Prvi čet bot zvao se Eliza, a stvoren je sada već davne 1966. godine
Brojne kompanije širom sveta u korisničkim službama koriste čet botove – programe veštačke inteligencije koji simuliraju ljudski razgovor putem tekstualnih poruka, glasovnih naredbi ili na oba načina. I sami se u to svakodnevno možemo uveriti jednostavnim javljanjem nekoj od stranica na društvenim mrežama, od kojih istog momenta dobijamo povratnu poruku “Hvala na javljanju! Potrudićemo se da odgovorimo što pre…”, nakon koje zaista sledi odgovor.
Zadatak čet bota je pružanje automatizovanih odgovora na česta pitanja, što ga čini važnom prečicom do informacija. Iako su teme “za razgovor” ograničene, birane su tako da zadovolje osnovne potrebe korisnika, odnosno da pruže najbitnije informacije koje kompanija želi da podeli i za kojima postoji najveća potreba, poput cena proizvoda, roka isporuke…
Čet bot se često pominje kao jedan od najnaprednijih i najperspektivnijih načina interakcije ljudi i mašina. Iako ljudi na našim prostorima nisu baš imali priliku da svedoče njegovoj evoluciji, vratićemo se nekoliko decenija unazad i podsetiti na njegovu poprilično dugu istoriju.
Prvi čet bot, odnosno program osmišljen s ciljem da oponaša ljudski razgovor, zvao se Eliza, a imao je identitet terapeuta. Stvoren je sada već davne 1966. godine. Kreirao ga je Joseph Weizenbaum, stručnjak za računare i profesor na Masačusets Institutu za tehnologiju (MIT).
Prema anketi koju je sproveo Userlike, kompanije širom sveta 2022. godine trebalo je da zahvaljujući čet botovima uštede osam milijardi dolara. Projekcije Juniper Research- a pokazuju da kompanije štede 0,70 dolara po interakciji čet bota sa korisnikom, što nikako nije zanemarljiv iznos.
Eliza je koristila unapred spremljene odgovore na pitanja i pratila je zadate obrasce ponašanja, tako da je komunikacija sa njom ličila na međuljudski razgovor.
Ona je značajno uticala na razvoj veštačke inteligencije i oblast obrade prirodnih jezika.
Ipak, Weizenbaumu je smetala reakcija korisnika koji su počeli da joj se poveravaju, kao da je čovjek, jer je on želeo da Eliza samo prenosi ljudske misli, ne i da utiče na to da mašine zamene ljudski intelekt. Verovao je da prava komunikacija čovjeka i računara nije moguća, ali su ga decenijama kasnije demantovali drugi proizvođači čet botova, koji su težili interakcijama mašina i ljudi što sličnijim ljudskim.
Parry je naziv čet bota kojeg je 1972. godine stvorio američki psihijatar Kenneth Colby. Ovaj program je oponašao pacijenta sa šizofrenijom, jer je Colby smatrao da je bolji pristup proučavanju ljudskog uma i njegovih bolesti ako je pacijent računar, nego da radi sa pravim pacijentom.
Kako bi to izveo pridružio se Laboratoriji za veštačku inteligenciju na Stanfordu, te je koristeći svoju stručnost u području psihijatrije stvorio Parry-ja. Parry je, zbog toga što je kreiran da bude pacijent sa ozbiljnim mentalnim problemom, pogrešno tumačio ono što mu se govori, “verujući” da osoba koja razgovara sa njim ima zle namjere.
Posle njega, 1988. godine stvoren je Jabberwacky. Njegov zadatak je bio da simulira ljudski razgovor na zanimljiv, zabavan i duhovit način. Izumeo ga je britanski programer Rollo Carpenter. U pitanju je glasovni program, jedan od prvih koji su koristili veštačku inteligenciju za interakciju sa ljudima.
Godine 1995. Richard Wallace predstavio je A.L.I.C.E. (Artificial Linguistic Internet Computer Entity ) – čuveni univerzalni čet bot za obradu prirodnog jezika.
Posle njih usledilo je još mnogo onih koji su pomerili dotadašnje granice i doveli konverzaciju mašina sa čovekom na neverovatno visok nivo. Najmoćniji virtuelni pomoćnici danas su Siri, Cortana, Alexa… Oni dokazuju da granice ne postoje i da će godine pred nama tek doneti prava tehnološka čuda.
Podsetićemo i na samo neke od benefita koje čet bot donosi kompanijama, ali i krajnjim korisnicima. Između ostalog, njegovim korišćenjem smanjuje se potreba za ljudskom intervencijom, dok s druge strane raste zadovoljstvo kupaca jer dobijaju odgovore u rekordnom roku.
Jedna od najvećih prednosti ovih programa veštačke inteligencije je to što su ljudima na usluzi 24 časa dnevno i što imaju mogučnost da “komuniciraju” sa hiljadama korisnika istovremeno, Dakle, informacije su konstantno dostupne klijentima iz svih krajeva sveta, a da kompanija ne mora da angažuje i plaća mnoštvo ljudi koji bi umesto čet bota obavljali taj posao.
U tome je i najveća isplativost čet bota. Iako još uvek po kvalitetu komunikacije ne mogu da se mere sa živim agentima, odnosno ljudima, čet botovi koji se danas koriste toliko su napedni da svakom kupcu mogu da ponude personalizovano iskustvo i da mu, prateći njegova interesovanja, nude preporuke koje odgovaraju njegovim ličnim potrebama i afinitetima. Time se, između ostalog, podstiče lojalnost kupaca.
To posebno dolazi do izražaja u elektronskoj trgovini, gde čet-botovi pružaju personalizovane preporuke te omogućavaju kupcima da testiraju proizvod ili isprobaju neki odevni predmet pre kupovine. Takođe, koriste se i u mnogim drugim oblastima, poput obrazovanja i zdravstvene zaštite, gde se mogu naći kao alati za e-učenje, ali i kao “ispomoć” zdravstvenim radnicima u poslovima kao što je propisivanje lekova, zakazivanje kontrolnih pregleda…
Parry je bio prvi čet bot koji je prošao posebnu verziju Turingovog testa. Radi se o metodi kojom se ispituje da li je računar dostigao nivo ljudske inteligencije. Test funkcioniše tako da čovek (ispitivač) putem četa komunicira sa dvema osobama A i B, pri čemu je jedna čovjek, a druga računar. Ukoliko ispitivač ne može utvrditi ko je od njih dvoje računar, program je prošao test.
Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba