Održivi rast tokom vremena osigurava cirkularna ekonomija, koja se bazira na smanjenju potreba za novim sirovinama u svemu što proizvodimo i konzumiramo
„Race Against Waste“ je atipično školsko takmičenje. Ono koje podstiče prelazak na cirkularnu ekonomiju.
U pitanju je, naime, inicijativa koja u Holandiji okuplja osnovne škole koje se takmiče u prikupljanju i reciklaži elektronskog otpada (e-otpada), poput laptopa, telefona ili CD player-a koji više nisu u upotrebi, nakon čega ti uređaji dobijaju novu svrhu.
Istovremeno, deca na inovativan i zabavan način uče o recikliranju, a škola koja tokom jednog meseca prikupi najviše e-otpada osvaja putovanje!
Šta je cirkularna ekonomija?
Fokus u ovom primeru je na cirkularnoj ekonomiji koja je – ekonomija budućnosti. Tačnije, ekonomija održive budućnosti, ako želimo čuti sve glasnije pozive na nužnost promene sa trenutnog principa proizvodnje i potrošnje, odnosno linearne ekonomije (napravi, koristi, odloži). Ovaj princip je, dugoročno gledano, neodrživ, i toga postajemo sve svjesniji, zato što prirodni resursi ne mogu trajati večno, a njihovu eksploataciju smo doveli do vrhunca. Zapravo, procenjuje se da će nam, ako nastavimo ovim tempom, do 2050. biti potrebne tri planete!
Cirkularna ekonomija se, sa druge strane, bazira na smanjenju potreba za novim sirovinama u svemu što proizvodimo i konzumiramo, pa taj model osigurava održivi rast tokom vremena. Dakle, održivu budućnost, koja je zapravo već tu, a što bi trebalo da bude jedan od glavnih ciljeva „četvrte industrijske revolucije“, koja nam se trenutno događa.
Zapravo, cirkularna ekonomija je svojevrstan povratak prirodi – ideja proizlazi iz imitacije prirode, koja se regeneriše i sama od sebe obnavlja. U takvom poretku sve ima vrednost i sve se koristi, pa tako i sam otpad postaje novi resurs, čime se održava ravnoteža između napretka i održivosti.
Pozitivni primeri
Priča s početka ovog teksta nije jedina koja može poslužiti kao dobar primer cirkularne ekonomije. Takva je, recimo, i ona o kompaniji Ocean Sole iz Kenije, koja čisti plaže i obale pa od odbačenih letnih papuča i drugog plastičnog otpada proizvodi unikatne umetničke predmete koje prodaje širom sveta (upcycling).
Na tim poslovima je angažovano više od 1.000 radnika, koji godišnje u priobalnom području prikupe oko 47 tona smeća, koje to zapravo kasnije prestaje da bude.
Tu je i Refactory, prva fabrika cirkularne ekonomije u Evropi posvećena mobilnosti. To je industrijski i komercijalni ekosistem koji je u Flinsu, u Francuskoj, pokrenula Renault grupa, na način da svojim starijim modelima automobila produži životni vek ili da oni postanu sirovina za nove.
Budućnost je – zelena
Svi ovi primeri ukazuju na to da je cirkularna ekonomija ključna za zelenu i održivu budućnost.
Ona znači manje otpada i zagađenja u svakoj fazi procesa proizvodnje, kao i smanjenje prekomerne upotrebe štetnih proizvoda.
Izmene u ovim oblastima su neophodne kako bismo preokrenuli klimatske promene, ali na način da se vratimo na početak i iznova osmislimo kako da upotrebom novih materijala ili načina proizvodnje unapredimo privredu, ali i svakodnevicu, a samim tim i ostavljamo manji otisak i pobrinemo se za spas životne sredine.
Šta nam je svima činiti?
Da bi budućnost bila održiva, neophodan je angažman svih – od proizvođača, odnosno onih koji pružaju određene usluge, preko potrošača, do politike, odnosno delovanja donosilaca odluka. World Ressource Institute navodi da bi širom sveta, zahvaljujući cirkularnoj ekonomiji, do 2030. godine moglo doći do šest miliona novih radnih mesta.
To je svega nekoliko godina pred nama. Održiva budućnost je, znači, već tu. Samo treba ozbiljnije i odgovornije da je shvatimo.
Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba