Šta nam donose deca veštačke inteligencije?
Etičke dileme i uloga odraslih
Jedan od ključnih aspekata koji će oblikovati odrastanje dece Generacije Beta je način na koji društvo pristupa etici u vezi s AI-jem. Kako ćemo se nositi s pitanjima kao što su pristrasnost algoritama, sigurnost podataka i transparentnost tehnologije? Prvi na liniji odbrane, kada govorimo o oblikovanju kritičkog mišljenja kod dece o tehnologiji, svakako će biti roditelji i prosvjeni radnici. I razvoj emocionalne inteligencije i učenje dece kako da balansiraju između stvarnog sveta i digitalnog okruženja i te kako će biti od presudne važnosti.
Tehnologija napreduje brže nego ikad, a deca koja se danas rađaju pripadaju generaciji koja je od samog početka povezana s veštačkom inteligencijom (AI).
Ovi klinci, poznati kao pripadnici Generacije Beta, stasavaće u svetu u kojem je AI integrisan u gotovo svaki aspekt života – od obrazovanja i komunikacije do zabave i radnih procesa. Za razliku od svojih prethodnika, deca Generacije Beta neće imati potrebu da se adaptiraju na digitalni svet – ona će se roditi s njim.
Od prvih koraka biće okružena tehnologijama koje koriste AI za personalizaciju iskustava. Učenje će biti prilagođeno njihovim potrebama i tempu zahvaljujući naprednim algoritmima koji omogućavaju personalizovane platforme, prvenstveno one koje se tiču obrazovanja, sticanja novih znanja i veština.
Sve to će se, naravno, odraziti na njihovu, a samim tim i našu budućnost, pa se logično nameće pitanje – kako će Generacija Beta oblikovati društvo u kojem živimo?
Povratak u prošlost
Ipak, da bismo u potpunosti razumeli potencijalni uticaj Generacije Beta, važno je osvrnuti se na prethodne generacije i njihove karakteristike, jer sve one utiču jedna na drugu i međusobno se oblikuju.
Najveća generacija je ona koju čine rođeni između 1901. i 1927. godine, koji su preživeli Veliku depresiju i Drugi svetski rat. Sledi je Tiha generacija (1928–1945), čiji pripadnici naziv duguju svojoj sklonosti da stidljivo, uz mnogo ustručavanja, govore o društvenim problemima.
Baby Boom generacija (1946–1964) plod je „demografske eksplozije“ nakon Drugog svetskog rata, koja je i pokrenula tehnološki razvoj poslednjih 50 godina. Usledila je Generacija X (1965–1980), koja se suvereno smestila u središte društvenih i tehnoloških promena, povezujući ih sa generacijama koje dolaze.
A prvi su potom došli Milenijalci (1981–1996), odnosno generacija koja je danas društveno i poslovno najaktivnija, posle nje Generacija Z (1996–2012), digitalni domoroci koji su odrasli sa tehnologijom kao sastavnim delom života.
Posle njih su došla deca Milenijalaca, Generacija Alfa, i to je prva grupa u potpunosti rođena u 21. veku (2014–2023). Ona su odrasla u svetu u kojem sve više dominira AI, kao i automatizacija, ali i veliki izazovi u vezi s pitanjem zaštite prirodne okoline.
Zatim na scenu stupa generacija u povoju. Svaka beba koja je rođena prvog dana ove, 2025. godine, pa sve do 2039. pripada(će) Generaciji Beta. Deca rođena u tom periodu činiće između 13% i 16% svetske populacije, a kako će mnogi od njih doživjeti 22. vijek, jasno je da to dodatno naglašava njihov značaj u oblikovanju budućnosti.
Pa, evo i kako nam ona iz današnje perspektive izgleda…
AI kao standard
Ova generacija će verovatno biti ona koja će kao standardne aspekte svakodnevnog života doživeti, recimo, autonomni prevoz ili nosive zdravstvene tehnologije. Mi danas tek možemo naslutiti na koje sve načine će AI algoritmi prilagoditi njihova znanja i veštine; od učenja i navika kupovine do društvene interakcije.
Poenta je u tome da su oni AI prirodnjaci, digitalni urođenici, pa otud i fraza da je sasvim prirodno da će Generacija Beta tretirati AI kao nešto prirodno. On će, naime, biti sveprisutan u svemu što oni (ne) rade, kako žive, ali i u tome šta će vremenom prigrliti – pa će tako AI u dobroj meri uticati i na njihove, recimo, penzionerske dane, kako će ih provoditi i čemu će tada biti posvećeni.
Ne smemo zaboraviti da u svemu tome pripadnici Generacije Beta kao da i nisu imali previše izbora. To se, naravno, odnosi na činjenicu da oni u ovom momentu ne mogu bitno uticati na kreiranje ili promene AI-ja, koji je trenutno u rukama starijih generacija. Oni su sada samo posmatrači onoga što ih za koju deceniju čeka.
To, sa druge strane, znači da oni u odraslom dobu neće ni znati kako je izgledao svet pre visoke tehnologije. Kako rešiti neki zadatak u školi – tu je AI, kako lakše savladati vožnju automobila – tu je AI… Njima će AI biti nadohvat ruke, u svakom izazovu i svakoj životnoj situaciji. Tako govorimo o mnogo bržem učenju i činjenici da će Generacija Beta biti najobrazovanija i to u najkraćem periodu, u odnosu na sve prethodne generacije.
I sam život u domaćinstvu imaće AI predznak. Pametni uređaji, poput usisivača, tostera ili frižidera, biće nezaobilazni u većini domova. Takođe, zdravstvena zaštita će podrazumevati uređaje za medicinsku negu u kućnim uslovima, pa možemo govoriti i o dijagnozama koje će se zasnivati na AI-ju i tako, recimo, roditeljima olakšavati svakodnevicu. Verovatno to nama u ovom momentu ne izgleda dovoljno pouzdano, ali nema sumnje da tako nešto budućnost nosi.
Radno okruženje budućnosti
Generacija Beta oblikovaće i tržište rada koje već danas prelazi u automatizaciju i AI-driven industrije. Mnoge profesije, koje sada smatramo tradicionalnim, mogle bi nestati ili nužno pretrpeti transformaciju.
Međutim, to ne znači da će svi poslovi nestati – govorimo o novim, inovativnim industrijama koje trenutno verovatno ne možemo ni da zamislimo. Deca ove generacije moraće, zato, da razvijaju naprednije kreativne veštine, kao i one koje se tiču komunikacije i inovativnog promišljanja, jer će to biti ključ za uspeh u profesionalnim okruženjima koja se brzo menjaju, odnosno tek nastaju.
Predviđanja kažu da će se Generacija Beta vremenom sve više okretati i prilagoditi ne samo industrijama koje koriste AI, nego i gig ekonomijama (honorarni poslovi) i radu na daljinu, što je popriličan izlazak iz zone komfora ako govorimo o njihovim roditeljima, bakama i dekama, a naročito o nekim prethodnim generacijama. Ali, jednostavno, svet i njegovi tokovi više ne samo da nisu isti, ako govorimo o samo nekoliko decenija ranije, već su sve manje i slični.
(Mentalno) zdravlje
Život pripadnika Generacije Beta, u vezi s pitanjem zdravlja i životnog veka, iz sadašnje perspektive čini se kao – blagoslov. Sa napretkom u medicini i biotehnologiji, oni mogu računati na mnogo bolje zdravlje i, generalno, duži životni vek. Istovremeno, suočavaće se i sa brojnim izazovima, poput klimatskih promena, ali i prenaseljenosti i upravljanja resursima. U svemu tome značajnu ulogu će svakako imati njihovo psihološko i emocionalno blagostanje.
Tu dolazimo i do mentalnog zdravlja, koje i danas sve više zaokuplja pažnju. AI se za Generaciju Beta tako nameće i kao savetnik za mentalno zdravlje.
Svedočeći borbama Milenijalaca i Generacije Z sa izazovima povezanim sa digitalnim preopterećenjem, roditelji i edukatori Generacije Beta kao prioritete mogu postaviti emocionalnu inteligenciju i mentalno blagostanje. Taj fokus bi mogao stvoriti generaciju koja je emocionalno otporna i svesna sebe.
Neminovne promene
Odrasla u svetu različitosti i povezanosti, Generacija Beta verovatno će podsticati novu eru inkluzivnosti i međukulturne saradnje. S obzirom na to da odrastaju u tehnološki naprednom svetu, njeni pripadnici verovatno će pokazivati jedinstvene osobine koje ih razlikuju od prethodnih generacija. Očekuje se da će biti hiperprilagodljivi, da će se identifikovati kao globalni građani, ceniće inkluzivnost, raznolikost i saradnju bez granica.
Svojstvena će im biti i snažna promišljanja o očuvanju životne sredine, socijalnoj pravdi i AI etici. Ova pitanja će istovremeno u velikoj meri uticati na njihove odluke kao potrošača, lidera i inovatora.
Ipak, ne smemo zanemariti činjenicu da će se, osim s ogromnim prednostima, Generacija Beta suočiti i sa brojnim izazovima. Razvoj veće usmerenosti ka tehnologijama može stvoriti emocionalne i socijalne poteškoće, ali i dovesti do smanjenja njihove sposobnosti da razvijaju kritičko mišljenje i kreativnost. Takođe, uz sveprisutnu digitalizaciju, pitanje privatnosti i sigurnosti podataka postaje sve važnije.
Mnogo je, dakle, dobrog, ali i izazovnog pred pripadnicima Generacije Beta. Nama ostaje da se nadamo da će na vreme osetiti blagodeti koje im moderno doba, sa svim njegovim aspektima, nosi. I da im, naravno, poželimo srećnu budućnost!
Preuzeto iz m:agazina – m:tel.ba
Ukoliko želite da saznate više o tome kako veštačka inteligencija već sada oblikuje detinjstvo najmlađih, pročitajte tekst Deca u svetu veštačke inteligencije.