Hedi Lamar. Ime koje svakome ko je odgledao film „Maratonci trče počasni krug“ natera osmeh na lice. Legendarni Đenka govori o njoj i njenim filmskim počecima. Najpopularnija glumica i najlepša žena sveta svog vremena je imala i drugo, malo poznato lice. Lice pronalazača koji je omogućio svaku modernu bežičnu komunikaciju.
Ali da se vratimo na početak priče. Hedi Lamar se rodila 1914 u Austro-Ugarskoj monarhiji kao Hedvig Eva Maria Kizler. 1933, sa navršenih 18 godina glumila je u svom prvom filmu , češkoj „Ekstazi“, upravo onom koji Đenka i prikazuje Mirku i Kristini. Iste godine se udaje za trećeg najbogatijeg čoveka u Austriji, trgovca i proizvođača oružja, Fridriha Mandla. Živeli su u zamku Švarcenau blizu granice sa Čehoslovačkom. Ubrzo, bajka se pretvorila u noćnu moru, a dvorac u tamnicu. Posesivni Fridrih je Hedi držao u kućnom pritvoru i zabranio joj je da se bavi glumom. Dok je bila komad za prikazivanje, Fridrih je vodio po ogromnim prijemima koje je organizovao za Hitlera i Musolinija. Takođe, vodio je na poslovne sastanke na kojima se raspravljalo o najnovijim naučnim otkrićima i mogućoj primeni u industriji naoružanja. Upravo na tim sastancima, shvatila je da ima dara za tehnologiju, iako je bila prisutna kao lepo lice kojim se hvalio njen muž.
Za inteligentnu i energičnu Hedi to nikako nije bilo prihvatljivo, pa je jednog dana 1937. godine pobegla iz zamka preko Čehoslovačke za Pariz, noseći sav svoj nakit ispod neugledne uniforme spremačice u koju se maskirala. Čak se priča da je odnela i nacrte za neke od prototipova naoružanja. Ubrzo je prešla u SAD, gde je ponovo otkrila svoju prvu ljubav, filmove. U SAD se i drugi put udala, za kompozitora Džordža Anteila. I pored novog života, Hedi nije zapostavila ni svoju novootkrivenu ljubav prema izumima. Dala je predlog za unapređenje saobraćajnih semafora, izmislila gazirano piće koje se dobija iz šumeće tablete (doduše, sama je rekla da je odvratnog ukusa), unapredila kutiju za papirnate maramice kao i još mnoge „bespotrebne“ izume.
Međutim sa dolaskom II svetskog rata, mnogi problemi su tražili praktično i „out of the box“ razmišljanje u čemu je Hedi briljirala. Iz svog prethodnog života znala je za problem ometanja radio torpeda. Naime, torpeda su se mogla lansirati na jedan od dva načina – pravolinijski „fire and forget“ ili da se navode radio putem. Međutim radio navođenje se radilo po jednoj frekvenciji, i ukoliko neprijatelj otkrije koja je u pitanju, moguće je da se signal ometa, uz dodatan problem da pojavljivanje nepoznatog signala može umanjiti iznenađenje koje nosi torpedo.
Kombinujući svoja znanja, njeno iz tehnologije naoružanja i njegovo iz muzike izumeli su i patentirali „Tajni komunikacioni sistem“. Koristeći tehnologiju koja je decenijama bila primenjena kod automatskih klavira, gde je muzika stvarana pomoću čitanja papirne trake gde je svaka dirka kontrolisana stanjem na određenoj „stazi“ na traci. Kada bi se na papirnoj traci pojavila rupica, fini mehanizam bi pritisnuo dirku. Shvativši da je svaki ton u stvari određena frekvencija, zamislili su dva identična sistema – jedan u torpedu i drugi na brodu, koji bi imali identične papirne trake, koje bi se odmotavale istom brzinom, govoreći sistemu na kojoj frekvenciji trenutno treba da radi. Rupice bi bile definisane po slučajnom uzorku. Na taj način, neprijatelju je bilo nemoguće da sazna na kada i na koju frekvenciju će sistem „skočiti“ sledeći put. Kasnije je ovaj sistem nazvan „preskakanje frekvencija“ („frequency hopping“). Na žalost, američka mornarica je procenila da je ovaj sistem suviše skup i komplikovan i patent je ostao u arhivi čekajući neko bolje vreme. A bolje vreme je došlo sa pojavom novih, bežičnih tehnologija. Potreba za velikim brojem kanala koje su zahtevale sve opterećenije bežične komunikacije je dovela do toga da se „Tajni komunikacioni sistem“ unapredi. Njegovo mehaničko srce i papirna traka zamenjeni su programabilnim predajnicima i generatorima slučajnih brojeva. Prva primena je bila u WiFi sistemu, a zatim i u sistemima mobilne telefonije. Dakle, praktično sa kog god da uređaja čitate ovaj blog, za to je zaslužna Hedi Lamar.
Glumica, najlepša žena sveta, izumitelj, žena koja je videla daleko ispred svog vremena.