kice Snjegote

  353. Zloca kaže:

    Glasam za Mimi i Kristinu Kicu Snjegotu.

  354. Aleksandar kaže:

    Najvise mi se dopala prica o Milici i Medi..
    Prica Tamare Gasic

  355. ana kaže:

    Moj glas za Nemanju Stanojevic i Minju, Milu i Klempu!!!

  356. Natasa kaže:

    Za hrabru Mimi i njenu volju za zivotom. Kada nemam snage ni da ustanem seticu se nje. Za Kristinu Snjegotu.

  357. Nebojsa kaže:

    Glasam za Mimi. Snjegota!

  358. Andrija kaže:

    Sve price su sjajne, posebno prica o Milici i Medi, prelepo…

  359. Radoslav kaže:

    Glasam za pricu o Medi i Milici ! Imam tu čast da poznajem Tamaru Gašić ,jednu od retkih osoba u mome gradu koja se brine o napuštenim i ugroženim životinjama ! Sve najbolje Tamara ,samo napred !

  360. Mika kaže:

    Moj glas ide Limi! 🙂

  361. Milica kaže:

    Glasam za pricu o Milici i Medi!

  362. kuče kaže:

    Glasam za pricu o Milici i Medi!

  363. Anastasija kaže:

    Badi, An G Jan %)

  364. Iva kaže:

    Najvishe se mi se dopada pricha Tamare Gashic i njena pricha o Medi i Milici.
    Zbog chega?! Zbog ove tri rechenice: ,,Meda je Milicin zaštitnik, a ona je njegov pokretač. Bez obzira na loše okolnosti u kojima sam Ih našla, danas sam jako srećna sto ih imam, jer su oni ona najiskrenija i najzahvalnija stvorenja. Zahvalni su oni meni, a I ja njima“

  365. Mihajlo BA kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevića i priču o Minji, Mili i Klempi 🙂
    Ima on još mnooogo priča, još mnogo lepih kuca koje je spasio i koje i danas hrani i udomljava … bravo i za ostale, ali jedan je Nemanja 😉

  366. Mirjana kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica i pricu o Minji, Mili i Klempi! 🙂

  367. Duda kaže:

    glasam za pricu o Minji, Mili I Klempi, i naravno za Nemanju Stanojevica… svaka cast Neco!!!

  368. Jovanka kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica i pricu o Minji, Mili i Klempi!

  369. marina kaže:

    moj glas ideee limiii ,Isidora Padejski

  370. Sanja kaže:

    Najdirljivija mi je ona sa Medom i Milicom.Prica Tamare Gasic.

  371. Tke kaže:

    Glasam za An G Jan, Badi <3

  372. Vojin kaže:

    Prica o Milici i Medi super…. Bravo Tamara …..

  373. Violeta kaže:

    Glasam za Milicu i Medu 🙂

  374. Tamara kaže:

    Glasam za Milicu i Medu! 🙂

  375. Ljudi, svi ste divni! Baš svi. Ali moj glas ide Minji, Mili i Klempi. Bravo Nemanja Stanojević!

  376. Jelena kaže:

    Glasam za Milicu i Medu! 🙂

  377. Aleksandra kaže:

    Glasam za pricu o tri kuce Minja, MIla i Klempa i Nemanju Stanojevica

  378. petra kaže:

    Divne price, ali glasam za jednu divnu osobu – Nemanja Stanojevic 🙂

  379. Danijela Stojanovic kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevic.Ovo je samo jedan mali delic od onog sto Nemanja cini za dobrobit nemocnih zivotinja.

  380. Ljubinko kaže:

    Glasam za An G Jan i psa Badija!

  381. Olivera kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica o Mili,Minji i Klempi.Samo tako nastavi Nemanja.

  382. Marko kaže:

    Glas za Milicu i Medu… Tamara svaka cast

  383. Andrijana kaže:

    Ovaj mladic je vredan divljenja! Nemanja stanojevic,moj glas kao i uvek za tebe, „Minja,Mila i klempa-druga strana price“ …

  384. Zoran kaže:

    Za Milicu i Medu.

  385. Dora kaže:

    Sjajno je pomagati zivotinjama.Moj glas ide Afroditinoj prici o sovici!

  386. Marko Ć kaže:

    Moj glas ide za priču „Minja , Mila i Klempa- druga strana price“ , odnosno vlasniku price Nemanji Stojanović! Poznajem momka i znam koliko je požrtvovan po pitanju životinja! Nagrada bi otišla u prave ruke i ne bi ste se pokajali. Svaka čast ostalima ali mislim da on bas zasluženo treba da pobedi!!!

  387. Sabinab Bjelobaba kaže:

    Glas za Stanojevic Nemanju 🙂

  388. Ana Vukelic kaže:

    Glasam za pricu o tri kuce Minja, MIla i Klempa i Nemanju Stanojevica.

  389. Miljana kaže:

    Ako neko iskreno voli životinje to su Rankovići. Zato glasam za Afroditu i njenu priču o maloj sovici!

  390. Vera kaže:

    Glasam za MIlicu i Medu, Svaka cast Tamara za sve sto si uradila za njih….

  391. Anamarija kaže:

    Dopada mi se prica Afrodite Rankovic o sovici!

  392. maja kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica

  393. Kristina kaže:

    Glasam za priču Afrodite Ranković o maloj sovici! 🙂

  394. Marija kaže:

    Moj glas ide prici Nemanje Stojanovica o MINJI MILI I KLEMPI.Prica me je rasplakala a Nemanja je divna osoba kamo srece da su svi ljudi tako divni kao on

  395. Jelena kaže:

    Glas za ljubitelja životinja – Afrodita Ranković priča o maloj sovici!

  396. Nikola kaže:

    Moj glas za priču o maloj sovi Afrodite Ranković 🙂

  397. Dezile kaže:

    Za priča o maloj sovi Afrodite Ranković. Srećno!

  398. Miljana kaže:

    Ako neko brine i voli životinje i stalno je sa njima to je porodica Randović. Moj glas za priču o maloj sovici Afrodite Ranković!

  399. snezana kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica, pricu o Mili, Minji i Klempi

  400. Maša kaže:

    Prica o Mimi <3

  401. JANJA kaže:

    Jako je dirljiva priča o konju Medeni od Aleksandre Josović

  402. Nevena kaže:

    Glasam za Milicu i Medu. Tamara svaka cast 🙂

  403. Dejan kaže:

    Glasam za ljude velikog srca. Moj glas za priču Afrodite Ranković.

  404. Stojan kaže:

    Za sovu Afrodite Rankovic !

  405. Dusan Prikic kaže:

    Glasam za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  406. branko kaže:

    glasam za pricu o mimi

  407. vladimir kaže:

    glasam za pricu o mimi

  408. emilija kaže:

    glasam za pricu o mimi

  409. Dubravka kaže:

    Najbolja prica definitivno je prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote.
    Glasam za nju !

  410. Minja kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica !!!

  411. jecapereca kaže:

    Odusevljena sam pricom isidore,glasam za kucu Limu!

  412. Nada kaže:

    ZA LIMUUUU o:)

  413. HajdukVeljko kaže:

    Sve price su ok!Svaka cast ljudi,moj glas dajem Isidori i njenom psu Limi 😀

  414. kristi kaže:

    Glasam od srca za psa Limu !srecnooo

  415. Gaga kaže:

    Moj glas ide Limiii 🙂

  416. madagaskar kaže:

    Prica o sovi je najlepsa Afrodita Rankovic

  417. Natasa kaže:

    Moj glas ide Mimi. Velikom borcu. Neverovatnoj volji za zivotom. Hvala Kristina Snjegota.

  418. aleksandra kaže:

    Glasam za Tamaru Gasic i njenu pricu 🙂 svaka cast seko 🙂

  419. Mali Dali kaže:

    Perica o Milici i Medi je fantasticna. Upravo su mi suze posle, glas za njih.

  420. Snezana kaže:

    Glasam za pricu Tamare Gasic o Milici i Medi.

  421. Nenad kaže:

    Divne price!Meni se svidela prica o sovi Afrodite Rankovic!

  422. Marija kaže:

    Glasam za pricu Afrodite Rankovic

  423. Dimitrije kaže:

    Najvise mi se svidela prica o maloj sovi koju je napisala Afrodita!

  424. Dragana kaže:

    Volim sve životinje, ali sove posebno. Glasam za sovu Afrodite Ranković

  425. Ivan kaže:

    Lepe price!Glasam za pricu o sovi Afrodite Rankovic!

  426. Cosa Nostra kaže:

    Prica o Mimi od Kristine Snjegote

  427. Nikolina kaže:

    Svidja mi se prica o sovici Afrodite Rankovic!!!

  428. Nikola kaže:

    Divna prica o sovi Afrodite Rankovic!:D

  429. Sale kaže:

    Glasam za sovicu Afrodite Ranković

  430. Glasam za pricu o Mimi.

  431. Teodora kaže:

    Glas za Tamaru Gasic

  432. Aleksandar kaže:

    Glas za sovicu Afrodite Rankovic , svaka cast

  433. natasa kaže:

    Glas za Nemanju Stanojevic i pricu o Minji, Mili i klempi

  434. jelena kaže:

    Glas za Medu i Milicu, pricu Tamare Gasic ! 🙂

  435. ana kaže:

    glasam za Nemanju Stanojevic i prici o Minji, Mili i Klempi!!!

  436. natasa kaže:

    glasam za Nemanju Stanojevic i prici o Minji, Mili i Klempi!!!

  437. natasa kaže:

    glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi, Nemanje Stanojevica!

  438. Liki kaže:

    Svidja mi se prica o spasenoj sovi Afrodite!

  439. Zoki kaže:

    Veoma mi se dopala prica o sovi Afrodite Rankovic!

  440. Milan kaže:

    Glasam za pricu o sovi Afrodite Rankovic!

  441. Goran kaže:

    Od svih prica najvise mi se svidela prica Afrodite Rankovic o malo sovi!

  442. Tatjana kaže:

    Bravo Afrodita. Plemenit, profesionalan postupak.
    Glasam za sovu Afrodite Rankovic

  443. Sasa kaže:

    Svidja mi se Afroditina prica o sovici!

  444. Katarina kaže:

    Sve su price posebne svaka za sebe, izdvojila bih pricu o Milici i Medi. Bravo Tamara (y)

  445. nenad kaže:

    Glasam za pricu o sovi Afrodite Rankovic

  446. Kristina kaže:

    Svima svaka cast!

  447. Ana kaže:

    Milica i Meda…i naravno moja prijateljicu koja je ispricala pricu Tamara Gasic

  448. Zita kaže:

    Meni se najvise dopada prica o sovi Afrodite R.

  449. Ljubica kaže:

    Glasam za pricu o Milici i Medi :)))

  450. Nikola kaže:

    Meni se najvise svidela prica o sovi Afrodite Rankovic i glasam za nju.

  451. Joka kaže:

    Svidja mi se prica o sovici Afrodite Rankovic

  452. Milica kaže:

    Glasam za Mimi , prica od Kristina Kica Snjegota

  453. Miljan kaže:

    Glasam za Tamarinu pricu o Milici i Medi! preslatki su i konacno srecni:)

  454. Пофка kaže:

    Драга Тамара, извини се Милици што је помешах са Машом. Шта ћу кад су Маша и Меда код мене доминатни. И још једном, браво за Милицу и Меду 🙂

  455. Uros kaže:

    Ja glasam za Afroditu Rankovic zbog njene lepe price

  456. Zoran kaže:

    Ja glasam za pricu o sovi Afrodite Rankovic .

  457. Tijana kaže:

    Glas za Milicu i Medu,pricu Tamare Gasic

  458. Danijela kaže:

    Lepo je sto brinemo o zivotinjama.Svidja mi se prica o sovi Afrodite Rankovic!

  459. Пофка kaže:

    Драга Тамара, хвала на дивној причи о Маши и Меди. Навијам и подржавам твоју племенитост. Надам се да Прокупље правилно вреднује овакве потезе #машаимеда

  460. Ivana kaže:

    GLASAM ZA LIMU!

  461. lela kaže:

    Sve su priče divne ali priča Nemanje Stanojevića

  462. lela kaže:

    Prelepa priča o Minji,Klempi i Mili od Nemanje Stanojevića

  463. Lazar kaže:

    Glasacu za psa Limu i Isidoru 🙂

  464. Stefan kaže:

    glasam za pricu o mimi, smatram da je naj naj i da zasluzuje da pobedi 🙂

  465. Nada kaže:

    Moj glas ide Isidori i prici o Limi !

  466. Marija kaže:

    Glasam za Isidoru i njenog psa Limu 🙂

  467. Jelena kaže:

    Glasam za prelepu kucu Limu 🙂

  468. Kristina kaže:

    Prica o psu Lima,uzasnoj situaciju u kojoj bi se svaki covek napravio lud i okrenuo ledja,ta devojka nije odustala niti okrenula ledja!Spasila je kucu!Svaka cast,glasam za vas dve 🙂

  469. Daki kaže:

    Moj glas ide psu Limi

  470. Misicguludak kaže:

    LIMA LIMA LIMA LIMA

  471. Sanja kaže:

    Sve price su predivne!!! Glasam za pricu o Milici i Medi!

  472. Srecko kaže:

    Prica o Medi i Milici me je jako pozitivno iznenadila,nisam verovao da takvi ljudi postoje. Svaka cast..

  473. Daki kaže:

    Glasam za Limuu,srece puno zelim

  474. Lazin kaže:

    prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  475. MojsiBROJ kaže:

    Za Limuuuuuuuuu 🙂

  476. MalaSlatkaKoBombona kaže:

    Moj glas ide cupavog malom slatkom kericu LIMI! Puno srece ti zelim,kao i svim ostalim takmicarima!
    Nadam se da ulazite u uzi izbor,kao i da pobedjujete,jer bilo bi OK 🙂

  477. Jakov kaže:

    Glasao bih za Limu,srecno

  478. Petra 10.0 kaže:

    Prelepa prica o Milici i Medi, glas za njih!

  479. Volim pse kaže:

    Glasacu za Limu,malog cupavog psa!Do pobede!

  480. Ratko Rale kupi mi sandale kaže:

    Glasam za izvanrednu pricu o Milici i Medi. Do pobede Tamara!

  481. MiniMaus kaže:

    Moj glas ide Limi<3

  482. Aleksandar kaže:

    Svi su odlicni i svaka prica je dobra,pa ipak,glasacu za Limu,srecno kericu <3

  483. Gordana kaže:

    Glasam za Psa Limu,puno srece!

  484. Igor Stosic kaže:

    Najvise mi se dopada prica o Milici i Medi! Moj glas za nju.

  485. Milica kaže:

    Srecno svima,a moj glas ide Limi,Isidora Padejski… 🙂

  486. Andrea kaže:

    Do pobedeeee Isidora i Lima!Svaka cast za hrabrost i srecno 🙂

  487. Jovana kaže:

    Glasam za psa Limu,svaka cast 😀

  488. Fiska kaže:

    Glasacu za Limu

  489. Vojke kaže:

    Glasam za psa Limu i nadam se pobedi,takvi ljudi je zasluzuju!

  490. Igor Stosic kaže:

    Najlepsa je prica o Milici i Medi! Svaka cast!

  491. Sandra kaže:

    Moj glas ide Limi,Isidora Padejski.Svaka cast na hrabrosti.

  492. Nikola Lazic kaže:

    Prica Tamare Gasic o Milici i Medi je meni najbolja

  493. Tina kaže:

    Isidora i Lima do pobede!Isidora da odes u Kanadu i da pomognes tamo!Nadamo se da ce biti sve vise i vise ljudi poput tebe i ostalih!

  494. Mina kaže:

    Isidora i Lima do pobede!

  495. Tina kaže:

    Glasacu za psa Limu i ostali su slatki,ali Lima mi je nekako najsladja! 🙂

  496. Veljko kaže:

    Lima i Isidora do pobede!

  497. Jovan kaže:

    Glasam ZA LIMU!

  498. Milos kaže:

    Glasam za Isidoru,njenog psa Limu

  499. Katarina kaže:

    Glasala bih za kucu Limu:)

  500. Keba kaže:

    Moj glas ide psu Limi i vlasnici Isidori!Puno srece zelim!

  501. Verica kaže:

    Moj glas ide Limi 🙂

  502. IvanPK kaže:

    Moj glas ide Tamari Gašić za prelepe i preslatke pse Milicu i Medu! 🙂

  503. Vesna kaže:

    Nadam se da ce i drugi psi biti spaseni kao ovi!Da ce se svaka zivotinja uspesno udomiti!
    Toliko divnih ljudima ima,Pozrtvovanih i dobrih!Svaka cast ljudi,moj glas,iako bih glasala za sve ljude nA svetu koji su pomogli bilo kojoj zivotinnji,ide psu Limi,devojka je mogla da strada zbog psa,ali ona je rizikovala i ipak prisla tom kanalu!Svaka cast! Nadam se da Lima ima lep zivot sad,koliko vidim na slica,ona uziva sa prijateljicom? 🙂 Srecno Lima i Isidora

  504. Goca kaže:

    Glasam za Limu,Isidora Padejski! Puno srece zelim!

  505. Bojana kaže:

    Glasam za Medu i Milicu ! 🙂

  506. Ivan kaže:

    Moj glas ide najsladjem psu Limi,stvarno lepa prica i preslatko stene!

  507. Danica kaže:

    Glasam za Limu

  508. Zorica kaže:

    Limaaa do pobede!Uz vas smo svi!Nadamo se da cete dobiti put za Kanadu,tamo je potrebna pomoc vet.teh.Isidorice…Lima je jadan presladak psic i toliko zahvalan!Ljubi vas vasa komsinica:*

  509. Natalija kaže:

    Moj glas ide Limi,vlasnici Isidori Padejski,nadam se da ce te uspeti!!
    Lima je preslatkaO:)

  510. Marija kaže:

    Najvise mi se dopala prica o sovi Afrodite Rankovic.

  511. Jovanna kaže:

    Svaka cast svima <3
    Moj glas ide Limi,jos jedan uspesno spasen zivot iz vode!Setimo se Obrenovca samo 🙁 🙁

  512. Marijana kaže:

    Moj glas ide Limi,ovde su svi zastitnici i dobrocinitelji zivotinja!Kamo srece da je ovo putovanje za sve ljude!Nadam se da ljudi koji su se prijavili i koji se takmice znaju i spremni su na rad i pomoc u Kanadi.

  513. Marijana kaže:

    Limaa do pobede! Svaka cast.

  514. Goran i Katarina kaže:

    Glasamo za kucu Limu <3

  515. Kristina kaže:

    Glasam za psa Limu

  516. Sandra kaže:

    Glas za Danijelu Radeka i sovicu!

  517. nikola kaže:

    Nemanja je kraljina, mnogo voli životinje a posebno pse i ova priča mora da pobedi !!!!!!!!!!!!!!!!

  518. Moravski Lubenicar kaže:

    Postojanje ovolikog broja LJUDINA me čini srećnom i HVALA im. Hvala zA život tih Živih bića koja su spasila i o kojima brinu. A i MTS me obradovao zbog bloga i milo mi je što sam korisnik svih njihovih usluga. Odgovorna kompanija je stepen civilizacije društva. Glasam za priče o Minji, Mili i Klempi nemanje Stanojevića.

  519. NajboljiPsi kaže:

    Svoj glas dajem Isidori i njenom psu Limii,za predivan gest,i pozrtvovanost!

  520. Marija kaže:

    Glasam za najsicusniju hrabricu Mimi

  521. Skeu kaže:

    Moj glas ide Isidori i njenom psu Limi 😀

  522. KosTra kaže:

    Moj glas ideee kuci Limiiiiii 🙂

  523. Paja kaže:

    Glasam za Isidoru Padejski i njenog psa Limicu 🙂 do pobede 🙂

  524. Marinaa kaže:

    Limaaa,glasam za tog malog cupavog psa! 🙂

  525. KosEta kaže:

    Moj glas ide LIMI! Nadam se da cete pobeditiii i nastaviti sa pomaganjem~ 😀

  526. Marija kaže:

    Glasam za preslatku Limu!Odusevilo me je to preslatko stvorenje!

  527. Helena kaže:

    Moj glas ide najsladjem kericu ovog takimicenja Limi!
    Svaka cast,nadam se da cete proci,pozdrav za autorku.

  528. Gordana kaže:

    Glasam za An G Jan i psa Badija!

  529. Dušica Gojković kaže:

    Glasam za priču Nemanje Stanojevića.

  530. Sanja Lasic kaže:

    Najlepsa prica je prica o Minji,Mili i Klempi od Nemanje Stanojevica !!!

  531. jelena kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevića i priču o tri udomljene kuce

  532. andrija mihajlović kaže:

    Glasam za priču Nemanje Stanojevića!

  533. Sandra kaže:

    Glas za Mimi i Kristinu Kicu Snjegotu 🙂

  534. Olja kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica, bravo i svaka pohvala!!!

  535. Vesna Kosic kaže:

    Mimi!

  536. Vesna Kosic kaže:

    Glasam za nasu malu,predivnu Mimi!Ne znam sta bih vam rekla jos za malu Mimi?!Bila sam deo njenog zivota,kada smo ovoj malenoj dusici pomagali da se oporavi i vrati se u zivot!Ona je pravi borac,divan,pametan i veseo pas!Mislim da je pre svega,najveca pomoc za njen oporavak,bila paznja i ljubav koja joj je pruzena!Mimi je ponovo rodjena!Hvala Kristini,Dei,Mariji i Danijeli!Komsinica

  537. Sima kaže:

    Mozda bi Prica o Mimi mogla da se pretoci u jedan divan scenario za dugometrazni film.

  538. Sara kaže:

    Glasam za Nemanju Stanojevica. Bravo za njega i sve ostale ucesnike!

  539. Nada kaže:

    Glasam za pricu koju je napisao Nemanja Stanojevic. Ne postoji prava rijec da se opise ovaj divni mladic s velikim srcem.koliko on ima ljubavi ,kakvu dusu ima za ova napacena divna stvorenja. Koliko je zivota spasio,. Svaka cast Nemanja.

  540. Marjan kaže:

    Svidja mi se prica o sovi Afrodite Rankovic!

  541. Sladjana Loncar kaže:

    Afrodita Ranković ima najlepšu priču

  542. bane kaže:

    Sve price su divne.
    glas za Milicu I medu.
    Post Tamare Gasic

  543. Vladan kaže:

    Najvise mi se svidela prica Afrodite Rankovic!

  544. Ogi kaže:

    Glasam za Afroditu Rankovic

  545. Sanja Babic kaže:

    Nemanja Stanojevic je mogao da napise 100 ovakvih prica i opet bi bilo malo za sve te duse kojima je pomogao. Svaka cast Nemanji sto se bori vec godinama i spasava napustene zivotinje! Moj glas ko kuca za njega! Bravo Nemanja, samo nastavi tako!

  546. Rasa kaže:

    Minja, Mila i Klemp i Nemanja Stanojevic, glasam za vasu pricu…

  547. Cvrle kaže:

    glas za Nemanju Stanojevic i njegovu pricu…

  548. Miodrag kaže:

    bravo Nemanja Stanojevic.. imas moj glas

  549. Jelica kaže:

    glasam za pricu o Minji, Mili I Klempi, i naravno ya Nemanju Stanojevica… svaka cast…

  550. Fleki kaže:

    ogromno hvala i moj glas za Nemanju Stanojevica i njegovu pricu…

  551. Vanja kaže:

    veliki respekt za Nemanju Stanojevica i njegovu pricu…

  552. Jelena kaže:

    Mimi….prica od Kristine Kice Snjegote

  553. Dejana kaže:

    Glasam za Mimi prelepu pricu Kristine Kice Snjegote.

  554. Jelena Bojanic Cvija kaže:

    Glasam za Mimi od Kristine Kice Snjegote

  555. zvezdana kaže:

    Nemanja Stanojevic,bravo za tvoje veliko srce koje dajes za spasavanje zivotinja.

  556. Jasna kaže:

    Glasam za Nemanjinu pricu o Minji,Mili i Klempi..

  557. Pikos kaže:

    Prica Nemanje Stanojevic bez konkurencije…

  558. Vladan kaže:

    Odusevljen sam pricom o sovi Afrodite Rankovic!

  559. Jasmina kaže:

    MINJA MILA I KLEMPA zato sto su trojke i zato sto su srecno udomljene!

  560. una kaže:

    Glasam za pricu o Minji, Mili i Klempi. autor – Nemanja Stanojevic, covek koji je neumoran borac za prava napustenih, povredjenih i zlostavljanih zivotinja. Da je vise ljudi kao sto je on, ovaj svet bi bio mnogo lepse mesto za zivot…

  561. Ivana S. kaže:

    Najvise mi se svidela prica o sovi Afrodite Rankovic,gde se vidi ljubav prema zivotinjama!

  562. jelena T kaže:

    NEMANJA STANOJEVIC – prelepa priča o minji, mili i klempi <3

  563. Najviše mi se svidjela priča Tamare Gašić. Jednostavno me toplinom i velikim srcem za npuštene pse očarala. Puno pozdrava. .

  564. Tanja Veljanovska-Saveska kaže:

    Glasam za Isidora Padejski za Limu

  565. Dejan kaže:

    Glasam za priču, „Minja, Mila i Klempa“ (autor Nemanja Stanojević).

  566. milka kaže:

    Prica o Minji , Mili i Klempi koju je napisao nemanja stanojevic… i jos mnogo prica mogao je da napise ovaj mladi, plemeniti covek.

  567. igor kaže:

    moj glas dajem nemanji stanojevic

  568. Milica kaže:

    Glasam za pricu o Minji,Mili i Klempi.Autor,Nemanja Stanojevic je neumorni borac za prava napustenih,povredjenih i zlostavljanih zivotinja.

  569. Ljeposlav kaže:

    Najviše mi se dopala priča o sovi Afrodite Ranković

  570. Karolina kaže:

    MINJA, MILA I KLEMPA -druga strane priče… mi jako lijepa prića….

  571. Bzzzz kaže:

    Mimi od Kristine Kice Snjegote!!!!!!!

  572. sara kaže:

    najbolja je prica o mimi od kristine kice snjegote

  573. snežana kaže:

    Priča Nemanje Stanojevića,to je samo jedna od mnogih priča koje bi imao da ispriča,a svedok sam mnogih priča,a jedna od priča upravo spava na mojoj fotelji a zove se Bobi…zahvaljujući Nemanji mnogi malci su srećno udomljeni,Minja,Mila i Klempa.Ljudi vi nemate pojma koliko dana i noći taj mladi čovek nije spavao zbog njih,koliko on pati zbog njih,verujte mi,ako ko zaslužuje taj put u Kanadu.Molm sve ljude koji znaju za sve te priče da glasaju za Minju,Milu i Klempu,naravno i za Necu…

  574. Milica kaže:

    GLASAM ZA – Minja, MIla i Klempa su srećno udomljene – Nemanja Stanojevic

  575. Tamara kaže:

    Veliiiiikiiiiii Glas za „Minja, MIla i Klempa su srećno udomljene“ – Nemanja Stanojevic

  576. Nikola kaže:

    Prica o Milici i Medi,pobedila. Tamara Gasic

  577. Glas za dirljivu priču Nemanje Stanojevića…

  578. Mirjana kaže:

    Prelepa prica o Minji, Mili i Klempi! Bravo za Nemanju Stanojevica! Moj glas ide njemu!

  579. Branka kaže:

    Glasam za divnu pricu Nemanje Stanojevica o psima Mili, Minji i Klempi!

  580. Ljiljana kaže:

    Glasam za čupavog zeku Djordja Jankovića

  581. Svetlana kaže:

    Glasam za pricu Nemanje Stanojevica i njegova tri ljubimca! On je decko koji se nesebicno bori u spašavanju napuštenih životinja! To radi sa jako puno ljubavi, volje i entuzijazma! Zahvaljujuci njemu, mnoga napuštena, slatka bica su našla svoj dom i svoju porodicu <3

  582. tanja kaže:

    glasam za pricu o minji, mili i klempi <3

  583. Gordana kaže:

    Glasam za pricu o MINJA, MILA I KLEMPA.

  584. Marija kaže:

    Glasam za priču o Mimi, od Kristine Kiće Šnjegote.

  585. Nemanja kaže:

    Super su price

  586. svetlana djordjevic kaže:

    Najviše mi se dopada priča o Minji, Mili i Klempi autora Nemanje Stanojevića. To je jedna topla, emotivna priča o ljubavi i plemenitosti koja mi je zbilja dotakla srce.

  587. Marija kaže:

    Najvise mi se dopala prica o majusnom prevelikom borcu Mini!!!

  588. Em kaže:

    Najvise mi se svidja prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote… Glasam za nju!

  589. Jovana kaže:

    Nini Jovanovic*

  590. Jovana kaže:

    Dajem glas Nini 🙂

  591. Matija kaže:

    Nina za Kanadu!!!!! Svaka cast na humanosti, mislim da su ti ove zivotinje jako zahvalne! Glasam za tebe!

  592. ana kaže:

    Glasam a pricu o Limi.

  593. Nina kaže:

    Glasam uza Rudišu i Emiliju Muratović! 🙂

  594. slvoljub kaže:

    Najbolja prica Afrodite Rankovic o sovici

  595. Nada kaže:

    Glasam za priču o kuci Mimi, Kristine Kiće Šnjegote, jer se pokazalo da su čuda moguća.

  596. Kristian kaže:

    Najlepsa prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  597. Jovan kaže:

    Glasam za pricu o psu Mimi od Kristine Kice Snjegote!

  598. Vladimir kaže:

    Svaka cast!Zelim da pobedi prica o Mimi od Kristine Snjegote!Bravo!

  599. Iven kaže:

    Predivna prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote…glasam za tu predivnu devojku i andjela!!!!!!!

  600. Neca kaže:

    Glasam za An G Jan i psa Badija :))

  601. jelena kaže:

    Glasam za Sladjanu Jevremovic, zao mi je sto ne mogu da glasam za sve dobre ljude koji spasavaju zivotinje i ne okrecu glavu na drugu stranu

  602. jelena kaže:

    Glasam za Limu 😀 Isidora

  603. aleksandar kaže:

    najvise mi se svidja priča o Mimi Kristine Kice Snjegote.

  604. Mire kaže:

    Badi, An G Jan!!!

  605. Neca kaže:

    Badi, An G Jan!!!

  606. Srdjan Cuturilov kaže:

    Dajem svoj glas za Danijelu Radeka povodom konkursa za put u Kanadu.
    Pozdrav

  607. Aleksandar kaže:

    Glas za Afroditu Rankovic.

  608. Mina kaže:

    glas za Mimu i sve koji su joj pomogli!

  609. Ceca kaže:

    Glasam za Mimi

  610. stefan kaže:

    glasam za pricu o kuci Mimi i Kristinu Kicu Snjegotu…. Kakav trud i ljubav…. Svaka cast

  611. Ana kaže:

    Najvise mi se svidja prica Kristine Kice Snjegoto

  612. Mladen kaže:

    Glasam za pricu Kristine Kice Snjegota

  613. Katarina kaže:

    Glas za sovu i pricu Danijele Radeka.
    p.s. svaka cast svim dobrim ljudima koji pomazu zivotinjama!

  614. Caki kaže:

    Glasam za pricu koju je napisala Kristina Snjegota!

  615. Milica kaže:

    Najvise mi se dopala Prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote.

  616. Milica kaže:

    Najbolja mi je prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote. 🙂

  617. Dragana kaže:

    Glasam za pricu o sovi Afrodite Rankovic. Njena prica je probudila nadu da nikada nije kasno za budjenje humanosti.

  618. Ljiljana kaže:

    Najvise mi se svidja priča o Mimi Kristine Kice Snjegote!

  619. ceda kaže:

    Glasam za pricu o kerusi Mimi od Kristine Snjegote.

  620. Ivan kaže:

    Glasam za dirljivu opriču o psu Mimi Kristine Kiće Šnjegote.

  621. Rastko kaže:

    Najbolja prica mi je o Mimi od Kristine Kice Snjegote. Glasam za nju! Odusevljen sam!

  622. Mila kaže:

    Glas za pricu o Mimi….

  623. Mira kaže:

    Glasam za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  624. Milos M kaže:

    Glasam za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote.

  625. Milijana kaže:

    Glasam za priču o Mimi, autor priče je Kristina Kića Šnjegota.

  626. Zeki kaže:

    Glasam za pricu o Mimi, Kristine Kiće Šnjegote…

  627. Dejan kaže:

    Najlepsa je prica o mimi by kica snjegota.

  628. Keka kaže:

    Glas za psa Mimi, prica od kristine snjegote.

  629. Baki kaže:

    Glasam za humanost i sovicu Afrodite Rankovic 🙂

  630. Milica kaže:

    Glasam za Mimi <3, pricu od Kristine Kice Snjegote 🙂

  631. Koya kaže:

    Glasam za pricu o psu Mimi od Kristine Kice Snjegote!

  632. lilien kaže:

    Moj glas ide zaaa.. priču Kristine Snjegote-Kiće

  633. Gigan kaže:

    Glasam za pricu o Mimi od Kice Snjegote!

  634. Pedja kaže:

    Prica o Mimi je najlepsa 🙂 Glasam za nju!!!

  635. Kiki kaže:

    Mimi i Kristina Snjegota <3

  636. Ognjen kaže:

    Glasam za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote,hvala

  637. Ana kaže:

    Svoj glas dajem prici o Mimi koju je napisala Kristina Kica Snjegota.

  638. Stefko kaže:

    Kristina Kica Snjegota, za nju glasam, znam je i znam koliko se devojka cima oko pravde i zivotinja.

  639. Ivana kaže:

    Glasam za sovu Afrodite Rankovic.

  640. Dusan kaže:

    Meni se najvise svidja prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  641. Ivan kaže:

    Glasam za priču o Mimi. Kristina Šnjegota

  642. Tijana kaže:

    Glasam za Limu, Isidora Padejski.

  643. Jelena kaže:

    Glasam za pricu o Mimi koju je pisala Kristina Snjegota!

  644. Bojan kaže:

    Najbolja mi je priča o Mimi by Kristina Kića Šnjegota

  645. Ana kaže:

    Sjajne price i sjajni ljudi.Moj glas za Miv Ser i pricu Sladjane Jevremovic.Prica koja govori o tuznoj sudbini jedne mace,o velikoj humanosti njene vlasnice…I prica koja opominje…sve nas

  646. Mina kaže:

    Najbolja je prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote!

