Iliti kako je pionir društvenih mreža postao veteran za koji svi kažu da će ga napustiti, ali niko ne odlazi…
Mark Cukerberg je, sa još nekoliko prijatelja, predstavio tog 4. februara 2004. godine TheFacebook, društvenu mrežu za svoje kolege, studente Univerziteta Harvard.
Sada, 20 godina kasnije, Facebook je mreža svih društvenih mreža. To je status koji, doduše, ima već prilično dugo. A evo i zašto i kako je došlo do toga…
Facebook nije samo društvena mreža. Njegova snaga ogleda se upravo u tome što je već dve decenije ne samo najpopularnija platforma za umrežavanje na svetu, već i pokretač promena, revolucionar i onaj komadić interneta koji, hteli mi to priznati ili ne, oblikuje i našu stvarnost i svet oko nas.
Jači od konkurencije, počevši od MySpace-a i Friendster-a, koje je „pobedio“ već u svojim začecima, Facebook danas ima više od tri milijarde aktivnih korisnika mesečno. Tokom 2023. je, naime, baš toliko ljudi širom sveta bar jednom mesečno ušlo na Facebook, što je porast od 3% u odnosu na godinu ranije. Uz to, njegova relevantnost ogleda se i u tome što nije isključivo mesto za zabavu i druženje, već neretko pozornica za mnoge kulturne, umjetničke, humanitarne, pa i političke aktivnosti.
U cvetu popularnosti, Facebook nam je služio da pronađemo neke prijatelje ili poznanike iz prošlosti, davno zaboravljene simpatije, ljude s kojima smo u međuvremenu izgubili kontakt, ali i da širimo mrežu poznanstava širom planete. Malo-pomalo, Facebook se izdvojio od drugih ranih sličnih platformi upravo igrifikacijom društvenih odnosa. Lako i brzo postao je mesto gde svi, ili bar velika većina, žele da budu, ne samo kao pasivni posmatrači.
Što više prijatelja, što više lajkova, što više komentara, što više deljenja. Matematika je, kada govorimo o Facebook-u, jednostavna – što više bilo čega, a zapravo svega (poželjnog). Tako je, otprilike, od 2006. godine, kada je ova mreže postala dostupna ne samo studentima Harvarda i većine univerziteta u SAD i Kanadi, već svima iznad 13 godina.
U to vreme Facebook je imao 12 miliona korisnika, a u jesen 2009. godine čak 350 miliona registrovanih, odnosno 132 miliona jedinstvenih mesečnih korisnika.
Uz ovakvu statistiku, postaje najpopularnija društvena mreža na svetu.
Kao takav, bio je širom otvoren prozor za (uglavnom) milenijalce da iskažu sebe i pokažu svetu svoje afinitete, ali i da budu u kontaktu i toku sa članovima svoje porodice, ma gde se oni nalazili u tom momentu, kao i sa vlastitim prijateljima, ali i sa prijateljima svojih prijatelja. Prioritet je bio širenje mreže poznanstava iz stvarnog života uz održavanje veza sa prijateljima i deljenje zajedničkih interesa.
Podvig koji tajnu zna
Opstati 20 godina veliki je izazov i još veći podvig ako znamo da je u pitanju „proizvod“ koji neprestano treba menjati, unapređivati i prilagođavati. U Facebook-u su, očito, na vreme shvatili da je tajna u – optimizaciji, odnosno u tome da prate i slušaju šta korisnici žele. I da im to na vreme isporuče, ne samo kroz ažuriranje korisničkog interfejsa i dizajna.
Tajna uspeha leži i u tome što je kompanija na vreme preduzela određene „poslovne“ korake, pa je tako u aprilu 2012. kupila Instagram, a tu su i velika ulaganja u aplikacije za razmenu poruka, kao što su Facebook Messenger i WhatsApp, koje je kupila dve godine kasnije, kada pod svoje okrilje dovodi i kompaniju za virtuelnu stvarnost Oculus.
Upravo ovim transferima Facebook stiče dodatni uvid u želje i potrebe korisnika i prilagođava im se kako bi mogao imati spreman odgovor na aktivnosti konkurencije. Na taj način ostaje u trci sa sve popularnijim TikTok-om, bazirajući promene na „živoj slici“, videu i mogućnostima live prenosa informacija. Takođe, tu je i Facebook Marketplace, za male oglase, kao i Threads, pokrenut prošlog leta, kojim je kompanija izašla na crtu mreži X, ranije poznatoj kao Twitter. Predaha u prilagođavanju jednostavno nema.
Počevši kao društvena mreža, Facebook je u međuvremenu dosegao status giganta onlajn oglašavanja, čiji se profit bazira na ciljanim oglasima, a sve zahvaljujući interakciji korisnika, kroz koju crpi ogromnu količinu informacija. Sam profit koji kompanija ostvaruje iz godine u godinu sve je veći, a tržišna vrednost Facebook-a sredinom 2021. godine prvi put premašila je 1.000 milijardi dolara. Tako je, nakon Apple-a, Amazon-a, Microsoft-a i Alphabet-a, odnosno Google-a, postao peta američka kompanija čija je vrednost premašila bilion dolara.
Druga strana medalje
Ipak, sav taj silni uspeh pratili su i određeni problemi. Najveći među njima su, svakako, pitanja zaštite privatnih podataka i bezbednosti na internetu, naročito kada je reč o mlađim korisnicima. Tako se kompanija proteklih godina našla i na udaru kritika, ali i u sudskim procesima.
Iz nekih je izlazila kao pobednik, iz drugih baš i ne. Sve to je nagnalo čelnike kompanije na ulaganja u bezbjednost i veću zaštitu korisnika, pa je tako Facebook od 2016. godine u te svrhe izdvojio više od 20 milijardi dolara. Takođe, na poslovima koji se odnose na rešavanje problema u vezi sa uznemiravanjem, uglavnom mlađih korisnika, u istom periodu je angažovano oko 40.000 ljudi.
Sve to je dobrano, tokom ove dvije decenije, uticalo na izgled i ulogu Facebook-a. Danas, tako, govorimo o društvenoj mreži koja je ujedno i tehnološka kompanija i koja tek deo zarade zasniva na prodaji oglasa. U Facebook-u svakako gledaju ne jedan, pa ni dva koraka unapred, nego mnogo dalje. Stoga poslednjih godina intenzivno i nesebično ulažu u razvoj budućih tehnologija, verujući da su virtuelna i proširena stvarnost platforme budućnosti.
Otud i naziv Meta, pod kojim kompanija posluje od kraja 2021. godine, a koji je proizvod upravo Cukerbergove vizije virtuelnih svetova nazvanih „metaverzum“. U pitanju je pojam koji je još 1992. godine za roman „Lavina“ („Snow Crash“) skovao pisac naučne fantastike Nil Stivenson.
Za Cukerberga je metaverzum internet prikazan u 3D-u, virtuelno okruženje gde možete ući i pomoću aplikacija za pametne uređaje i one za virtuelnu stvarnost raditi, družiti se, igrati se, zabavljati se…
Šta nam je on danas?
Danas svaki treći žitelj naše planete ima svoj Facebook profil.
Facebook je i u 2023. bio društvena mreža sa najviše korisnika u svetu.
On je, ujedno, i platforma gdje je moguće razvijati poslovno carstvo ili koristiti njegove marketinške alate.
I svojevrstan putokaz za ponašanje u onlajn prostoru.
Začetnik je instant komunikacije, neodoljive.
I neodoljiv oglašivačima.
Uslovio je niz promena u našem ponašanju; počevši od upoznavanja i druženja, preko razmene mišljenja, do širenja informacija.
On je i radno mesto influensera.
Platforma je na kojoj s podjednakim žarom žive pop-kultura i političke kampanje.
I gde možemo kreirati neke grupe ili biti deo njih, igrati igre, ali i pokretati građanske ili političke inicijative.
S vremena na vreme mu prigovaraju zbog stalnih promena u postavkama privatnosti.
Neretko mu spočitavaju i da ga je vreme pregazilo.
Da je veteran društvenih medija.
Ili da više nije tako primamljiv mlađim korisnicima.
Ali, niko ne može osporiti da je promenio i da i dalje menja svet.
Našu svakodnevicu, ako se samo setimo da je doveo i do promena u jeziku, donevši nam lajkove, folovere, smajlije, šerove… dok je pojam „unfriend“ proglašen za najbolju reč u 2009. godini.
Njegov ogroman uticaj na socijalni diskurs je neupitan.
A ako neko pita do kada će sve to biti i šta će u međuvremenu postati – retki bi se usudili ponuditi pouzdan odgovor. Facebook je, prosto, (sve)moguć.
Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba