Da li verujete da je bavljenje privatnim biznisom pravi potez i da treba jednostavno rizikovati?
Marko: Bavljenje bilo kojim poslom koji volite je pravi potez. No, samo mali broj ljudi ima taj luksuz. Postoje ljudi koji nasleđuju privatne biznise, koje su njihove porodice pokrenule davno, a postoji još manji broj ljudi koji pokreće sopstvene poslove od nule, upravo zbog straha od neuspeha. Što pre shvatimo da su greške naš saveznik i da je iskustvo dobijeno iz toga najveća vrednost, samo tada možemo krenuti napred. Nas su od malena učili da sve što radimo gledamo da na kraju budemo ,,na nuli’’ ako nešto krene naopako. Niko nikada nam nije rekao da nam biti ,,na nuli’’ ne daje iskustvo. Samo minus nam daje iskustvo za dalje. Zato čvrsto verujem da treba rizikovati i truditi se da daš sve od sebe. Budite svesni da ćete u privatnom biznisu raditi mnogo više od standardnog radnog vremena u nekoj kompaniji, jer sve zavisi od vas. Uspeh koji postignete nema cenu. Usudite se.
Ako se uloži dovoljno truda, može li se, uz odgovarajuću promociju, stvoriti pristojan posao? Kakvo je Vaše iskustvo?
Marko: Došli smo u situaciju da mnogo ljudi ulaže neki trud, ali u pogrešnom smeru ili pravcu. Ulagati samo trud, bez jasno postavljenog cilja, je kontraproduktivan, vreme izgubljeno, a kao što znamo ,,vreme je novac’’. Smisleni trud je nešto totalno drugo. Mnogi misle da je on samo dovoljan, međutim nije. Prvo, treba se truditi tamo gde vidite poslovni potencijal a koji je u skladu sa vašim ličnim potencijalima. Ukoliko nemate svest o sebi, svojim snagama i slabostima, a uporno se trudite i nešto ne ide, onda je jasno da niste na dobrom putu. Nikakva dodatna promocija vam neće pomoći. Navešću vam i jednostavne primere. Postoje ljudi koji žele da pokrenu nešto od nule a da pri tom ne znaju taj posao, i trude se. To je jako teško. Postoje i ljudi koji ne izmišljaju ,,toplu vodu’’ već su postojeće poslove prilagodili nekom, tržištu, ljudima, uslovima, i imaju potencijala da uz dobar trud taj posao zaživi. Oni mahom uspeju, prvi ne. Dakle, definišite šta je to što biste radili, zašto, kako, i da li imate potencijala da to izvedete uz kvalitetan trud.
Koliko je važno pratiti trendove u marketingu i do koje granice treba ići?
Marko: Ja sam zagovornik ideje da treba postavljati/pokrenuti neki trend, a ne slepo pratiti postojeći. Trendovi su tu da daju smernice, i baš zato da biste bili bolji od konkurencije morate da se izdvojite iz mase, pokazujući talenat koji je oslonjen na neki trend, jer budite svesni da kada se pojavi trend, svi rade sve isto. Dobijemo jednu marketing uniformisanost. Razmislite sada kako to vama ide u korist? Ja lično, trend uvek ispratim, registrujem ga, ali se trudim da dam novu notu trendu, kako bih skrenuo pažnju. Samo tako ste u prednosti. Ponavaljam, u najboljoj poziciji ste ako vi postavite ili pokrenete neki trend. Tada, dok se drugi zanimaju vašim trendom, vi grabite dalje.
Dešava se da posao postane rutina i da ljudi izgube motivaciju za rad. Kako Vaša predavanja mogu da motivišu preduzetnike da ponovo pronađu izazov u poslu?
Marko: Posao može da postane rutina mahom kada radite posao koji ne volite. Onda ste i nezadovoljni. Onda tako i zračite na druge. Onda nemate motiv da ujutru ustanete i idete na posao. Poenta je da malo ljudi to prepozna kod sebe, već i dalje, iz straha, rade iste stvari. Nedavno sam napisao jedan status na društvenim mrežama, koji je iniciran time što srećem u poslovnom svetu kod nas:
,, Kada vam je život samo posao, a krug ljudi u kom se krećete vezan za taj isti posao, to je jako loše. Što po vas, a da niste ni svesni, što po ljude na poslu, jer ne sagledavate život na pravi način. Pretvorite se u mašinu bez emocija i tako trenirate druge. Te emocije koje ,,gajite“ na poslu su zapravo jako duboko ukorenjene u vama i posao shvatate kao jedinu stvar na svetu. Slepo se držeći istog ne možete da sagledate širinu.’’
U ovome leže izazovi po meni. Moja predavanja ne mogu da motivišu veći broj ljudi na isti način, jer svako od njih ima svoje razloge zašto su tu gde jesu i zašto im je ponestalo motivacije ili izazova. Da bi svako bio motivisan na pravi način potrebno je da se svakom posvetim pojedinačno, a to je mahom kroz konsalting jedan na jedan. Kada je veća grupa u pitanju, trudim se da sveobuhvatno predstavim neke izazove i potencijalna rešenja, da svako od njih dobije neke porcije znanja koje nosi sa sobom kući ili na posao. Lična iskustva su ovde od presudnog značaja.
Da li tržište u Srbiji „zavisi“ od društvenih mreža?
Marko: Sve zavisi – tržište čega? Društvene mreže jesu postale sastavni deo poslovanja, i danas mnogi žele da im to donese procvat u poslu. Nekada je bilo važno da samo budemo na društvenim mrežama, pa smo prešli na to KAKO da budemo na društvenim mrežama, a danas se sve više srećem sa ljudima kojima pokušavam da objasnim da ako žele da budu na društvenim mrežama, moraju da znaju ZAŠTO, koji je cilj toga? Obitavati samo da bi se reklo da ste prisutni je pogrešno. Ukoliko bilo koje tržište u Srbiji ,,zavisi’’ od društvenih mreža u velikom je problemu, jer mreže su samo jedan od alata za posao, a ne kor poslovanja.
Da li je Fejsbuk od svih društvenih mreža najznačajniji i najbolji za promociju? Da li se Instagram brzo razvija i da li može da nadmaši Fb u budućnosti? A druge društvene mreže?
Marko: Fejsbuk je svakako vodeća kompanija kada su u pitanju društvene mreže. Pod svojim krovom ima Instagram i Whatsapp. Promocija zavisi od vrste poslovanja, a ne od vrste društvene mreže. Pogrešno je forsirati biznis da bude na svim mrežama ovoga sveta. Treba jasno definisati ciljnu grupu, način i ton komunikacije, na kojim mrežama je ta grupa, kako se ,,konzumira’’ sadržaj itd. Dakle, ima dosta koraka pre same promocije. Instagram u Srbiji je u porastu po broju korisnika, baš zato to ne znači da i vaš biznis treba biti na toj mreži. Pitanje za sve: Vi ste kompanija koja postoji 5 godina i koja proizvodi melem za reumu. Koju mrežu biste koristili za promocije i zašto? Nevezano za Fejsbuk i Instagram, mreža koja ima sve više korisnika i koja pokazuje dobre rezultate je LinkedIn, poslovna mreža. Treba obratiti pažnju na nju. Snapchat je mreža koja funkcioniše ispod radara, i ako niste na njoj, vi ni ne znate šta se dešava. Bila je veoma u fokusu kod nas, sada je niko ne pominje. Nove mreže se pojavljuju ali nemaju tu kritičnu masu da bi se biznis posvetio istoj, jer to zahteva ljudstvo i novac.
Koje koristi preduzetnici mogu da imaju prateći ovu vrstu edukacija?