  647. Jelena kaže:

    Glasam za Limu!

  648. Sanja kaže:

    Glas za Mimi od Kristine Snjegote

  649. Cira kaže:

    Glasam za pricu o Mimi-Kristina Kica Snjegota…

  650. Visnja kaže:

    Glasam za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote!

  651. ZORIC kaže:

    Glasam za pricu o psu Mimi od Kristine Kice Snjegote

  652. Dobrica kaže:

    Dajem glas za zeku Djordja Jankovica!

  653. Jelena kaže:

    Glasam za LIMU 😀

  654. Jelena kaže:

    Glasam za kucu Limu <3

  655. marija lukic kaže:

    Cupavi zeka kog je nasao.Djordje jankovic je tako sladak. Zeka pobednik!

  656. Nevena kaže:

    Glasam za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote <3

  657. Tamarica kaže:

    Najbolja prica o Mimi! Glasam za Kristinu Kicu Snjegotuuu

  658. uros kaže:

    Glasam za Limu ,Isidora Padejski

  659. Jovan kaže:

    Glasam za Limu Isidora Padejski

  660. Petar kaže:

    Glasam za pricu o Mimi koju je napisala Kristina Kica Snjegota. Kico ides za Kanadu! 🙂

  661. Stefana kaže:

    Glasam za pricu o Mimi koju je napisala Kristina Snjegota!!!

  662. Kristina kaže:

    Gladam za Limu. Isidora Padejski.

  663. Branislav Krstic kaže:

    Glasam za pricu o sovi od Afrodite Rankovic!

  664. Mladen kaže:

    Najbolja prica mi je o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  665. Jelena Jelena kaže:

    Glasam za Limu,priča Isidore Padejski

  666. Aleksandra kaže:

    glasam za Isidoru Padejski za Limu!

  667. Tamara Krstic kaže:

    Glasam za pricu o sovi od Afrodite Rankovic!

  668. Tamara kaže:

    Glasam za Limu. Isidora Padejski

  669. Aleks kaže:

    Glasam za Limu, prica Isidore Padejski

  670. Todor kaže:

    Glasam za Limu. Isidora Padejski.

  671. Tamara kaže:

    Glasam za Limu.Isidora Padejski

  672. Zorka kaže:

    Prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  673. Vanja kaže:

    Glasam za Limu , Isidore Padejski

  674. Anisija kaže:

    Glasam za Limu. Isidora Padejski

  675. MS kaže:

    Glasam za pufnastog zeku Đorđa Jankovića.

  676. Joca kaže:

    Odusevljen sam pricom o sovi Afrodite Rankovic!

  677. Pajgla kaže:

    Isidora Padejski – Lima

  678. Kiki kaže:

    Glasam za Limu…….Isidora Padejski 🙂

  679. Sanela Mićić Opačić kaže:

    Glasam za čupavog zeku od Đorđa Jankovića 😀
    https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10152804973896739&set=p.10152804973896739&type=1

  680. Vanja kaže:

    Glasam za Limu-Isidora Padejski

  681. Jovan kaže:

    Glasam za Limu.Isidora Padejski.

  682. Dejan kaže:

    Glasam za pricu o Limi od Isidore Padejski

  683. Glasam za Limu.Isidora Padejski

  684. Vasilije kaže:

    Glasam za pricu o psu Limi od Isidore Padejski

  685. Cojle Manojle kaže:

    Kristina Snjegota i njena prica o Mimi me je potresla najvise! Zelimo vise prica o kuci Mimi nego o orlu Mimi! Kristina do pobede! Bravo za humano srce!

  686. Vudu kaže:

    Meni i mom psu Krletu, najviše se dopala priča o Mimi, Kristine Kiće Snjegote. I mi imamo „rezervne pse“…hehe. Bravo za borbu i nadu !!

  687. Dragica kaže:

    Glasam za Limicu…najslađi pas…

  688. Jelena Jelena kaže:

    Glasam za Limu! Priča Isidore Padejski

  689. Box kaže:

    Sve su lepe <3ali nekako najbolja mi je prica o Mimi od Kristine Snjegote

  690. Jelena kaže:

    Glasam za Limu!!

  691. AdamA kaže:

    Glasam za Mimi

  692. Dejana kaže:

    Glasam za Limu.Isidora Padejski

  693. Bojan kaže:

    Glasam za Limu:Isidora Padejski

  694. Nada kaže:

    Glas za kucu Mimi i Kristinu Snjegotu <3 Bravo za obe 🙂

  695. Dejana kaže:

    Bravo za sovicu Afrodite Rankovic :)! Moj glas ide njoj :)!

  696. jovana kaže:

    Glasam za Limu, Isidora Padejski.

  697. Tamara kaže:

    Glasam za pricu o mimi-kristina snjegota

  698. Zaza kaže:

    Glasam za pricu o Mimi koju je napisala Kristina Kica Snjegota

  699. Андријана kaže:

    Glasam za Limu.Isidora Padejski. 🙂

  700. Ana kaže:

    Glasam za Limu od Isidore Padejski.

  701. Andrija kaže:

    Glasam za Limu.Isidora Padejski

  702. strahinja kaže:

    glasam za limu isidora padajski

  703. Fred kaže:

    Glas za Limu Isidorinu macu

  704. Strahinja kaže:

    Glasam za nejlepsu pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  705. Иван kaže:

    Гласам за Лиму од Исидоре

  706. Aca kaže:

    Glasam za limu,Isidora Padejski

  707. Luka kaže:

    Glasam za Afroditu. Prica je dobra i jako mi se svidja! Poucno!

  708. Kaca kaže:

    Badi, An G Jan.

  709. Sonja kaže:

    Glasam za Mimi !

  710. Nenad kaže:

    Kristina Kica Snjegota

  711. Aleksandar kaže:

    GLASAM ZA LIMU!

  712. Aleksandar kaže:

    glasam za limu

  713. Slaven kaže:

    Glas za pricu o MIMI..napisala Kristina Kica Snjegota

  714. Andrijana kaže:

    Prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  715. Euzebio kaže:

    glasam za limu

  716. Marija kaže:

    Prica Mimi Kristine Kice Snjegote

  717. Dea Jancic kaže:

    Ostavljam glas za pricu o Mimi hendikepiranom mesancu. Pisala je Kristina. Pozdrav!

  718. Sojka Djevojka kaže:

    Pa stvarno ova devojka Kristina Snjegota zasluzuje ne putovanje nego i mnogo vise od toga. Svaka joj cast sta je uradila za Mimi a i za mnoge druge bespomocne zivotinjice! Bravo devjko, da vas je vise takvih!

  719. strahinja kaže:

    glasam za Limu, Isidora Padejski

  720. Aleksa kaže:

    Priča o Mimi od Kristine Šnjegote.

  721. Dragana kaže:

    Najvise mi se svidela prica o Mimi koja me je duboko dirnula, od Kristine,Kice, Snjegote :)))

  722. Mane kaže:

    Glasam za pricu o psu Mimi od Kristine Kice Snjegote!

  723. Bojan kaže:

    Glasam za pricu o Mimi koju je pisala Kristina Snjegota!

  724. Pavika kaže:

    Glasam za priču o Mimi Kristine Kiće Šnjegote zato što sam njen bot i praviće mi sendviče. 🙂

  725. Branko Kocka kaže:

    Badi, An G Jan !!!!!!!!

  726. Marko kaže:

    Badi, An G Jan

  727. darko kaže:

    glasam za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  728. kilavi kaže:

    Glas za prichu o kerusi mimi od kristine kice snjegote… Pozdrav

  729. nemke kaže:

    najvise mi se svidja prica o Mimi, tekst od Kristina Kica Snjegota

  730. Anđela kaže:

    Glasam za Badija-An G Jan!

  731. Nena kaže:

    Prica o Mimi od Kristine Snjegote!

  732. Tijana kaže:

    Badi, An G Jan

  733. ANA kaže:

    RASPLAKALA ME JE PRICA O MIMI KOJU JE NAPISALA KRISTINA KICA SNJEGOTA . OD SVEG SRCA GLASAM ZA NJU!!!!

  734. Marijana kaže:

    Odusevila me je prica o sovi Afrodite R.!

  735. Anja kaže:

    Priča o Mimi – Kristina Kića Šnjegota

  736. Darko kaže:

    Badi, An G Jan

  737. Nevena kaže:

    Glas za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote <3

  738. Emdzej kaže:

    Glasam za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote!

  739. Igor kaže:

    Najviše mi se sviđa priča o Mimi od Kristine Kiće Šnjegote.

  740. Ana kaže:

    Glasam za Badija i An G. Jan

  741. Nikola kaže:

    Badi,An G Jan

  742. Strahinja kaže:

    Glasam za pricu o Mimi, od Kristine Snjegote

  743. Marko kaže:

    Najvise mi se svidja prica o Mimi od Kristine Kice Snjegota

  744. Janko kaže:

    Mimi od Kristine Snjegote

  745. marko kaže:

    Moj glas ide za Milicu i Medu 😀

  746. Giovanni kaže:

    Glasam za pricu o MIMI, Kristine Kice Snjegote

  747. Marko kaže:

    Galsam za Badija, An G Jan

  748. Sladjana Loncar kaže:

    Najviše mi se svidela priča o maloj sovi Afrodite Ranković

  749. marija kaže:

    Glasam za Badija, An G. Jan

  750. Alister kaže:

    Milica i Meda!!!!

  751. Mladen kaže:

    Najviše mi se svidja priča od Kristine Kiće Šnjegote

  752. Mladen kaže:

    Najviše mi se svidja priča o Mimi od Kristine Kiće Šnjegote!

  753. Jasmin kaže:

    Glasam za pricu o Mimi od Kristine Kice Snjegote pozz

  754. Marko kaže:

    Najvise mi se dopala prica Eme Zoric o crnoj maci.

  755. Goran kaže:

    Glasam za priču o Mimi od Kristine Kiće Šnjegote!

  756. Mlađa kaže:

    Kristina Kica Snjegota

  757. Jasmina kaže:

    Najviše mi se dopala priča Danijele Radeka, koja se već dugo bavi volonterskim radom.

  758. Jovana kaže:

    Glasam za priču o Mimi od Kristine Kice Snjegote 🙂 pozdrav!

  759. Marija Vracar kaže:

    Mimi, Kristina Snjegota

  760. Iva kaže:

    Glasam za Badija i An G. Jan

  761. kofa kaže:

    Sve price su sjajne. Moj glas ide za Milicu i Medu

  762. Jovan kaže:

    Badi, An G Jan

  763. Marko kaže:

    najvise mi se svidja prica o Mimi koju je napisala Kristina Kica Snjegota

  764. Milos kaže:

    Badi, An G Jan

  765. djordje kaže:

    Badi, An G Jan

  766. Andja kaže:

    Najvise mi se svidja prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  767. dusan kaže:

    Prica o Mimi- Kristina Kica Snjegota 😉

  768. Aleksej kaže:

    Svoj glas dajem prici o borcu Mimi ,tekst napisala Kristina Kica Snjegota ☺ srecnoo

  769. Maja kaže:

    Prica o Mimi, od Kristine Kice Snjegote

  770. Irena kaže:

    Mimi – Kristina Kica Snjegota :-*

  771. nikki kaže:

    badi 🙂 glasam za An G Jan

  772. Tomo Popovic kaže:

    Najvise mi se svidja prica o Mimi od Kristine Kice Snjegote

  773. Sonja Bozovic kaže:

    Najvise me je dirnula prica o kuci Mimi… Zbog toga moj glas dajem Kristini Snjegoti!!! Duse! ❤️