„Imamo komičarske klubove, disko-klubove, meditacije, ljude koji organizuju ture obilaska našeg sveta. Imamo sastanke anonimnih alkoholičara i mreže vršnjačke podrške.“
Instruktorka meditacije Kirnan Pirs (Kiernan Pearce) ovim rečima u razgovoru za američku kuću CBS opisala je život u metaversu. Iako mnoštvo stanovnika realnog sveta još ne zna ni značenje ovog pojma, stotine hiljada Zemljana već su se odselile u sasvim drugačiji, virtuelni univerzum.
Teško je kriviti bilo koga zbog nerazumevanja ove pojave, jer ne postoji njena tačna definicija. Najplastičnije rečeno, metaversom se naziva svaka mreža virtuelnih 3D svetova u kojima postoji neki oblik razvijene socijalne interakcije između likova. Svakako najpoznatiji je Horizon Worlds, pokrenut od strane kompanije Meta, nekadašnje korporacije Facebook, koja je sve svoje uloge stavila na razvoj upravo ovog projekta – toliko da su i ime promenili u tom pravcu.
AR i VR tržište je početkom tekuće decenije vredelo oko 14,5 milijardi dolara. Prema prognozama, do kraja decenije će premašiti 450 milijardi.
No, daleko od toga da je Metin metavers jedini koji uveliko funkcioniše. Na ovogodišnjem sajmu Mobile World Congress, većina velikih tržišnih „igrača“ ponudila je neku vrstu ovakvog 3D iskustva. Tako su posetioci štanda južnokorejske kompanije SK Telecom „odleteli“ u svemirsku vožnju, u Qualcomm kutku mogli su da nauče da kuvaju i mlate predimenzionirane insekte, dok su ih kompanije kao što su HTC i Orange vodile u obilaske virtuelnih muzeja ili na vrh katedrale Notr Dam.
Ako vam sve ovo zvuči pomalo već viđeno – pomalo ste i u pravu.
Inovacija koja to nije…
Još 2003. godine pojavio se Second Life, tada revolucionarna onlajn zajednica, inicijalno doživljena kao video-igra koja je, iz današnje perspektive gledano, bila „metavers pre metaversa“. Iako je sve izgledalo mnogo kockastije, Second Life je imao ključne komponente koje određuju jedan metavers. Korisnici su mogli napraviti svoj avatar, stupati u manje ili više slobodne interakcije, obilaziti svetove i nadograđivati ih, kupovati u prodavnicama, posećivati koncerte, izrađivati svoje proizvode…
Mogu to i dalje, jer je Second Life aktivan, ali je njegov nagli početni rast podjednako brzo pretvoren u ono što sada već djeluje kao doživotna stagnacija oko brojke od milion članova. Tehnički problemi same platforme, opterećenje koje stavlja na korisnički hardver, kontroverze u pogledu autorskih prava za digitalne proizvode, prevare među korisnicima, problem zaštite podataka, internet nasilje – Second Life je proževio manje-više sve što se (nije) moglo predvideti kao opasnost.
… izazovi koji nisu novi…
Stoga ljudi upoznati sa Second Life sudbinom nisu bili iznenađeni kada se pojavilo potresno iskustvo Nine Džejn Patel (Nina Jane Patel). Krajem 2021. ona je objavila blog u kojem je prepričala verbalno i seksualno uznemiravanje koje je doživjela unutar Horizon Worlds metaversa, i to svega 60 sekundi nakon pridruživanja. Njen avatar naprasno se našao okružen nekolicinom muških avatara, a rečenice koje su joj nakon toga upućene i postupci koji su se dogodili u fiktivnom kontaktu postali su predmet ozbiljnih analiza.
Južnokorejska prestonica Seul započela je izgradnju sopstvene virtuelne replike.
Digitalni građevinski projekat trajaće skoro celu deceniju.
Patel je pritom osoba svesna rizika koje onlajn zajednice nose sa sobom, jer je i sama saosnivačica kompanije koja se bavi razvojem metaversa. Njen Kabuni promoviše se kao bezbedno virtuelno okruženje za najmlađe, ali Patelino iskustvo u Metinom univerzumu aktuelizovalo je ionako vruću temu zlostavljanja u veb-zajednicama. Pojedine metavers komponente odavno egzistiraju u multiplayer video-igrama, kao što su Fortnite ili Minecraft, koje okupljaju stotine miliona igrača, a u praksi se susreću sa istim poteškoćama različitih štetnih ponašanja koja se podvode pod termin cyberbullying.
Španska kompanija Owo razvija haptičku jaknu koja će korisnicima omogućiti da na svojoj koži osete vetar, zagrljaj, ali i pogodak iz vatrenog oružja. Veliki broj razvojnih timova širom sveta trenutno radi na sličnim projektima, čiji je cilj integracija čula dodira u metavers iskustvo.
Druga ključna tema jeste privatnost, odnosno zaštita korisničkih podataka na ulasku u doba nikada imersivnije, ali i nikad invazivnije tehnologije. Posebnu brigu stvara činjenica da je predvodnik kompletne metavers industrije upravo Meta, kompanija koja je, u svojim Facebook vremenima, zbog brojnih kontroverzi baš iz ovog domena plaćala drakonske kazne i vansudska poravnanja te stigla do već čuvenog saslušanja pred američkim Kongresom.
Nameće se, dakle, realno pitanje – ako ni u postojećoj eri nismo našli efikasna rešenja za brojne izazove, koliko smo svi zajedno spremni za sledeću, u kojoj se brišu granice između virtuelnog i realnog, uređaji prate svaki pokret zenica i ruku, a naše digitalne replike tumaraju svetovima koji ne poznaju ograničenja?
… i potencijal koji jeste ogroman!
Iako su svi svesni prepreka, malo ko ima dilemu da li je metavers budućnost. Diskutuje se samo o količini internet protoka koji je potrebno obezbediti, ograničenjima koja je neophodno implementirati, vremenskim okvirima za ispunjenje svih preduslova… Objašnjenje je vrlo jednostavno – potencijal koji metavers donosi daleko nadmašuje potencijalne nedostatke.
Meta od starta stavlja akcenat na korporativnu dimenziju, odnosno mogućnost organizovanja virtuelnih sastanaka koji neće patiti od potrebe da budemo na istom fizičkom mestu niti od „Da li me čujete?“, „Malo si se zamrznuo“ i ostalih rečenica na koje smo navikli u periodu pandemijskih video-poziva. Istovremeno, Horizon Venues, Metin svijet zabave, u svakom trenutku nudi raznovrstan program koji korisnicima omogućava da se nađu „na“ različitim dešavanjima – od nastupa komičara Pita Dejvidsona (Pete Davidson) do NBA utakmica.
Fortnite je u tom pogledu nekoliko koraka ispred. Nakon što je DJ Marshmello u februaru 2019. ispisao istoriju održavajući prvi Fortnite koncert, usledili su slični spektakli sa muzičarima Trevisom Skotom (Travis Scott) i Arijanom Grande (Ariana Grande). Nastupi od svega 10-15 minuta privlačili su i više od milion gledalaca u pojedinim trenucima, a desetine miliona posetilaca u periodu od prvog do posljednjeg tona.
Prodaja metavers nekretnina je eksplodirala.
Postoje specijalizovani servisi koji se bave posredovanjem u kupovini, a krajem prošle godine jedan Decentraland plac prodat je za 2,4 miliona dolara. Smešten je u Modnoj ulici, a novi vlasnici planiraju na njemu da izgrade prodavnicu avatarske garderobe pa da organizuju virtuelne modne revije.
Svet umetnosti i zabave možda je prvi uvideo potencijal metaversova, ali ni brendovi ne zaostaju. Na gejming platformi Roblox, vaš avatar može postati lutka iz izloga, šetati se Gucci Gardenom i usput stvarati jedinstvene kreacije ili se upustiti u posebnu Hyundai avanturu. Balenciaga već pravi high-end modne skinove/komade za Fortnite igrače, Nike je akvizirao NFT kompaniju kako bi lansirao digitalne patike, a Coca-Cola je već izbacila svoj Friendship Box u metavers Decentraland.
Džejson Rubin (Jason Rubin), potpredsednik Mete za metavers sadržaje, smatra da puni potencijal ovakvih platformi leži u mogućnostima koje se otvaraju korisnicima da sami stvaraju digitalne proizvode i ih prodaju na virtuelnom tržištu. „Time ćemo promeniti svet“, njegova je rečenica koja se citira u razgovorima o neograničenom prostoru za kreaciju, interakciju i monetizaciju.
Paralelni univerzum koji se (ne) širi prebrzo
Metaversovi uveliko egzistiraju i svakim danom postaju brojniji, bogatiji i naseljeniji. Bez sumnje su oni već sadašnjost, ali tako je već nekoliko decenija. Na pravi bum, kakav najavljuju Meta, Microsoft i drugi giganti, još ćemo sačekati.
Da bi se ostvarile enormne ambicije investitora, vizije kreativnih timova i očekivanja milijardi potencijalnih korisnika, postojeća IT infrastruktura mora napraviti značajne iskorake. Ni najmoćniji svetski telekomi trenutno nisu u stanju da odgovore na njihove zahteve. Neophodna je nova generacija kompjuterskih čipova koji će biti manji, brži i trošiti manje električne energije. VR uređaje treba unaprediti i učiniti ih jeftinijim i praktičnijim. I to je samo delić tehničkih kočnica, na koje se nadovezuju već pominjane pravne, sociološke i mnoge druge.
Na prvi pogled, duge su to i strme stepenice kojima se metavers ideja uputila ka vrhu. Sa druge strane, ako je svet tehnologije do sada dokazao nešto – to je sposobnost da izmisli lift kojim će celi svet preko noći transportovati u potpuno novu dimenziju. Pa i u novi univerzum.
Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba