Neverovatan je podatak da je broj IoT uređaja već odavno premašio ukupan broj ljudi na svetu, što nepogrešivo govori da ovu tehnologiju očekuje blistava budućnost.
IoT – tehnologija koju očekuje blistava budućnost
Već naviknuti na konstantan vrtoglavi razvoj tehnologije, u stalnom smo iščekivanju novih rešenja koja će naići na široku primenu u našem svakodnevnom životu. Brzi tempo života i stalna potreba da olakšamo obavljanje svakodnevnih aktivnosti doveli su do toga da budemo praktični i da pažnju, pre svega, usmerimo na lične dobrobiti koje nam donosi njihovo korišćenje. Dakle, najviše nas interesuje kako i u kojoj meri će nove tehnologije olakšati naš privatni i poslovni život.
Živimo u vreme upravo takvog preobražaja! Nagli razvoj interneta udružen sa novim dostignućima u nanotehnologijama uveo nas je u čudesni svet Interneta inteligentnih uređaja, ili Interneta stvari (eng. Internet of Things, IoT), koji ima tu neverovatnu moć da međusobno poveže digitalni i stvarni, fizički svet sa internetom. Iako je još uvek relativno mlada tehnologija, IoT je pokazao neverovatan potencijal primene – skoro da ne postoji oblast života u kojoj nije primenjiv. Neverovatan je podatak da je broj IoT uređaja već odavno premašio ukupan broj ljudi na svetu, što nepogrešivo govori da ovu tehnologiju očekuje blistava budućnost.
Kako zapravo funkcionišu IoT sistemi?
Jednostavno rečeno, IoT predstavlja novu oblast informacionih tehnologija koja omogućava povezivanje korisnika, uređaja, servisa i aplikacija na internet, pri čemu uređaji, povezani sa drugim uređajima i aplikacijama, komuniciraju međusobno, razmenjujući podatke direktno ili indirektno, bez potrebe za bilo kakvim ljudskim „mešanjem“ u komunikaciju. Komunikacija sa korisnikom se često odvija u okviru samog uređaja ili putem pametnog telefona koji je sa uređajem bežično povezan.
Naime, kada govorimo o Internetu inteligentnih uređaja, prvenstveno imamo na umu neverovatan broj različitih fizičkih uređaja širom sveta, opremljenih naprednim senzorima koji su u ovom trenutku povezani na internet kako bi prikupljali i delili važne podatke. Na ovaj način, uređaji dobijaju “digitalnu inteligenciju” i mogu da, bez učešća čoveka, koriste potrebne podatke u odgovarajuće vreme i da pomoću njih sami regulišu svoj rad. Primena IoT uređaja je ogromna, od onih koji se koriste u domaćinstvu, pa sve do onih koji svoju primenu nalaze u industrijskoj proizvodnji.
Šta konkretno možemo nazvati IoT uređajem? Dijapazon je širok – to su pametni frižideri, sijalice, televizori, termostati i brave za kuću, kontejneri, semafori, IoT mini bašte za kuću, pametni sistemi za navodnjavanje … pa sve do pametnih uređaja za unapređenje procesa proizvodnje, uz pametna predviđanja. Drugim rečima, skoro da ne postoji oblast u kojoj se IoT ne primenjuje, od primene u domaćinstvu, pa sve do primene u poslovanju i u industrijskoj proizvodnji.
Šta sve može biti IoT uređaj?
Verovatno mnogi od nas u domaćinstvu već uveliko koriste pametne kućne uređaje. O njima neprestano pričamo i ponosno ih pokazujemo prijateljima i rođacima. Kupili smo ih jer im prosto nismo mogli odoleti – inovativni su a ujedno nam znatno olakšavaju svakodnevni život. Pametni kućni uređaji kao što su pametne sijalice, frižideri, televizori i drugi uređaji u našem domaćinstvu mogu biti deo Interneta stvari. Takođe, to su i pametni sat, fitnes narukvica ili bilo koji drugi povezivi uređaj koji možemo nositi svuda sa sobom.
Zašto smo njima oduševljeni? Odgovor je jednostavan, jer imaju lep dizajn, sjajne funkcionalnosti i daju nam onaj predivan osećaj da imamo uređaj kojim možemo da upravljamo i da ga usklađujemo sa svojim potrebama. Tako, na primer, pametnu sijalicu možemo uključiti i isključiti putem aplikacije na mobilnom telefonu, čak i kada nismo kod kuće, dok će pametni frižider pametno čuvati našu hranu – obavestiće nas o nedostatku određenih namirnica, sam će podesiti hladnoću, čuvaće svežinu namirnica, sprečiće mešanje mirisa…
IoT uređaji imaju moć da našem životnom i poslovnom prostoru omoguće da bude pametniji i lakši za upotrebu. Tako, na primer, sigurnosni kućni sistemi olakšavaju praćenje onoga što se dešava u i oko našeg doma, pametni termostati nam pomažu da zagrejmo naše kuće pre nego što se vratimo u njih, dok se osvetljenje u kancelarijama i drugim poslovnim objektima samo pali kada registruje nečije prisustvo, uz pomoć senzora pokreta. Zahvaljujući sve većoj primeni Interneta stvari, sada ne samo da imamo pametne kuće, već i pametne fabrike i gradove.
Zanimljivo je da danas IoT uređajima nazivamo upravo one uređaje za koje se donedavno pretpostavljalo da ne bi mogli da se povežu na internet mrežu i da sa njom komuniciraju bez učešća čoveka. IoT je pokazao da je to moguće.
Zašto je IoT tehnologija toliko poželjna u poslovanju?
Svedoci smo ekspanzije do koje je došlo u primeni naprednih informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima i fabrikama, a sve u cilju unapređenja poslovnih procesa, saradnje sa dobavljačima i kupcima i nižih troškova. Napredne tehnologije kao što su Cloud, internet of things (IoT) i veštačka inteligencija omogućavaju uvođenje novih savremenih modela poslovanja kod kojih je upravljanje zasnovano na informacijama izdvojenim iz ogromne količine raznovrsnih podataka koji nastaju i prikupljaju se u toku samih poslovnih procesa, a koje do sada nisu bili korišćeni.
Prikupljene informacije na IoT platformama omogućavaju efikasno upravljanje raznovrsnim poslovnim procesima, kao i njihovu optimizaciju. IoT rešenja, na primer, omogućavaju daljinsko nadgledanje isporuke gasa, uz precizno očitavanje njegove potrošnje, daljinsko očitavanje potrošnje vode, bolji i veći prinos u poljoprivredi, stvaranje boljih uslova na farmama, efikasnu zaštitu imovine, prediktivno održavanje u industriji, u cilju ranog otkrivanja mogućih problema u radu postrojenja i preventivnog reagovanja… IoT je takoreći svuda prisutan, od ličnih stvari, pa do rešenja za “pametne automobile”, fabrike, gradove, poljoprivredu, građevinarstvo, energetiku, trgovinu, transport, medicinu, zaštitu životne sredine…
Suštinski, IoT rešenja nude potpuno nov i efikasan način upravljanja resursima kompanija, kao i mogućnost da same kompanije bolje sagledavaju i razumeju ponašanje i potrebe kupaca, što je donedavno bilo nezamislivo. Kompanije koje prate visokotehnološke trendove u svetu, i na vreme u strategiju poslovanja uključe planove za njihovu pravovremenu primenu, steći će odlučujuću prednost na tržištu, dok će one manje agilne polako gubiti trku.
Novo digitalno tržište zahteva digitalnu transformaciju poslovanja koja uključuje potpuno nove načine komunikacije sa partnerima, nove modele saradnje sa kupcima, uz redizajn poslovnih procesa i sasvim nove organizacione modele.
Drugim rečima, digitalna transformacija poslovanja je postala nužnost, jer je, kada govorimo o njenoj pravovremenoj primeni, vreme zaista novac. Više to nije stvar izbora, već nužna potreba u borbi za opstanak na izuzetno konkurentnom i nestabilnom tržištu, koje nije više geografski određeno, već se neograničeno prostire u ogromnom sajber prostoru.
Ne zaboravimo da brzina razvoja novih tehnologija direktno utiče na menjanje ponašanja korisnika, pri čemu njihova očekivanja jednako brzo rastu.
Da li smo spremni da se uhvatimo u koštac sa svim izazovima i da zaronimo u fantastični svet IoT uređaja i poslovnih rešenja? Mnogi već jesu, i nisu se pokajali.
Autor: Sonja Blečić