Sve češće čujemo termin startap. Poreklom iz engleskog jezika (start up=pokrenuti, započeti), postao je popularan nakon osnivanja velikog broja internet kompanija na Zapadu. Startapi su uglavnom novoosnovane kompanije, odnosno početnici u poslovanju. Na Zapadu se ovaj termin često povezuje sa visokotehnološkim preduzećima.
Definicija
Iako često čujemo za termin „startap“ mnogi od nas ne znaju šta to zapravo znači. Ta reč postaje sve prisutnija u svakodnevnom govoru. Deluje da će se uskoro i izlizati koliko se koristi. Ipak, retko ko sa sigurnošću može da da tačnu definiciju startapa. Najrasprostranjenija je ta da je to institucija osnovana sa ciljem da stvori novi proizvod ili uslugu u uslovima koje karakteriše velika neizvesnost. Osnovna karakteristika startapa i ono što ih razlikuje od drugih preduzetničkih poduhvata jeste mogućnost velikog rasta. Pekara, frizerski salon ili prodavnica su značajni pokretači privrede svake zemlje, ali nisu startapi, jer nisu napravljeni da brzo dođu do miliona korisnika. Ovaj rast najčešće dolazi jer je u pitanju inovacija globalnih razmera.
Upravo zato su startapi često povezani sa internetom. Velike uspešne kompanije poput Google-a, Facebooka i Apple-a u početku su bile startapi, a sada su najvrednije kompanije na svetu. Baš zato što je u pitanju inovacija — nešto novo sa čime se ranije nismo susretali, teško je predvideti rezultate i neuspesi su česti. Statistika kaže da 9 od 10 startapa ne uspe. Ovaj podatak ne treba da obeshrabi, jer se uglavnom pokazalo da oni koji su iskreni preduzetnici pre ili kasnije uspeju u svojim poduhvatima.
Kako pokrenuti startap
Da biste stvorili uspešan startap potrebne su vam tri stvari: (1) da ga pokrenete sa dobrim ljudima; (2) da napravite nešto što mušterije zapravo žele, i (3) da pritom trošite što je moguće manje novca. Najveći broj startapa koji dožive neuspeh prođu tako zato što ne uspeju u jednoj od ovih stvari. Startap koji uspe u sve tri će verovatno i sam biti uspešan.
Tim
Zašto je toliko bitno imati tim? Pre svega zbog uzajamne moralne podrške. Započeti biznis nije lako. Mnogo puta ćete poželeti da odustanete, da odete kući, pokrijete se preko glave i plačete. U tim trenucima bi vaši suosnivači trebalo da budu tu da vas ohrabre i podrže. Naravno, i vi ćete biti tu za njih kada im to bude bilo potrebno.
Ako vaše veštine nisu dovoljno dobre za neki aspekt biznisa, imaćete nekoga ko može da vas pokriva. Ovo sa sobom povlači i pitanje: kako izabrati osobu sa kojom ću imati dobru sinergiju?
Vođenje posla nije ni malo jeftino, a kao što mnogi osnivači startapa znaju, vrlo je teško doći do ranih investicija. Imati partnera je jako korisno jer imate sa kim da podelite troškove i odgovornost.
Takođe, investitori vole da vide da kompaniju vodi više od jedne osobe. Jednostavno, takve kompanije su u manjoj opasnosti da propadnu i ulivaju dosta više poverenja ljudima koji bi trebalo da ulažu u njih.
Ideja
Retko ko dođe do uspeha jer mu je nasumična ideja upalila, korisnici počeli da dolaze, a sa njima i sve drugo.
Vaša ideja mora da rešava neki problem sa kojim se susreću potencijalni korisnici, ali to je nedovoljno. Da biste uspeli, morate da se obraćate dovoljno velikom tržištu. Ipak, ne završava se sve sa dobrom idejom, naprotiv, to je tek početak.
Naravno da je ideja važna, ali dobra i originalna ideja nije garancija da će vaš startap biti uspešan. Ono što je dosta važnije jeste kako tu ideju materijalizujete i sprovedete u delo.
Sredstava za pokretanje startapa
Internet revolucija stvorila je veliku grupu preduzetnika koji su postali investitori i finansijska kičma startap ekosistema. U kombinaciji sa Venture Capital fondovima (fondovima rizičnog kapitala) i sve većem broju startap inkubatora, koji osim finansijske pomoći nude i kancelarijski prostor, infrastrukturu i podršku, postoje realne opcije za izgradnju vašeg biznisa, ako on, naravno, zadovoljava određene kriterijume.
Obično je početni izvor finansiranja za startape sopstveni novac osnivača, te sredstva koja su dobili od porodice i prijatelja. Međutim, ako ona ponestanu, tzv. anđeli investitori se nameću kao jedan od najboljih izbora.
Reč je o uspešnim ljudima sa željom da investiraju u perspektivne projekte u zamenu za udeo u vlasništvu kompanije. Kada tražite novac od anđela investitora ne bi trebalo da se osećate neprijatno, jer on ili ona neće na vas gledati kao na nekog ko je tu da im uzme pare, već će u vama želeti da vidi mladog perspetkivnog preduzetnika čija je kompanija možda sledeći Google ili Instagram.
Anđeli investitori često lično vole da se angažuju na projektima u koje ulažu, a svakako je najbolje da potražite nekog ko je već radio i ostvario uspeh u sličnoj industriji, jer će vas upravo takav investitor najbolje razumeti.
Seed akceleratori su vrsta poslovnih inkubatora — programa podrške mladim startapima, u finansijskom, ali i u smislu mentorske podrške u ranoj fazi razvoja. Pionir u ovom poslu je Y Combinator u kom su počeli mnogi uspešni startapi iz Silicijumske doline, a kod nas je trenutno aktivno tri: Startlabs, South Central Ventures i od skoro ICT Hub akcelerator. Program nekog seed akceleratora obično podrazumeva trajanje od 3 meseca, investiciju dovoljnu za pokretanje biznisa, i na kraju tzv. demo day, tj. dan sa investitorima, gde se startapi proveravaju da li su spremni za sledeći korak i ozbiljnije investicije. Tokom trajanja programa startapi su najčešće smešteni u kancelarijama inkubatora.
Inkubatori, sem početne investicije, nude i znanje i povezivanje sa ljudima iz industrije te ujedno predstavljaju najbolji način da naučite kako se stvara i vodi startap, dok upravo to i radite. Za uzvrat startapi daju inkubatorima udeo u kompaniji.
Postoje još neki načini finansiranja, recimo Kickstarter gde je potrebno da izložite javno svoju ideju kako bi posetioci platforme odlučili da li će finansirati vaš projekat.
Primeri dobre prakse
Da je moguće uspeti u ovom okruženju, već su dokazale domaće globalno uspešne kompanije koje rešavaju velike svetske probleme poput istraživanja raka, doprinose efikasnosti poslovnih ljudi širom sveta ili kreiraju igre. Samo neke od njih su Nordeus, Seven Bridges, activeCollab, Themes Kingdom, FishingBooker, Devana, Qode…
Ovi uspesi nisu slučajnost, već posledica sposobnosti i upornosti pojedinaca koji stoje iza njih.
U drugim delovima sveta, početnici u preduzetništvu možda imaju bolju startnu poziciju, ali naši talenti i urođena mogućnost snalaženja itekako imaju svoju šansu. Takođe, potrebno je da razbijete predrasude o internet biznisu. Internet biznis jeste biznis i kao takvog ga treba i shvatiti. To je daleko od igre i to je ozbiljan izvor prihoda. Ono što nam fali na putu do svetskog uspeha jesu i biznis i znanja koja će nam pomoći da od nečega što je malo i lokalno napravimo nešto što je globalno i uspešno.
Kao čest razlog neuspeha navodi se nedostatak investitora koji će uložiti u ideje “koje će promeniti svet” — još jedno traženje razloga da ne pokrenete svoj biznis, već da ga na samom početku osudite na propast. Istina je da su i investitori ljudi, koji imaju podjednak interes da pronađu nove kompanije, kao i vi njih. Njihov posao se sastoji od ulaganja novca u mlade i perspektivne kompanije koje mogu da im obezbede veliki povratak investicije kroz koju godinu.
Sa pametno smišljenim proizvodom, koji nužno obećava rast u narednih nekoliko godina, i dobrim timom koji to može da omogući niste daleko od svog cilja. I najvažnije, moramo biti svesni da je to moguće.Tehnološko preduzetništvo beleži značajan rast i samo u prošloj godini su mladi perspektivni timovi iz Srbije prikupili više od 4 miliona investicija.
Na prvom mestu treba biti svestan da je naš region globalno konkurentan. Ljudi često nemaju samopouzdanja i misle da je teško izaći na crtu svetskim biznisima.
Stvari se ne događaju preko noći, a od države ne možemo uvek sve da očekujemo na tacni. Stoga, krenite u realizaciju svojih ideja i budite ti koji iniciraju promene.
Preporuke za čitanje
Za početak pročitajte knjigu Erika Rajsa Lean Startup u kojoj možete saznati nešto više o metodi rapidnog razvoja prototipa ideje koji je dizajniran da testira potrebe tržišta i da koristi povratne informacije od korisnika u cilju daljeg razvoja i unapređenja proizvoda, na mnogo brži način od tradicionalnog razvoja proizvoda.