Tehnologija koja oblikuje budućnost rada
U svetu veštačke inteligencije, AI agenti sve češće zauzimaju centralno mesto. Reč je o autonomnim softverskim sistemima koji samostalno deluju, uče, prilagođavaju se i obavljaju zadatke bez potrebe za neposrednim nadzorom. Njihova svrha je da automatizuju aktivnosti koje su do sada obavljali ljudi – od organizacije sastanaka, preko analize podataka, pa sve do vođenja složenih procesa.
Ko su zapravo AI agenti?
Za razliku od običnih alata, koji čekaju da korisnik unese komandu, AI agenti funkcionišu kao samostalni „igrači“. Oni opažaju okruženje, analiziraju informacije, donose odluke i preduzimaju akcije kako bi postigli zadati cilj. U tom procesu koriste različite AI tehnologije – obradu prirodnog jezika, mašinsko učenje, pa čak i računarski vid.
Jedna od ključnih osobina AI agenata je njihova sposobnost da razlože složen zadatak na više koraka, prepoznaju najefikasniji način da ga reše i uče iz svakog prethodnog iskustva. Što više podataka imaju – to su pametniji, brži i precizniji.
Otvoreni su za interakciju, ali ne zavise od nje – dovoljno je da korisnik napiše prirodnim jezikom: „Pronađi mi najjeftiniji let i rezerviši ga“, a agent će samostalno obaviti pretragu, uporediti ponude i završiti kupovinu.
Prvi primeri u praksi
OpenAI je najavio dolazak svog prvog agenta Operatora, koji bi uskoro mogao da asistira korisnicima u pisanju koda, planiranju putovanja ili čak vođenju projekata. Microsoft već koristi sličan koncept u Copilot Studiju, dok je norveška Opera prva ugradila AI agenta direktno u internet pregledač – Browser Operator. Ovaj agent, koji je još u testnoj fazi, omogućava da korisnik dodeli zadatak, a pregledač ga samostalno obavi u pozadini.
Sve ove inicijative imaju zajednički cilj: Transformaciju digitalnih alata u samostalne pomoćnike, spremne da preuzmu posao od trenutka kada ih pokrenemo.
Tehnologija u razvoju – ali sa vizijom
Uprkos velikom entuzijazmu, razvoj AI agenata nije bez prepreka. Jedan od glavnih izazova je integracija s postojećim sistemima – mnoge organizacije i dalje koriste zastarele platforme koje ne podržavaju kompleksne AI operacije. Drugi problem je pouzdanost – agenti funkcionišu odlično u jasno definisanim situacijama, ali im je i dalje teško da se prilagode nepredvidivim okolnostima ili zadacima koji odstupaju od šablona.
Stručnjaci poput Rodnija Bruksa upozoravaju da se često precenjuje sposobnost AI sistema. Iako agenti mogu briljirati u specifičnim zadacima, njihovo „razmišljanje“ je još daleko od ljudske fleksibilnosti i intuicije.
Budućnost verovatno ne leži u jednom sveobuhvatnom agentu, već u timu specijalizovanih agenata.
Transformacija radnog mesta
Prema istraživanjima kompanije McKinsey, do 2030. godine gotovo trećina radnih sati u američkoj ekonomiji mogla bi biti automatizovana zahvaljujući napretku veštačke inteligencije. AI agenti već danas obavljaju zadatke poput zakazivanja sastanaka, analize izveštaja, korisničke podrške, pa i upravljanja finansijskim procesima.
Umesto da zamene ljude, agenti imaju potencijal da ih oslobode repetitivnih i iscrpljujućih zadataka. Tako zaposleni mogu više vremena posvetiti kreativnim, strateškim i interpersonalnim aktivnostima koje AI, bar za sada, ne može da obavi.
Ključ uspeha biće u pametnoj integraciji: prepoznavanju gde agenti mogu pomoći, a gde je ipak presudna ljudska procena.
Tehnologija nije dovoljna – ključ je u ljudima
Uvođenje AI agenata ne zavisi samo od tehnologije, već i od spremnosti ljudi, pri čemu su edukacija i digitalna pismenost ključni faktori.
Kompanije koje prepoznaju potencijal ovih alata i blagovremeno ih uključe u svoje procese stiču jasnu prednost. AI agenti nisu prolazan trend, već nova faza digitalne evolucije i donose način da posao bude pametniji, brži i efikasniji.
Vreme kada će svaki tim imati svog digitalnog saradnika nije daleko, a oni koji se na vreme prilagode imaće prednost.
Preuzeto iz m:agazina – m:tel.ba
Više o načinima edukacije AI modela i zadacima AI trenera pročitajte u tekstu Kako postati trener za AI.