Marko: Najveća korist jeste da uvide iz nečijeg tuđeg iskustva gde su neke ključne tačke poslovanja, nastupa u marketingu, specifičnih situacija. Jer lično iskustvo ima najveću vrednost, mislim da sam ovo već rekao. Dakle, mogu da sagledaju izazove, potencijalna rešenja, da razmene mišljenja sa drugima, da pitaju šta ih interesuje, da shvate svoju svrhu u poslovanju i po tome izravnaju dalje korake. Svako dodatno znanje oblikuje vaše buduće iskustvo.
Šta mislite o mts Eduzoni u Beogradu i Novom Sadu?
Marko: Po meni to je pravo mesto za razmenu mišljenja i edukaciju. Treba omogućiti svima koji žele da krenu samostalno u posao, ili da napreduju u poslu, da spoznaju prednosti ovakvih mesta. Znanje treba deliti, nikako drugačije.
Koliki je uticaj influensera i kome biste preporučili rad sa influenserima?
Marko: Uh, ovo je jedna opširna tema, koja zahteva posebno vreme. Mnogi još nisu jasno definisali svoj posao i ciljeve, da bi mogli u skladu sa tim da odaberu influensera koji će ih predstavljati. Treba voditi računa o integritetu i kredibilitetu osobe koju umrežavate sa brendom ili poslom, jer javnost će vas percipirati onako kako influenser komunicira. Ako na sve to dodam da postoji razlika između top influnesera, mikro influensera, osoba od interesa na određene teme, javnih ličnosti koje su postale influenseri prirodno zbog svog poziva itd., shvatate da bih mogao celu jednu edukaciju da posvetim samo ovoj temi. Koja je njihova svrha u kriznim komunikacijama, u promociji, pravljenju buzz-a, stručnim mišljenjima, pri prodaji proizvoda ili usluga, samo su neke od tema koju bih mogao da vam uvežem sa influenserima. Dosta toga imate na mom blogu donmarkoc.com
Kako napraviti balans između privatnog i poslovnog, tj. profesionalnog života u digitalno doba?
Marko: Nekada se to zvalo work-life balance, a onda sve više work-life integration. Danas, mislim da se to izgubilo zahvaljujući novim vrstama posla i tehnologijama. Jer zapravo sve više ljudi na zapadu radi remote – daljinski, sa bilo koje tačke. Naravno, pričam o poslovima koji su digitalno opravdani. Sve se svodi na ličnu organizaciju i prioritizaciju. Vremena ima za sve vaše potrebe ako ste postavili ciljeve, prioritete, i još važnije ako poštujete to isto. Kada se radi – radi se. Kada je vreme za odmor – odmara se. Ako dozvolite da neko to poremeti ulazite u začarani krug iz kog se teško izlazi. A ako se izlazi, obično su to drastični rezovi, koji zahtevaju posvećenost od nule. Dakle, poštujte svoje vreme i vreme drugih. ,,Radi da bi živeo, ne živi da bi radio.’’
Šta Vam je bilo najzanimljivije na edukacijama?
Marko: Svakako reakcije prisutnih na neke situacije koje sam im preneo iz iskustva, bilo komične bilo ozbiljne. Ono u čemu najviše uživam su svakako pitanja, jer kroz ta pitanja i ja učim i sagledavam širu sliku onoga što ih interesuje.
Navedite konkretno pitanje sa radionice koje je na Vas ostavilo utisak?
Marko: Ko je kriv za klikabilne naslove – čitaoci ili mediji?
Da li imate neki savet za preduzetnike kako da izbegnu određene greške u razvijanju posla?
Marko: Prvo moraju da budu svesni da su greške sastavni deo posla i da se iz njih najviše uči. Treba ih svesti na minimum svakako, a to ćete postići radom na sebi, edukacijom, slušanjem iskusnijih, poštovanjem dogovora sa partnerima i pametnim trudom. Kada dođete u situaciju da treba da donesete oduku, uvek postavite sebi pitanje: ,,Šta je najgore što može da se desi?’’. Budite iskreni u odgovoru, uskladite se sa njim, i sve što se desi iznad tog odgovora je prihvatljivo i rešivo.