U svijetu sve bržih digitalnih promena, sigurnost podataka postaje ključna briga svake organizacije. Tradicionalni sigurnosni modeli, koji su podrazumevali poverenje prema svemu unutar mreže, više nisu dovoljni. Današnji sajber napadi su sofisticirani, često dolaze iznutra, a pristup zasnovan na poverenju lako može postati – greška.
Tu na scenu stupa koncept Zero Trust – strategija u kojoj se nikome ne vjeruje „na reč“. Bilo da se korisnik nalazi unutar ili van organizacione mreže, svaki zahtev za pristup mora biti detaljno proveren i verifikovan – i to svaki put iznova.
Nikad ne veruj, uvek proveri
Za razliku od starih modela koji su automatski verovali uređajima i korisnicima unutar sistema, Zero Trust podrazumeva rigoroznu i stalnu proveru svakog pokušaja pristupa podacima, aplikacijama ili servisima. Bilo da se radi o zaposlenom licu koje koristi službeni laptop ili partneru koji pokušava pristupiti resursima iz eksternog okruženja, pristup se ne odobrava bez jasne i višeslojne provere.
Kako funkcioniše Zero Trust?
Uvođenje ovog modela podrazumeva korišćenje celog niza sigurnosnih tehnologija, uključujući:
- Multifaktorsku autentifikaciju (MFA): kombinovanje više metoda verifikacije kako bi se potvrdio identitet korisnika.
- Upravljanje identitetima i pristupima (IAM): stroga kontrola ko, kada i zašto može pristupiti određenim resursima.
- Endpoint zaštitu: osiguravanje uređaja koji pristupaju mreži kako bi se sprečili kompromisi.
- Mikrosegmentaciju: podela mreže na manje, odvojene celine, koje je teže kompromitovati.
Takođe, organizacije moraju da prate i analiziraju niz parametara u realnom vremenu – od identiteta korisnika i vrste uređaja, do nivoa ažuriranosti softvera, eventualnih ranjivosti i bezbednosnih incidenata.
Šta Zero Trust znači u praksi?
Jedan od najpoznatijih primera krađe poverljivih podataka unutar kompanije desio se u General Electric-u, gde su zaposleni iskoristili svoj pristup da preuzmu ključne informacije i pokrenu sopstveni biznis – direktno konkurentan matičnoj firmi. Da je postojao Zero Trust model, takve aktivnosti bile bi brzo detektovane i verovatno sprečene.
Zero Trust omogućava da se svaki korisnički zahtev proceni u kontekstu: da li korisnik ima pravo pristupa, koristi li bezbedan uređaj i da li se ponaša u skladu sa uobičajenim obrascima? Ovakav pristup omogućava momentalnu reakciju na potencijalne pretnje.
Izazovi i prilike u implementaciji
Iako se radi o jednom od najsigurnijih pristupa digitalnoj zaštiti, Zero Trust nije lako primeniti u svakoj organizaciji. Mnoge kompanije i dalje koriste zastarele sisteme koji ne podržavaju moderne sigurnosne tehnologije. Takođe, često nedostaju potpuna vidljivost i kontrola nad mrežnim saobraćajem, što dodatno otežava postavljanje preciznih sigurnosnih politika. Zato mnoge organizacije trenutno usvajaju hibridni Zero Trust pristup, u kojem se ključni resursi i podaci štite kroz nove principe, dok se istovremeno radi na postepenom prilagođavanju kompletne infrastrukture.
Prvi koraci ka bezbjednijem poslovanju
Primena Zero Trust pristupa počinje identifikacijom ključnih resursa koje treba zaštititi – poput osjetljivih podataka, aplikacija i servisa – jer tek kada znate šta štitite, možete da postavite efikasne sigurnosne mere.
Nakon toga, važno je razumeti kako korisnici pristupaju tim resursima. To znači analizirati odakle se pristupa sistemima, koji uređaji se koriste i kroz koje mrežne puteve i aplikacije dolazi do komunikacije. Bez te mape kretanja teško je uspostaviti kontrolu.
Sledeći korak podrazumeva postavljanje konkretnih sigurnosnih barijera kroz višefaktorsku autentifikaciju, primenu principa najmanjih privilegija i segmentaciju mreže kako bi se ograničio pristup, potvrdio identitet korisnika i sprečilo širenje eventualnih napada.
Ključna komponenta Zero Trust pristupa je stalno praćenje korisnika i uređaja radi pravovremenog uočavanja sumnjivih aktivnosti, što omogućava brzu reakciju i sprečava ozbiljne sigurnosne incidente.
Budućnost sigurnosti je bez povjerenja
Zero Trust nije samo tehnička inovacija – to je filozofija modernog pristupa sigurnosti. Umesto da se oslanja na staru logiku „ako si unutra, možeš sve“, ovaj model promoviše oprez, stalnu verifikaciju i minimalne privilegije. U digitalnom okruženju, gde jedan klik može kompromitovati celu mrežu, Zero Trust postaje najbolji saveznik svake organizacije koja ozbiljno shvata bezbednost.