Početna ideja Neuralinka i implantiranja čipova u ljudski mozak bila je da se spajanjem elektronskih i hemijskih signala pomogne pacijentima da prevaziđu paralizu i niz neuroloških stanja. Ali već znamo da se naučna dostignuća retko kad završavaju samo na jednom, moguća upotreba u teoriji se može razgranati na mnoštvo funkcija koje su do sada bile rezervisane za smelije filmske scenarije. Prva od njih je da se mislima upravlja računarom!
Maskov Neuralink izvršio je prvu implantaciju čipa u region mozga koji kontroliše nameru za kretanje. Pacijent se dobro oporavlja, a uređaji očitavaju pozitivne signale u detektovanju neurona i povezivanju signala koje emituje telo i čip. Ovo bi, ukoliko se pokaže uspešnim, bio ključni korak u ambicijama Neuralinka da pomogne pacijentima da prevaziđu paralizu i niz neuroloških stanja.
Zapravo, čip je pojednostavljen naziv za interfejs mozak–računar (BCI) implantat koji treba da napravi simbiozu sa ljudskim mozgom, očita i preuzme signale koje emituje mozak i dalje ih odašilje u novom formatu koji će moći da očitaju drugi uređaji. Za početak, plan Neuralinka je da ljudima omogući kontrolu kursora računara ili tastature samo svojim mislima. Ova telepatija trebalo bi da nadomesti funkcije koje su izgubljene kada se komunikacioni putevi između mozga i tela prekinu.
Dalji razvoj tehnologije mogao bi ići u smeru da premosti vezu između tela i mozga te da se delovi tela pokrenu uz pomoć signala čipa. Takođe, Mask najavljuje da će tehnologija biti usmerena na obnavljanje vida slepima i onima koji imaju probleme sa vidom. Čip Neuralinka mogao bi „direktno da prenese vid do mozga“ stimulišući delove vizuelnog korteksa, možda čak i obnavljajući vid tamo gde je optički nerv koji povezuje oko i mozak izgubljen.
Sve ove ideje razvijaće se u narednim godinama do konačne realizacije, ali se, prema najavama, neće završiti samo na ovome. Na dugoročnom planu, tehnologija moždanog interfejsa ima za cilj da omogući ljudima da se integrišu sa mašinama radi poboljšanja, unapređenja i dodavanja novih sposobnosti ljudskom umu. Ova tehnologija može imati široku primenu, od ubrzanja komunikacije sa računarima (i drugim ljudima sa interfejsima), preko proširivanja i pojačavanja kapaciteta pamćenja, do percepcije detalja koji su van dosega ljudskih čula.
U slučaju implantata kod zdravih ljudi već počinju da se granaju moralne dileme podjednako raznovrsne kao i mogući naučnofantastični scenariji, u kojima se pitamo šta je sa mogućnošću hakovanja, zaštitom podataka u mozgu, mentalnom privatnošću…
Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba