Njima je mobilni telefon mnogo više od spravice za razgovor

Planina Fudži, trešnjin cvet (sakura) i brzi voz Šinkansen su nam uglavnom prve asocijacije na ovu zemlju.  Danas se za Japan, mesto izlazećeg sunca i tlo na kojem se tehnološki razvoj decenijama unazad ne zaustavlja, sve više vezuje i činjenica da je sredina u kojoj mobilni telefon predstavlja mnogo više od spravice za razgovor.

Bilo da su u šetnji, prevozu ili kafiću, stanovnici Japana se ne odvajaju od svojih telefona. Njihove korisničke navike su i definisale lokalno tržište mobilne telefonije. Čak 90% mobilnih telefona u Japanu je vodootporno, jer ga koriste i kada se kupaju.

Možda se baš zbog toga u japanskom gradu Osaki odustalo od korišćenja telefonskih govornica kao sredstva za komunikaciju.  Grupa studenata sa „Kjoto univerziteta umetnosti i dizajna“ je došla na ideju da kabine govornica dobiju svoju novu ulogu i postanu atraktivni akvarijumi.

unutrasnja_blog_2

Japan je sve više i stecište tzv. Geek dizajna a najbolji primer za to je zgrada jedne prodavnice elektrotehnike, smeštene u Tokiju, koja je pokrivena fasadom tako da verno izgleda kao da čovek drži ogromni mobilni telefon.

unutrasnja_blog_1

Mobilni telefon se čak „umešao“ i u japansku književnost, jer je prouzrokovao stvaranje potpuno novog žanra. Među bestselerima japanske književnosti u samom vrhu nalaze se romani koji su napisani na mobilnom telefonu. Romani pisani na mobilnom telefonu su zapravo naracije pisane u nastavcima, tako da čitav jedan odeljak stane na ekran uređaja i lako se mogu poslati putem  Interneta ili MMS poruka svojim prijateljima. Vozeći se prevozom i razmišljajući na temu ljubavi i veza najčešće su devojke te koje u svojim telefonima zapisuju odeljke. Međutim, ove knjige stiču svetsku popularnost i po pitanju drugih tema.

Dok se voze prevozom pišu romane, ali kada hodaju ulicom Japanci istovremeno slušaju muziku i krstare Internetom zbog čega dolazi i do nezgoda.  Gledajući konstantno u ekran telefona pešaci se neretko sudaraju jedni o druge ili udaraju o neki predmet. Zbog toga je čak pokrenuta DoCoMo kampanja koja je promovisala bezbedno korišćenje telefona u hodu i u okviru koje je plasirana aplikacija za te namene.

Upravo je Japan zemlja u kojoj su se stvorili preduslovi za građansko novinarstvo kakvo danas poznajemo. Sa uvođenjem ekrana u boji početkom 2000-tih, u Japanu se rodila ideja za spajanjem  fotoaparata i mobilnog telefona u jedan uređaj. Prva kompanija koja je ovu ideju realizovala je Sharp u vidu modela J-SHO4, koji je imao kameru od 0,11 megapiksela i ekran u 256 boja. Iako skromnih karakteristika u odnosu na današenje modele pametnih telefona ovaj model je stvorio odlične uslove za nastajanje građanskog novinarstva.

Svakodnevno primećujemo da nam se korisničke navike sve više menjaju i da su mobilni uređaji sastavni deo našeg poslovnog  i privatnog života. Ostaje nam da vidimo da li će se neki od ovih trendova iz Japana proširiti i kod nas. Šta vi mislite?

Autor teksta Una Zabunov (@unaunpaso), menadžer za digitalni marketing Telekom Srbija.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Napišite brojeve sa slika *