Sa uvođenjem ekrana u boji početkom 2000-tih, u Japanu se rodila ideja za spajanjem fotoaparata i mobilnog telefona u jedan uređaj. Prva kompanija koja je ovu ideju realizovala je Sharp u vidu modela J-SHO4, koji je imao kameru od 0,11 megapiksela i ekran u 256 boja. Iako skromnih karakteristika u odnosu na današenje modele pametnih telefona ovaj model je stvorio odlične uslove za nastajanje građanskog novinarstva. Pod ovim pojmom novinarstva podrazumeva se aktivna uloga građana u procesu prikupljanja informacija i širenja vesti uz pomoć mobilnih uređaja odnosno Interneta.
Sa širom upotrebom mobilnog telefona ovakvog tipa 2002. godine, građani kao neposredni učesnici ili svedoci nekog događaja mogli su da zabeleže video snimke ili fotografije. U tom trenutku nije bilo moguće poslati ih direktno putem Interneta, ali ovo je svakako momenat kada običan građanin ima ulogu sakupljača video i foto materijala sa lica mesta.
Sa dostupnošću Interneta na mobilnim telefonima, građani koji nisu profesionalni novinari imaju priliku da šire informacije koje su zabeležili. Ta mogućnost budi kod njih potrebu da poboljšaju društvo i aktivno učestvuju u društvenim pitanjima. Građansko novinarstvo tada postaje važna dopuna i korekcija klasičnih izvora informacija i faktor koji kreira objektivniju sliku sveta.
U Srbiji prvi telefon koji je mogao da bude u službi građanskog novinarstva bio je Simens SL 55 koji je 2003. godine bio dostupan u mt:s poslovnicama.
Slika preuzeta sa www.samsung.com
Od 2006. godine mobilni telefoni se transformišu u prave moderne gedžete , evoluirali su u uređaje sa Qwerty tastaturom, kasnije sa naprednim ekranom osetljivim na dodir , a potom prelaze i na Android OS. Povratak touchscreen ekrana obeležio je 2011. godinu i dominirao je na sceni mobilnih telefona sa svojim moćnim hardverom i elegantnim izgledom. Krajem 2012. godine pojavio se novi operativni sistem Windows 8 koji pretenduje da bude najkvalitetniji.
Ovakvi, sve moćniji, mobilni telefoni sa pristupom na blogove i društvene mreže omogućili su jačanje građanskog novinarstva. Jedna od glavnih osobina građanskog novinarstva je upotreba Interneta i novih tehnologija, koje građanima daju mogućnost da izveštavaju sa događaja kao i profesionalni novinari. Ono što nudi ovakvo novinarstvo je da građani često izveštavaju o temama na koje profesionalni novinari ne obraćaju previše pažnju. Takođe, oni neretko imaju mogućnost da brže izveste javnost o nečemu u odnosu na klasične medije.
Društveni mediji predstavljaju središte za prikupljanje informacija, pa su novinari aktivni na stranicama društvenih mreža kako bi pratili trendove. Informacija da je Srbija dobila status kandidata, potekla je upravo kao rezultat potrebe da se informacija prvo podeli na društvenim mrežama.
Da su građani koji koriste moderne mobilne uređaje u svetu prepoznati kao važni činioci savremenog novinarstva potvrđuje i kampanja britanskog Gardijana. U cilju promocije građanskog novinarstva, Gardijan je objavio promotivni spot koji kroz staru priču o „Tri praseta“ prikazuje ulogu građana i savremenih tehnologija u tzv. „otvorenom novinarstvu“.
YouTube je otvorio čak i poseban kanal YouTube Reporter’s centre, gde nudi građanima veliki broj video uputstava kako da se bave građanskim novinarstvom.
Danas su građani zajedno sa novinarima deo procesa nastajanja priče, jer svojim komentarima na društvenim mrežama doprinose razvoju kreiranja novinarskog sadržaja. Kako je tekao razvoj mobilnih telefona, tako su građani sve više participirali u medijima, pa se sve češće upotrebljava i izraz „mobilno novinarstvo“. Često ste i sami na taj način bili kreator sadržaja medija, zar ne?