Internet nam je omogućio da na jednostavan način kreiramo svoj identitet i negujemo dobar glas o sebi, odnosno da upravljamo ličnom reputacijom.
Zvuči veoma jednostavno, ali sa klikom na Log in i kreiranjem profila na nekoj od društvenih mreža čini se da se neretko svest o reputaciji ostavi po strani. Lako se izgubi iz vida činjenica da svaki naš potez na internetu, svaki komentar ili status, zapravo dosta toga govori o nama.
Šta je to digitalni otisak?
Digitalni otisak (digital footprint) predstavlja tragove koje ostavljamo za sobom prilikom korišćenja interneta. Postoji aktivni digitalni otisak (koji svesno stvaramo) i pasivni digitalni otisak (koji je stvaran bez našeg znanja).
Aktivni digitalni otisak predstavlja skup svih naših objava, klikova, lajkova, snimljenih stranica i fotografija, video snimaka ili naših ličnih podataka koje smo svojevoljno postavili na internet.
Važno je praviti selekciju informacija i plasirati samo one koje su za širu javnost, jer nesmotrenim objavama pored ugrožene reputacije može biti ugrožena i privatnost.
Ko se jednom otisne u sajber talase treba da ima na umu da sve što se jednom postavi na internet ostaje na internetu. Objavljeni podaci se ne brišu i najverovatnije su negde sačuvani.
Zbog toga nije uputno da pišemo na mrežama nešto iza čega ne stojimo, što nismo spremni na primer da kažemo preko megafona na trgu.
Da bi se kredibilitet stečen u realnom okruženju preneo na internet treba da na isti način komuniciramo i nastupamo i u virtuelnom svetu.
Šta je to onlajn CV?
O važnosti predstavljanja pojedinaca na internetu govore brojna istraživanja koja potvrđuju da poslodavci pre konačnog izbora kandidata sve češće pretražuju njegovo ime i aktivnosti, pa tako, prema podacima istraživanja koje je sproveo Careerbuilder čak 65 odsto poslodavaca kandidate za posao redovno proverava i na Fejsbuku.
Onlajn CV nije ništa drugo do predstava o nama koju poslodavci kreiraju na osnovu našeg digitalnog otiska odnosno informacija koje smo ostavili na internetu.
Onlajn CV nije samo biografija koju smo okačili na nekom portalu za traženje posla, nisu samo podaci sa mreže Linkedin, već apsolutno sve što se o nama može naći kada nam se pretraži ime i prezime.
Ukoliko je neko iza sebe ostavio „pijane statuse“, neprikladne fotografije ili govor mržnje – sve to čini njegov onlajn CV. To može i da bude razlog zašto nije dobio priliku da ode na neki razgovor za posao.
Pored rastuće popularnosti društvenih mreža sve je teže i teže odvojiti lični od profesionalnog života. Moramo da uzmemo u obzir da skoro sve što podelimo onlajn, uključujući i privatne stvari – postaje javno. Stoga, razmislite dvaput pre nego što nešto postavite na internet, piše “Biznis insajder”.
Ovaj portal, u članku „17 osoba koje su dobile otkaz zbog Fejsbuka“, kroz primere objašnjava koliko je važno voditi računa o tome šta kačimo na mrežama i da olako shavatanje mreža može biti nepovoljno po nas.
Kako se ponašati na internetu?
Pravila lepog ponašanja i pisanja na internetu predstavljaju internet bonton. U upotrebi je i engleski naziv netiket (netiquette) koji potiče od engleske reči network (mreža) i francuske reči etiquette (karta za ulazak u određeno društvo odnosno ponašanje koje je u skladu sa društveno prihvatljivim normama).
Postoje univerzalna, opšte prihvaćena pravila lepog ponašanja na internetu, a postoje i naši lični onlajn maniri, koji nas izdvajaju u odnosu na druge.
Univerzalna pravila internet bontona:
- Pokažite poštovanje i razumevanje prema drugima.
- Ne vređajte, ne omalovažavajte ili na bilo koji način ne uznemiravajte druge ljude na internetu.
- Pazite šta postavljate na društvenim mrežama. Sve što je privatno, može postati javno u trenutku.
- Nemojte prisvajati tuđe podatke i ideje.
- Nemojte koristiti tuđe resurse bez dozvole.
- Ponašajte se jednako onlajn i oflajn
Internet nam je pružio toliko dobrih mogućnosti, olakšao poslovanje i povezivanje sa ljudima, ponudio brzo surfovanje i mogućnost da se naš glas daleko čuje. Zbog toga ga treba koristiti na najbolji mogući način.
No, pre nego što se bilo šta objavi na internetu treba konsultovati onu staru poslovicu koja glasi „Ispeci, pa reci“. Doduše, ona bi u ovo digitalno doba mogla da zvuči i „Ispeci, pa na društvenoj mreži objavi“.