Kako kroz svakodnevne situacije, razgovor i jednostavne navike možeš da zaštitiš bezbednost deteta na internetu.
Prema dostupnim istraživanjima, u Srbiji 86% dece svakodnevno koristi internet, 74% ima naloge na društvenim mrežama, a svako treće dete već je imalo negativno onlajn iskustvo. Internet sam po sebi nije problem; veći izazov je to što deca po njemu krstare bez nadzora.
Dok misliš kako tvoje dete „samo igra omiljenu igricu“, ono istovremeno razgovara, deli informacije i gradi svoj digitalni identitet kroz svaku fotografiju, komentar ili podatak koji ostavi onlajn.
Igre, aplikacije i društvene mreže su mesta susreta mlađih generacija, ali ne samo njih. Najveći broj prvih neželjenih kontakata dešava se u igrama i zajednicama sa otvorenim chatom, poput Roblox-a, Fortnite-a ili Discord grupa, gde komunikacija često deluje bezazleno, ali može brzo da pređe dozvoljenu granicu.
Zašto je Roblox problematičan?
Nezavisni mediji i istraživački novinari, poput The Guardian-a i Bloomberga, objavili su istraživanja koja upozoravaju da deca na platformi relativno lako mogu doći u kontakt sa neprimerenim sadržajem i odraslima sa lošim namerama, uz ocene da su ti rizici „duboko uznemirujući“, dok su pravne institucije u SAD-u, uključujući državne tužioce Luizijane i Teksasa, pokrenule tužbe protiv kompanije Roblox, tvrdeći da je profit često stavljen ispred bezbednosti dece i da nije adekvatno zaštitila maloletnike od seksualnih predatora i groominga. (Grooming je kada odrasla osoba postepeno zadobija poverenje deteta kako bi ga kasnije iskoristila. To se radi manipulacijom, lažnom pažnjom i stvaranjem osećaja bliskosti, često uz traženje tajnosti.)
Roblox je samo podsetnik da, kada je u pitanju bezbednost dece, digitalni svet zahteva istu pažnju kao i onaj stvarni.
Evo pet konkretnih načina kako da povećaš bezbednost dece dok su online.
1. Razgovor umesto zabrana
Kada ti dete kaže da je „upoznalo super drugara“ igrajući neku onlajn igricu, to ne mora nužno da bude razlog za uzbunu, ali je bolje da se uključiš i popričaš sa detetom. Važno je da se razgovor usmeri na to šta znači deliti lične podatke, kome se otkriva identitet, škola ili grad i zašto to može imati posledice. Deca koja razumeju razloge lakše sama povlače granicu.
Roditeljima često nije lako da započnu ovakve razgovore, pa pomaže da pitanja budu jednostavna i nenametljiva, na primer:
„Šta ti je danas bilo najzanimljivije u igri?“
„Da li si upoznao nekog novog? Kako ti se čini?“
„Da li te je neko pitao nešto što ti nije bilo prijatno?“
Takva pitanja pokazuju zainteresovanost za svet u kome dete provodi vreme, otvaraju prostor za razgovor i grade odnos i međusobno poverenje.
2. Podesite privatnost zajedno sa detetom
Podešavanje privatnosti na internetu ne treba da budu roditeljska tajna. Bolje je da odvojiš vreme, sedneš zajedno sa svojim detetom, otvorite aplikaciju ili igru i prođite kroz opcije: ko može da šalje poruke, ko da vidi profil, a ko da započne razgovor. Kada dete učestvuje u tom procesu, privatnost prestaje da bude nametnuto pravilo, a postaje zdrava digitalna navika.
3. Manje četa, više bezbednosti
U mnogim igrama najveći rizici pojavljuju se u privatnim porukama i glasovnom četu. Međutim, dete može da igra satima bez direktne komunikacije sa nepoznatima. Takva mala promena u podešavanjima pravi veliku razliku u bezbednosti, a roditelj može da pomogne tako što će zajedno sa detetom proći kroz opcije komunikacije i objasniti zašto su neka ograničenja važna.
4. Rečenice koje bude sumnju
Dete mora unapred da zna da su ovakve poruke signal za uzbunu i da u tom trenutku ne treba da rešava situaciju samo:
„Nemoj nikome da kažeš.“
„Ovo je naša tajna.“
„Ako pošalješ sliku, dobićeš nešto zauzvrat.“
Pomaže i da ima unapred pripremljene rečenice koje može da pošalje kada mu je neprijatno, bez objašnjavanja ili pravdanja, na primer:
„Ne želim da pričam o tome.“
„Ne smem da dajem takve informacije.“
„Moram da idem.“
Nakon toga, važno je da dete odmah obavesti roditelja. Ovakav dogovor jača detetovu samostalnost u digitalnom prostoru, a roditelju daje sigurnost da će biti uključen na vreme.
5. Alati za zaštitu nisu dovoljni
Roditeljske kontrole, filteri i bezbednosne usluge na internetu postoje kako bi pomogle, ali ne mogu da zamene razgovor. One mogu da vam daju uvid i povod za reakciju, dok je poverenje ono što dugoročno štiti dete. Tehnologija je saveznik samo kada je deo šire strategije.
Digitalna sigurnost je samo jedna od tema o kojima je potrebno otvoreno razgovarati sa decom, a što je odnos sa njima otvoreniji i povezaniji, to će se sigurnije kretati i u digitalnom i u stvarnom svetu. Kada dete zna da nije samo, da može da pita i pogreši, tada i digitalni svet postaje manje rizičan.
Internet treba da ostane važan deo njihovog života, ali tako što će upoznati i njegove druge mogućnosti. Van igara i društvenih mreža postoje brojni edukativni i kreativni sadržaji, bezopasne igre i sajtovi koji podstiču radoznalost, a za koje deca često ne znaju. Pomozi im da ih otkriju.
Pročitaj i zanimljiv članak Mladi na internetu – inspirisan serijom “Adolescencija”.