U današnjem vremenu potpuno je nemoguće zamisliti svet bez čipova. Oni su u svim uređajima koje koristimo za rad, putovanje, održavanje forme, zdravlje i zabavu – automobilima, telefonima, skenerima, robotima…
U 2019. godini proizvedeno je više od 634 milijarde čipova, što je u proceni vrednosti više od 412 milijardi evra. Nove funkcionalnosti koje dolaze sa poslednjim generacijama čipova donose nove proizvode te potpuno transformišu trendove u industriji.
Mozak uređaja
Mikročip (koji se takođe naziva čip, kompjuterski čip, integrisani krug ili IC) je skup elektronskih sklopova na malom ravnom komadu silicijuma. Na čipu tranzistori deluju kao minijaturni električni prekidači koji mogu uključiti ili isključiti struju. Uzorak sićušnih prekidača stvara se na silikonskoj pločici dodavanjem i uklanjanjem materijala kako bi se formirala višeslojna mreža međusobno povezanih oblika.
Logički čipovi su „mozak“ elektronskih uređaja – oni obrađuju informacije kako bi izvršili zadatak. Među logičkim čipovima, CPU (centralne procesorske jedinice) su originalni čipovi, prvi put dizajnirani šezdesetih godina prošlog veka. Ali postoje i procesori koji imaju na umu specifičnu funkcionalnost, kao što su GPU-ovi (grafičke procesorske jedinice, koje su optimizovane za vizuelni prikaz) i NPU-ovi (neuralne pocesorske jedinice, dizajnirane za aplikacije dubokog učenja).
Takođe, postoje i memorijski čipovi koji čuvaju informacije. Oni se dele u dve vrste: DRAM (Dynamic Random Access Memory), koji čuvaju podatke kada je uređaj uključen, i NAND Flash, koji ih čuvaju i kad je uređaj isključen. Kolika je njihova moć, pokazuje i podatak da je od 1956. do 2015. kompjuterska snaga povećana za trilion puta zahvaljujući čipovima!
Moderni pametni telefon ima oko 100.000 puta veću procesorsku snagu, sa oko milion puta više RAM-a i sedam miliona puta više ROM-a. Čipovi omogućavaju aplikacije kao što su virtuelna stvarnost i veštačka inteligencija na uređaju (AI), kao i 5G povezivanje, takođe stoje iza algoritama poput onih koji se koriste u dubokom učenju. Do 2025. godine svet će proizvoditi 175 zetabajta (ZB) podataka godišnje, što je otprilike ekvivalent od jedne milijarde terabajta (TB).
Globalna kriza
Međutim, to sve neće biti toliko jednostavno izvodljivo ukoliko se nastavi trenutna situacija sa čipovima koja je uzrokovana pandemijom virusa korona. Nestašica utiče na sve grane, uključujući proizvodnju pametnih telefona, računara, konzola, mašina koje se koriste u domaćinstvu, televizora – ukratko, svih električnih uređaja. U ovom trenutku najviše je pogođena industrija automobila, što dodatno uzrokuje smanjenje proizvodnje, pa čak i potpuno obustavljanje. Brojni proizvođači u automobilskoj industriji bili su primorani da potpuno zatvore pogone usled nepovoljne situacije u toku prethodne, ali i ove godine.
Tako General Motors procenjuje gubitak na dve milijarde dolara, Ford od milijardu do dve milijarde, dok konsultantska kompanija Alix Partners navodi kako bi automobilska industrija mogla da izgubi 61 milijardu dolara 2021. godine kao rezultat nestašice čipova. Proizvođači automobila su u većem problemu, jer su proizvođači pametnih telefona spremni više da plate. Danas se u prosečan automobil ugrađuje između 50 i 150 čipova. Čipovi pokreću većinu funkcija, uključujući Bluetooth veze, sistem za praćenje saobraćaja, sistem upravljanja motora i slično. Imajući ovo u vidu, jasno je da bez dovoljno čipova nije moguća izrada automobila.
S tim u vezi, kupci odustaju od svojih omiljenih proizvođača kako bi za ono što mogu da ponude dobili najbolji mogući proizvod. Tako je Autovia, matična kompanija Auto Express-a, uradila anketu sa čak 2.445 kupaca, od kojih 47,4% traži alternativu svom primarnom odabiru, prilagođavajući se dostupnosti i kvalitetu drugih proizvođača.
Svaki četvrti ispitanik uspeo je da kupi željeni automobil u poslednjih šest meseci, dok je 57% spremno da čeka tri meseca na svoju omiljenu marku automobila. Čak 32,8% njih je odustalo od kupovine novog modela i odlučilo se za polovan. Neverovatan procenat, tačnije 86,8% kupaca reklo je da su njihovi planovi kupovine odgođeni zbog problema sa nabavkom i cenama, a 17,9% je reklo da traženi model trenutno nije uopšte dostupan.
Industrija kućnih aparata takođe je doživela ekstreman progres u poslednjih deset godina, što znači da i mašine za pranje sudova i mikrotalasne peći imaju kompjuterske čipove. Sudeći po praksi da u vrijeme izolacije sve veći broj ljudi ostaje u kućama, javlja se velika potreba za nadogradnjom i kućnih uređaja. Industrija je iskusila sve veću potražnju, što je dovelo do nestanka zaliha i zaostataka isporuka. Sa nestašicom čipova uskoro bi se mogla susresti i avionska industrija. Iako mnoge avio-kompanije odgađaju isporuku novih i rešavaju se starih aviona, stvari bi se mogle promeniti nakon što se putovanja ponovo vrate u punom zamahu.
Povećana potražnja
U međuvremenu, ekstremno je porasla potražnja za čipovima u samoj elektronskoj industriji, s obzirom na to da je u vreme lockdown-a brojno stanovništvo bilo primorano da od kuće radi ili uči. Pored rada, porasla je i potreba za video-igrama, što je rezultiralo sve većom kupovinom uređaja.
Tehnološke kompanije procvetale su zbog potražnje za tabletima, laptopovima, računarima i drugom opremom. Tako je, recimo, tajvanska korporacija Delta Electronics Inc, koja, između ostalih, dobavlja i za Apple, zabeležila rast neto dobiti u trećem tromesečju ove godine za 63,6 % na 296,53 miliona dolara.
Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba