Prema istraživanjima, 70% korisničkih interakcija u telekomunikacijama već sada vode AI četbotovi, bez direktnog uključivanja ljudskog operatera. Ovo ukazuje na to da asistirana komunikacija više nije budućnost, već svakodnevna realnost. Isto tako, AI alati za pisanje (kao što su oni s generativnom funkcijom) mogu skratiti vreme pisanja prvog nacrta čak za 80%, što znači više vremena za kreativnost, strategiju i finalna prilagođavanja teksta.
Nekada smo komunicirali isključivo glasom, licem u lice. Zatim su došle poruke, mejlovi, video-pozivi… A danas? Danas sve više razgovaramo uz pomoć veštačke inteligencije. I to često i ne primećujući.
Dobro došli u eru asistirane komunikacije, gde tehnologija ne zamenjuje čoveka, već mu pomaže da se bolje izrazi, brže odgovori, jasnije razume i lakše poveže sa drugima.
Ipak, počnimo od suštinskog pitanja:
Šta je asistirana komunikacija?
U najširem smislu, reč je o tehnologijama koje koriste AI da unaprede, olakšaju ili automatizuju komunikaciju. To može biti jednostavno kao autopredlog odgovora na mejl, transkripcija sastanka u realnom vremenu, prevod u hodu, glasovni asistent koji zakazuje sastanak ili četbot koji umesto nas odgovara na poruke.
Ali sve češće, ove tehnologije nisu pomoćnici u pozadini, već aktivni učesnici komunikacije. I to svakako otvara nove mogućnosti, ali, ne smemo zaboraviti, i pitanja.
Gde je prisutna?
Asistiranu komunikaciju već dobrano koristimo, neko manje, drugi više. Sve zavisi, naravno, od preferencija, ali i, recimo, prirode posla kojom se bavimo ili afiniteta, odnosno načina kako volimo i želimo provoditi slobodno vreme.
Tako su u poslovnom svetu prisutni AI alati koji generišu mejlove, sastavljaju izvještaje, prave rezime sastanaka… Štede vreme, ali i menjaju način pisanja i govora u poslovnom okruženju.
Na društvenim mrežama kreatori sadržaja koriste asistente za ideje, skripte ili montažu. AI oblikuje ton komunikacije, bira ključne poruke i pomaže da sadržaj bude vidljiviji.
Isto tako, digitalni asistenti nam u svakodnevici pišu poruke dok vozimo, podsećaju na obaveze, prevode sa stranih jezika… Sve to postaje „normalno“, iako je donedavno zvučalo kao naučna fantastika.
Ali, uz sve prednosti, asistirana komunikacija donosi i važne dileme:
- Da li se spontana ljudska komunikacija gubi pod slojevima algoritamske optimizacije?
- Koliko su podaci koje razmenjujemo preko ovih alata zaštićeni?
- Koliko razumevanja, humora, ironije ili nesporazuma AI zaista može da „uhvati“?
Šta nas čeka?
Ono što je danas alat, sutra će možda postati standard. Već sada se razvijaju personalizovani asistenti koji „uče“ kako pišemo, mislimo i govorimo, i predlažu poruke koje zvuče baš kao mi. U poslovnom svetu, AI prevodioci omogućavaju da se timovi širom planete razumeju bez ijedne zajedničke reči.
Primer iz svakodnevice? Pa, recimo, dok korisnik piše mejl na engleskom jeziku, AI asistent u pozadini predlaže bolje formulacije, ispravlja ton i prevodi delove teksta koje je slučajno uneo na maternjem jeziku – sve u realnom vremenu, bez potrebe za prebacivanjem između aplikacija.
To samo znači da tehnologija ne prestaje da se razvija, baš kao i naše potrebe da budemo bolje shvaćeni, viđeni i povezani. U digitalnom svetu veza je važnija nego ikad.
Zato su telekom operateri, kao ključni nosioci digitalne infrastrukture, važan deo ove promene. Stabilna mreža, brz prenos podataka i dostupnost savremenih rešenja – sve su to preduslovi da asistirana komunikacija funkcioniše bez zastoja.
Jer, iako iza svega stoji kompleksna tehnologija, u njenom središtu i dalje ostaje čovjek, a na kraju se sve svodi na jednostavno pitanje: Da li se zaista razumemo? I upravo tu leži najveći potencijal asistirane komunikacije – ne da govori umjesto nas, već da nas nauči kako da govorimo bolje, jasnije i bliže jedni drugima.
Preuzeto iz m:agazina – mtelblog.ba