Kažu da je Henri Ford, osnivač automobilske kompanije Ford i čovek koji je automobil učinio dostupnim svima, jednom rekao: „Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi – brže konje.“
U to vreme ljudi su putovali kočijama i verovali da se napredak postiže samo usavršavanjem onoga što već postoji. Ali Ford nije slušao šta ljudi govore – razmišljao je o tome šta im je zaista potrebno. A to nisu bili brži konji, već – automobili.
Nisu svi kao Henri Ford
Kroz istoriju se mnogo puta desilo da ljudi i kompanije ne prepoznaju novu tehnologiju, verujući da je staro rešenje “dovoljno dobro” ili da treba samo malo da se popravi.
Sjajan primer je industrija prirodnog leda. Pre frižidera, led se sekao sa jezera, pakovao u slamu i brodovima slao širom sveta. Postojale su čitave fabrike i skladišta leda. To je bio vrlo ozbiljan ii unosan posao, jer je led bio potreban svima. A onda se pojavio frižider.
Na tu novotariju proizvođači prirodnog leda reagovali su s nepoverenjem. Smatrali su da su novi uređaji preslabi, da je prirodni led čistiji i zdraviji, te da će ljudi uvek više verovati onome na šta su navikli.
Dok su oni pokušavali da unaprede skladištenje leda, drugi su usavršavali frižider. Ishod je bio neizbežan – trgovina prirodnim ledom je nestala, a frižider je postao standard u svakom domu.
Primer kompanije Kodak
Kodak,nekada najveća fotografska kompanija na svetu, imao je svoje fotoaparate, filmove, laboratorije, prodavnice, sve.
Ironija je da je upravo inženjer u Kodaku 1975. godine izmislio prvu digitalnu kameru. Ali menadžment je smatrao da im je biznis sa filmovima za analogne fotoaparate siguran i da bi digitalna fotografija ugrozila njihov najveći izvor prihoda – a i „ko želi da gleda snimljene fotografije na TV ekranu?“
Odluka menadžmenta je bila da se digitalizacija odloži, ali ostatak sveta je mislio drugačije i prešao na digitalnu fotografiju. Posledice po Kodak možete da pretpostavite.
Istorija je učiteljica života – ili bi to makar trebalo da bude
I danas, u mnogim kompanijama vidimo isti obrazac: ostajanje u poznatom, u „proverenim“ modelima rada, sa navikama i tehnologijama koje su dovoljnodobre. Ali „dovoljno dobro“ vremenom prestaje da bude dovoljno.
Najčešći „konj“ koji danas pokušava da se ubrza jeste ručni rad: ručno prikupljanje podataka, održavanje tek nakon kvara, upravljanje imovinom „po osećaju“, evidencije u tabelama…
A svet je već prešao na IoT (Internet of Things) – na senzore, automatizovano praćenje, real–time podatke, prediktivno održavanje i pravovremene odluke.
O tome šta su i kako funkcionišu IoT sistemi mogli ste već da čitate na našem blogu, kao i o načinima na koje IoT obezbeđuje donošenje boljih odluka u:
- proizvodnji
- poljoprivredi
- transportu i logistici
- upravljanju zgradama i objektima
- i drugim oblastima
Sada se postavlja pitanje – da li uopšte možete da ostanete konkurentni bez IoT tehnologije?
Napredak u poslovanju često je rezultat mudrosti da se prepoznaju promene i hrabrosti da se prihvate. Ford je prepoznao trenutak i promenio svet, dok se Kodak uplašio nove tehnologije i ostao zarobljen u prošlosti. Iz njihovih primera vredi učiti.
Autor: Jelena Milutinović