Veštačka inteligencija u srpskom agraru?

Softver koji nadzire i razlikuje piliće

Digitalni asistent za živinarske farme

Face recognition je danas skoro standardna funkcionalnost na telefonima. Daleko složeniji sistemi kamera za prepoznavanje lica se sve više koriste u brojnim svetskim metropolama. Od nedavno, nakon uspešnog testiranja na ljudima, ova napredna tehnologija je počela da se primenjuje i na životinjama.

Digitalni asistent za živinarske farme, koji je Telekom Srbija zajedno sa partnerima iz DunavNet-a predstavio na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, predstavlja  agroNET sa nizom funkcionalnosti koje proizvođačima olakšavaju donošenje odluka o potrebnim dnevnim aktivnostima. Interesantan je primer ekspertskog modula koji farmerima je olakšava praćenje i optimizaciju proizvodnih uslova u cilju poštovanja dobrobiti životinja.

Naime, na osnovu prikupljenih video snimaka iz proizvodnih objekata, primenom veštačke inteligencije i mašinskog učenja, Farmer dobija informaciju o prosečnoj težini pilića, promeni njihovog ponašanja, pojavi stresnih stanja. Kada su pilići relaksirani, bolje napreduju.

Fascinantno je kako se naizgled hiljade identičnih pilića, kontinuirano prate od prvog dana.

Digitalni asistent automatski prati i prikuplja proizvodne uslove u objektu i tehnološke parametre, i zatim kreira instrukcije o potrebnim korektivnim merama u slučaju da očitani parametri nisu u skladu sa propisanim vrednostima (performansama tehnologije). Prikupljanjem i čuvanjem podataka o velikom broju aktivnosti i promenama na farmi, stvara se osnova za transparentnost lanca proizvodnje, prerade i isporuke živinskog mesa, sve češće zahtevana od strane krajnjih potrošača.

Pametni voćnjaci i vinogradi

Mašinsko učenje i analitika se već godinama primenjuje u praćenju mikroklimatskih uslova u vinogradima i voćnjacima. Još niko nije tražio da se prepoznaju jabuke, ali se prepoznaju insekti… Pametne feromonske klopke opremljene kamerama omogućuju svakodnevno praćenje populacije specifičnih insekata, a na osnovu dnevnog „ulova“ proizvođači donose odluku o pravovremenoj primeni odgovarajućih insekticida.

Vinogradi i voćnjaci su opremljeni i meteo stanicama. Podaci o temperaturi, vlažnosti vazduha, vlažnosti lista, padavinama, se na agroNET platformi obrađuju korišćenjem prediktivnih modela pojave bolesti i insekata na osnovu čega se kreiraju  saveti o optimalnom vremenu upotrebe pesticida  odnosno određivanje pravog momenta za primenu agrotehničkih mera u cilju sprečavanja širenja bolesti i prenamnožavanja insekata.

Prednosti digitalizacije agrara

Digitalizacija je postala jedan od pojmova koji se najčešće provlači kroz javni sektor. Od kulture, preko školstva, pa do javne uprave, neophodno je da i poljoprivreda postane jedan od stubova digitalizacije Srbije. Telekom Srbija poseduje tehnološke kapacitete, u njemu su zaposleni visoko obučeni stručnjaci,  što Telekom Srbija kvalifikuje da bude jedan od nosilaca digitalizacije.

Dobrih primera kako da se iskoriste pametne i napredne tehnologije ne nedostaje. Holandija je tako još devedesetih godina pokrenula program digitalizacije poljoprivrede pod parolom “dva puta više hrane sa duplo manje sredstava”. Dvadesetak godina kasnije, na rang listi zemalja po izvozu poljoprivrednih dobara Holandija se nalazi na drugom mestu – odmah iza SAD koja ima 161 put više obradivih površina od nje.

Naša početna pozicija u odnosu na Holandiju je neuporedivo bolja. Srbija ima tri puta više poljoprivrednog i obradivog zemljišta, sedam puta više po glavi stanovnika (jer je Holandija gušće naseljena), 76% više dostupne sveže vode, tri puta više radne snage angažovane u poljoprivredi.

Gde će biti srpski agrar za dvadeset godina ne zavisi samo od veštačke inteligencije, ali ona svakako može da pomogne i značajno unapredi rezultate.

Leave a Comment