Gradski vazduh oslobađa
U srednjem veku postojala je izreka „gradski vazduh oslobađa“. Ona se koristila kako bi se istakla sloboda koju osećaju ljudi izloženi gradskom životu. Iako lišeni bliskih porodičnih veza, mnogi bi u gradu osetili nove mogućnosti zaposlenja i interakcije sa drugima koje su ih činile zadovoljnim. Istovremeno, bili su svesni da su žrtvovali jedan deo bliskosti koji im je do nedavno bio zagarantovan.
Međutim, neka nova tehnološka rešenja, pre svega naša velika povezanost kroz komunikacione tehnologije, kao da vraća nadu u mogućnost nove bliskosti svih nas, možda još i više u gradskom prostoru. Da li smo se danas približili ili udaljili od ideala humane zajednice u gradskom ambijentu? Da li tehnologija može da nam pomogne da se bolje izrazimo i dobijemo podršku, ili da pojednostavimo borbu sa izazovima i stihijama tamo gde je najvažnije?
Nakon „pametnih“ telefona, koji su brzo postali imperativ u komunikaciji, pojavili su se i drugi uređaji: „pametni“ satovi, „pametne“ kuće, a onda se ukazao i povezani koncept „pametnog grada“. Ne postoji nijedan razlog da i grad ne bude pametan, ako smo takvu privilegiju već dozvolili našim uređajima, ali se ipak postavlja pitanje: kakva je priroda pameti koju ova naša nova stvarnost donosi? Ima li sličnosti između ovih naziva, šta ih povezuje, da li je u pitanju vešto osmišljeni sistem elemenata, ili prosta pomodnost u govoru?
Pogledajmo najpre značenje reči „pametan“. Na engleskom jeziku reč smart u svakodnevnoj upotrebi označava elegantno odevenu osobu, ali se ona vezuje i za umnu bistrinu, pamet, okretnost, dosetljivost, domišljatost, mada se može potrebiti i da označi neugodnost i bol.
Šta je šta?
Odmah ću preseći nedoumice: pojam „pametnog grada“ kada ga danas koristimo, najčešće se odnosi na zajednicu ljudi, moderno urbano naselje, koje u svom svakodnevnom životu koristi najmodernije tehnologije, pre svega informacione i oslanja se na internet, na internet stvari IoT – Internet of Things! Pametni grad je i mnogo više od toga: on obuhvata čitavi niz drugih tehnologija koje će ljudima pomoći da povećaju kvalitet življenja, a njih nam donose i dela arhitekture i ekonomije kroz koja se može osetiti kako poezija u izrazu, tako i iznenađujuća praktičnost rešenja. Još 2012. Savet pametnih gradova (Smart Cities Council) osmislio je Vodič spremnosti za pametne gradove, na 400 strana. Godine 2014, Britanski institut za standarde objavio je dokument sa rečnikom u vezi sa pametnim gradovima, a 2021. je Međunarodna organizacija za standarde izdala međunarodni standard, smernice za modele pametnih gradova u održivim zajednicama. Na ovaj način, postavljeni su i temelji za rađanje jednog novog, modernog pojma grada. Naravno, pametni gradovi ne mogu rešiti sve probleme gradskog života, niti nadomestiti greške nastale u planiranju, ali svakako mnogo toga mogu unaprediti i popraviti.
Neki primeri
Predlažem da prošetamo kroz nekoliko gradova i vidimo kakve mogućnosti oni pružaju svojim stanovnicima i svojim posetiocima.
Stokholm
U Stokholmu postoji sistem pneumatskog sakupljanja đubreta. U naselju Valla Torg, moderno dizajnirani kontejneri prihvataju kese s đubretom stanovnika i smeštaju ih u sistem cevi sa negativnim pritiskom koji ih prenosi do kontejnera, odakle ih kamioni preuzimaju i odnose na predviđenu lokaciju. Ovaj inteligentni sistem osmišljen je tako da u budućnosti bude u stanju da korisnicima naplati pošteno – upravo onoliko koliko su otpada ubacili. Korisnik će pristupati kontejneru sa odgovarajućim ovlašćenjima, uz personalizovani pristup, a zadovoljni korisnici imati povratnu informaciju na svojim mobilnim telefonima.
Kopenhagen
Kopenhagen posmatra obnovljivu energiju kao glavnu odrednicu pametnog grada. Njihov koncept hige života (Hygge) koji označava udobnost, toplinu i prijatnost, prenesen je u ideju modernog grada sa turbinama za proizvodnju električne energije na vetar, a njihovim radom se inteligentno upravlja putem interneta. Svaka turbina ima svoju imejl adresu koja pomaže osoblju uposlenom na održavanju da ostane u kontaktu sa drugim ljudima i dobavljačima rezervnih delova. I parking u ovom gradu je inovativan. Vozilo se preuzima od vlasnika i posebnim sistemom transporta deponuje u unutrašnjost zgrade, a vlasnik se po vozilo vraća na istoj tački, gde mu ono biva predato nakon uplate. Cela zgrada je u potpunosti automatizovana i povezana sa centralom koja njom upravlja preko interneta i rešava manje, pa čak i velike probleme.
U glavnom gradu Danske, recimo i to, nalazi se i Christiania, kraj koji su osnovali hipici i u kojem mnoge društvene norme ne važe, automobili su zabranjeni, a konji i bicikli vide se na ulicama, kao i privatne kućice napravljene samo priručnim sredstvima. Narodi koji su daleko odmakli u potrazi za modernim otkrićima i njihovom primenom, ne odustaju ni od humanih ideala života, niti od negovanja raznovrsnosti. Najbolje je kada svako može da odabere životni stil koji mu se najviše sviđa!
Singapur
Singapur je ostrvski grad-država i od ukupne njegove površine, jedna četvrtina je nastala dodavanjem građevinskog zemljišta kao podloge u okean. Ova tehnološki orijentisana država odlično se snašla pred izazovima: u njoj su čak i čitava naselja osmišljena tako da prate prirodno kretanje vetra, što obezbeđuje dobru ventilaciju i prirodni tok energije. Singapur poseduje sve što se očekuje od modernog pametnog grada: visoku tehnologiju, značajan nivo tehnološke pismenosti građana, ali i istraživačke centre koji se bave proizvodnjom vertikalno uzgajane hrane koji mogu malu površinu od 100m2 pretvoriti u 12 hektara prostora za gajenje odgovarajućih kultura. Istovremeno, u singapurskom Centru za inovacije i resurse u ishrani (Food Innovation and Resource) na politehničkoj akademiji, priprema se hrana prilagođena specifičnim potrebama pojedinca. Ovo se odvija uz upotrebu posebno kreiranih merača nutritivnih potreba, koji se, nalik na pametni časovnik, nose na ruci u toku dana i proračunavaju individualne potrebe pojedinca.
Očekuje nas jedno novo poglavlje…
Sada smo videli da je pametni grad zapravo skup tehnologija oslonjenih na savremenu nauku i njena otkrića, a svaki aspekat njegovog života sastoji se od delića mozaika koji je negde ranije već osmišljen i upotrebljen, mada ne uvek uz upotrebu elektronike i interneta, posebno ne uz pomoć i upotrebu interneta stvari (IoT). Pozivamo vas da započnete ovo putovanje sa nama i da zajedno saznamo šta je to što povezuje komponente pametnog grada u jednu celinu i koji izazovi su prisutni kada se čovek suoči sa mogućnostima kakve nikada ranije nije imao.
Autor: Mihailo Jojić