Postoji li tačka susreta korporacije i startapa?
Šta startapi i tradicionalne kompanije imaju zajedničko? Na prvi pogled ne mnogo toga. Kada meni neko pomene startape, prvo što mi padne na pamet su: inovacija, agilnost, rizik, tehnologija, prilika, strast. Prilično sam siguran da bi ljudi iz startap scene, na pitanje šta prvo pomisle kada im neko pomene korporacije, davali odgovore iz skupa: spori, birokratizovani, rigidni, ali i veliki novac, korisnici i prilika. Jedina reč koja se nalazi u oba skupa i koja nas, siguran sam, spaja, jeste prilika. To je prilika koju imamo u novoj dinamičnoj realnosti u kojoj poslujemo.
Dinamika promena nezabeležena u istoriji
Broj inovacija koje menjaju postojeća tržišta ili kreiraju potpuno nova, kao i brzina kojom se pojavljuju, povećavaju se. Taj trend se u nekoj predvidljivoj budućnosti neće menjati. Tempo usvajanja novih tehnologija nikada nije bio tako brz kao danas. Tokom proteklih 10 godina, u proseku se 45 preduzeća svake godine pridruži Fortune 500 listi, a 65 % današnjih Fortune 500 na listi nije postojalo u ovom obliku pre 20 godina. Telefonskom servisu bilo je potrebno 75 godina da dođe do svojih prvih 100 miliona korisnika, Facebook igrica Candy Crash imala je taj broj korisnika posle nešto više od godinu dana, dok je Pokemon Go aplikacija taj broj imala posle nekoliko nedelja. Google, Amazon, Facebook i eBay su preskočili milijardu dolara godišnje prodaje za manje od 5 godina. Jedan od svetskih giganata u FMCG sektoru, Procter and Gamble, imao je isti rezultat nakon 100 godina.
Tektonsko pomeranje svih industrija koje poznajemo
Startapi su odigrali ključnu ulogu u ovim promenama. IT, internet, mobilnost i cloud, pomeraju odnos snaga sa tradicionalnih na nove kompanije. Kompanije koje su se pojavile bukvalno iz mraka garaža ili studentskih soba promenile su čitave industrije:
- Digitalne kamere,
- Netflix i Youtube menjaju celokupnu medijsku industriju, utičući na sve učesnike u lancu vrednosti,
- Craigslist je stvorio classified ads,
- Skype, Viber i WhatApp menjaju osnove telko industrije,
- iTunes na početku, a zatim streaming servisi Spotify i Google Play pomeraju muzičku industriju iz prodavnica ploča i diskova na mrežu
- Amazon i eBay promenili su način na koji ljudi kupuju, i od velikih tržnih centara napravili mesta gde se stvari probaju,
- Uber menja način prevoženja u gradovima i dostavu robe,
- Airbnb uvodi novi način rezervisanja smeštaja,
- Coursera u visokom obrazovanju.
Kako treba da izgleda novi model korpo čamca
Korporacije imaju ozbiljne problem da održe korak i upadaju u stare, dobro poznate zamke. McKinsey u svom prošlogodišnjem izveštaju traži od kompanija da ubrzaju svoj metabolizam i da, umesto dobro branjenih biznis dvoraca, grade čamce koji će ih prevesti kroz brzake savremenog biznisa. Današnji iskusni, obrazovani i dobro finansirani startapi su sigurno ovde da ostanu, ali biti startup je podjednako teško. Većina ne preživi. Glavni izazov za startape je način na koji upravljaju rastom. European startup monitor (EMS) za svoj izveštaj za 2015. godinu pitao je 2.300 startapa koji su njihovi globalni izazovi. Akvizicija korisnika, prodaja i kapital, tri su najčešća odgovora i sva tri su povezana sa rastom. Evropa ima dodatne probleme zbog fragmentacije tržišta i udaljenosti od glavnih izvora finansiranja za startape. Trenutni broj evropskih unicorne kompanija (startap čija tržišna vrednost premašuje milijardu dolara) je 17, SAD ih ima 5 puta više a Kina 2 puta više. Ipak, Evropa nije bez šanse. Primetan je trend povratka preduzetnika koji su svoje kompanije izgradili u Silicijumskoj dolini. Vlasnik kompanije Spotify se na kraju ipak odlučio za Stokholm, a i na našoj domaćoj sceni postoji nekoliko dobrih transfera nazad.
Koje su moguće tačke susreta
Startapi i korporacije imaju obilje ozbiljnih razloga za partnerstvo. Startapi od korporacija mogu dobiti: poznavanje tržišta, prodajnu mrežu na svim kanalima, kredibilitet i pristup fondovima kroz različite vrste partnerstva. Korporacije od startapa dobijaju razumevanje i ideje kako iskoristiti nove tehnologije, pristup novim, inovativnim rešenjima koja se mogu koristiti na postojećoj korisničkoj bazi, brzinu i agilnost operacija. Kako su novi servisi u tradicionalnim industrijama sve složeniji i kako granice među industrijama blede, saradnja različitih učesnika u ekosistemu je ključ budućeg uspeha. Primeri su brojni, čak i u tehnološki izuzetno razvijenim industrijama. Tako je više od 1.000 delova novog Airbuse-a A350 odštampano na 3D printerima, dok Hershey ima u svojoj ponudi odštampane slatkiše. Čudesne stvari se događaju upravo u ovoj zoni u kojoj se susreću različite industrije i različiti poslovni modeli.
Tradicionalni mogući načini saradnje su:
- Zajednički događaj sa određenim ciljem,
- akceleratori i inkubatori,
- korporativni venture kapital odnosno investicija,
- spajanja i preuzimanja kompanija (M&A).
Kako telko operatori reaguju na ove izazove
Telko operatori već nekoliko godina preduzimaju korake u ovom smeru. Američki ATT ima svoj program za startape „AT&T Aspire Accelerator“. Japanski NTT Docomo je osnovao posebnu organizacioni celinu fokusiranu na developer ekosistem i venture kapital „Docomo Innovations and Docomo Capital“. Francuski Orange zajedno sa svojim najvećim poslovnim korisnicima razvija ko-inovacione inicijative u svojoj „Orange Labs“ diviziji. Singapurski SingTel je kroz reorganizaciju 2015. kreirao „Digital Life“ diviziju, čiji su fokus akvizicije. Na taj način, to posebno odeljenje u SingTel grupu do sada je uključilo digital marketing kompaniju Amobee, OTT video Hooq i kompaniju za naprednu analitiku DataSpark. Španska Telefonica je kroz svoju digital diviziju usredsređena na inicijative koje povezuju tradicionalni telko bizinis sa novim servisima i daju novu vrednost korisnicima kroz konvergentne usluge. U fokusu za akvizicije i joint venturing bili su servisi povezani sa videom, bezbednošću (BlueLiv), digital signage (playthe.net), zdravstvom i Internet-of-Things (učešće u Fiware open platformi, smart city projekti).
Telekom Srbija je u do sada ušao u FinTech i digital banking sektor kroz akviziciju mts banke, o čemu će uskoro biti više reči. Korišćenjem nekih od dostupnih CVC alatki, Telekom Srbija grupa je osnovala kompaniju go4yu, čiji servisi pokrivaju čitav svet. Portal oblaci.rs kroz service brokerage model pozicionira mts u centar partnerskog ekosistema a sa ciljem da se korisnicima ponude inovativni servisi bez obzira da li se izvor te inovacije nalazi unutar ili van same kompanije. Iskustvo pokazuje da je startap zajednici i korporacijama neophodna treća strana kako bi se partnerstvo dodatno produbilo i koraci ubrzali. Tako su telko operatori osnovali „Telecom Council of Silicon Valley“ kao mesto okupljanja na kom bi korporacije i startapi naučili da govore zajedničkim jezikom. Stoga i u Telekomu Srbija nastojimo da pronađemo još bolji način da se povežemo i radimo na razmeni vrednosti sa startap zajednicom, ali na način na koji ćemo zajedno rasti. Upravo iz tog razloga smo partneri Startit centara u Srbiji, jer želimo da damo svoj doprinos razvoju inovacija širom zemlje. Međutim, posebno smo ponosni na program partnerstva sa Startap Akademijom, gde će Telekom Srbija podržati tri najzanimljivija projekta sa 20.000 evra, ali i drugim vidovima podrške, i to bez ikakvog uzimanja udela ili uslovljavnja tih kompanija. Naša startap zajednica još uvek je na početku. Da bi se rasplamsala, verujemo da je potrebno da joj se pruži podrška bez, naizgled, traženja nečeg zauzvrat. Planiramo da u ovom procesu mnogo učimo i da izgradimo kapacitete da narednim generacijama startapa budemo još bolji partneri. Dugoročno, to može samo da bude bolje za nas kao kompaniju. Upravo je nedavno na „Znam da možemo“ događaju neko to sumirao u jednoj rečenici — plima podiže sve brodove. Telekom Srbija veruje da će kroz saradnju sa Startit centrima preskočiti već pomenute, jezičke barijere na lokalnom nivou a sa ciljem da onu priliku s početka zajedno zgrabimo.