Tehnologija budućnosti koja dolazi brže nego što mislimo
Budućnost je kvantna.
Poruka je ta koja se na ovogodišnjem CES 2025 sajmu u Las Vegasu posebno istakla. Ako je veštačka inteligencija (AI) već promenila način na koji radimo, živimo i komuniciramo, kvantno računarstvo bi moglo napraviti još veći skok. Ono što je nekada zvučalo kao naučna fantastika, sada sve više postaje stvarnost.
Ali, krenimo iz početka. Šta su zapravo kvantni računari i zašto bi budućnost mogla nositi njihov predznak?
Kvantni računari su veliki, skupi i izuzetno osetljivi na spoljne uticaje. Ne rade kao klasični – umesto nula i jedinica, oni koriste kubite koji mogu biti u više stanja istovremeno. Ova osobina, poznata kao superpozicija, omogućava neverovatnu brzinu obrade podataka i otvara potpuno nove mogućnosti u oblastima poput medicine, finansija, kriptografije i klimatskih istraživanja.
Ili, da slikovito pojednostavimo – zamislite da morate pronaći pravi ključ među milionima mogućih. Klasični računar bi ih isprobavao jedan po jedan, dok bi kvantni računar mogao testirati sve ključeve istovremeno te na taj način doći do tačnog rešenja u deliću sekunde.
Povratak u budućnost
Iako se danas kvantno računarstvo doživljava kao revolucionarna tehnologija, njegova ideja nije nova – datira još iz osamdesetih godina prošlog veka, kada je fizičar Ričard Fajnman prvi put predložio upotrebu kvantnih računara za simulaciju složenih sistema.
Danas vodeće tehnološke kompanije i istraživačke institucije unapređuju i predstavljaju najnovije pomake u kvantnoj tehnologiji. Tako je, recimo, Google najavio da njegov novi kvantni čip Willow već nadmašuje performanse najjačih superračunara. Ali tu nije kraj – Google sada sarađuje s korporacijom Nvidia na razvoju kvantnih komponenata, dok IBM, Microsoft, Amazon i kineski SpinQ Technology ulažu ogromne resurse u razvoj ove tehnologije.
Ogroman potencijal
Pa, iako kvantni računari još nisu u širokoj upotrebi, njihov potencijal je ogroman.
U medicini mogu ubrzati otkriće novih lekova i omogućiti personalizovano lečenje prilagođeno svakom pacijentu. U finansijama se koriste za optimizaciju investicija i preciznije predviđanje tržišnih kretanja.
Kvantna kriptografija donosi i napredne sigurnosne sisteme, koji će biti otporni na hakovanje, dok se u oblasti klimatskih promena koristi za precizno modeliranje vremenskih obrazaca i rešavanje problema održive energije.
Takođe, kvantno računarstvo može značajno poboljšati saobraćaj i logistiku, optimizujući rute isporuka i protok vozila u pametnim gradovima.
A tu su i izazovi
Uz sav potencijal, kvantno računarstvo donosi i ozbiljne izazove. Stručnjaci upozoravaju na „Q-dan“, teorijski trenutak kada kvantni računari postanu dovoljno moćni da probiju današnje metode enkripcije.
Drugim rečima, ono što je danas zaštićeno šifrovanjem moglo bi postati ranjivo. Zbog toga se već razvijaju kvantnootporni sigurnosni sistemi kako bi privatni i poslovni podaci ostali zaštićeni i u eri kvantnih računara.
Budućnost u oblacima
Iako su kvantni računari još u fazi razvoja, 2025. bi mogla označiti početak njihove šire primene putem cloud platformi.
Umesto da kompanije ili pojedinci poseduju vlastite kvantne računare, pristup ovoj moćnoj tehnologiji verovatno će funkcionisati kao usluga – slično današnjem cloud computing-u.
Preuzeto iz m:agazina – m:tel.ba
Saznajte više o tome kako će se digitalne mreže transformisati u 2025. u tekstu MREŽE U 2025., kao i kakav će uticaj imati na naš svakodnevni život.