Zaostavština filma Veštica iz Blera u režiji Daniela Mirika i Eduarda Sančeza koji ove godine proslavlja okrugli dvadesetogodišnji jubilej je ogromna. Prvo zbog pomicanja granica straha i njegove realističnosti, u čemu je veliku ulogu odigrala i beskrupulozna marketinška kampanja koju je rediteljski dvojac vodio oko premijere i distribucije filma insistirajući da je sve zabeleženo na filmu istinit, dokumentarni materijal, te da se troje aktera i dalje vode kao nestali. Drugi razlog je filmsko-teoretski: Projekat veštica iz Blera se, iako nije bio prvi film te vrste, uzima za rodonačelnika „found footage“ pod-žanra koji je u prve dve decenije XXI veka suvereno vladao horor-scenom.
Misteriozne smrti i strah
Radnja filma je izuzetno jednostavna: troje studenata filmske škole, režiserka Heder Donahju, kamerman Džošua Leonard i tonac Majkl Vilijams odlaze da snime dokumentarac o navodnoj veštici iz Blera koja je odgovorna za seriju paranormalnih pojava i misterioznih smrti u gradiću Brukitsvilu, savezna država Merilend. Informacije koje dobijaju od lokalnog stanovništva nisu naročito konzistentne, ni od pomoći, pa potragu nastavljaju sami u obližnjoj šumi. Tamo se, međutim, gube, što zbog svojih slabih orijentacijskih veština, što zbog delovanja neke misteriozne natprirodne sile koja im ostavlja znakove od uvezanog pruća, plavkastu sluz, noću ih napada, ispušta zvukove i drži ih u strahu.
Veštica iz Blera je unela novu dozu realnosti koja se može meriti samo sa Spilbergovom Ajkulom
Priča, dakle, je kao mnoge druge koje smo mogli da vidimo kasnije u poplavi „found footage“ horor-filmova, ali je Veštica iz Blera svakako pogodila trenutak kada je horor kao žanr bio zasićen „slešerima“ i „creature feature“ filmovima, te folklornim opštim mestima kao što su vampiri, vukodlaci, duhovi i zombiji. Jer gubljenje u šumi je strašno samo po sebi, sa vešticom ili bez nje, i kao takvo inherentno unosi razdor u grupu prijatelja. Svaki zvuk i svaka pojava se može percipirati u svojoj uvećanoj formi, spoj prirode i ljudske psihe naprosto tako funkcioniše.
Improvizacija
Tu se može nešto više reći o metodama rada rediteljskog dvojca koji je od svojih glumaca tražio improvizaciju (scenario na 35 stranica nije sadržavao dijalog za koji su glumci bili sami odgovorni), a dve kamere na kojima je materijal sniman (kamkorder kućnog nivoa i analogna 16 mm kamera) imaju dramaturšku ulogu u filmu, a materijal je naknadno montiran. Čak je filmska ekipa postupala krajnje ne-etički i glumce zapravo prepadala, snimajući njihove reakcije i terajući njih da i sami snimaju. Motivaciju za tako što možemo naći u Mirikovom i Sančezovom stavu da su im dokumentarci o natprirodnim pojavama strašniji od očito konstruisanih i odigranih horor-filmova.
Potvrđeni budžet filma od 60.000 dolara (koji je smešan i za srpske, a kamo li za američke uslove produkcije) rezultirao je 4.000 puta većom zaradom, pa se stoga Veštica iz Blera može smatrati jednom od najvećih horor-senzacija. Mirik i Sančez su požurili da napišu i produciraju nastavak Knjiga senki, gde su, pored „found footage“ materijala, uključili i komentar, te da franšizu rašire i na druge medije. Knjiga senki je loše prošla kod kritike i tek nešto bolje kod publike, franšiza je skupila određeni broj fanova, ali se pravi uspeh Veštice iz Blera oslikava u trendu koji se iz toga izrodio.
Naravno, sa ove vremenske distance nije teško pronaći nedostatke i greške kod Veštice iz Blera, o klonovima i nastavcima da ne govorimo, neke stvari su očite manipulacije u snimanju i montaži, ali za ono vreme je to bio prilično strašan film koji je snagom koncepta nadvladao skromnu produkciju. Ali govorimo o vremenu u kojem internet još nije uzeo maha da sve može da se proveri sa par klikova i kada nije bilo mobilnih telefona nakačenih na GPS satelite, pa je tako očito izmišljena folklorna legenda prošla i prestrašila ondašnju bioskopsku, a kasnije i video-publiku.
Horor filmovi i adrenalin koji unose u nas nikada nisu izašli iz trenda i uvek imaju svoju vernu publiku. Neki TV kanali 31. oktobra, povodom Noći veštica (Halloween) pripremaju celodnevnu poslasticu horor filmova, jer, osim kostimiranih zabava, pravljenja lampi od tikve i čitanja strašnih priča, Noć veštica (Halloween) podrazumeva i gledanje horor filmova.
Za ovogodišnju Noć veštica, FOXMovies je pripremio sjajan izbor horor filmova za uzrast od 6+ do 16+ godina: “Čudovišta protiv vanzemaljaca” (Ris Viderspun, Rejn Vilson, Stiven Kolbert), u 10.15, “Porodica Adams” (Adželika Hjuston, Raul Džulija, Kristofer Lojd), u 14.00, Grdana – zla vila (Andželina Džoli, Eli Fening, Šarlto Kopli), u 16.00, “Začarana šuma” (Ana Kendrik, Meril Stip, Kris Pajn), u 17.45, “Uspavana dolina” (Džoni Dep, Kristina Riči, Miranda Ričardson), u 23.00 i “Posednuće” (Lijam Nison, Ketrin Zita-Džouns, Oven Vilson), u 01.00.