Akademija ženskog liderstva već godinama prati i ukazuje na povećan stepen nasilja usmeren na žene u politici i one angažovane u javnoj sferi. Rodno zasnovano nasilje u politici i na izborima postaje sve vidljivije, i kreće se od eskalacije uznemiravanja, zastrašivanja, seksualnog i fizičkog nasilja nad ženama u javnom životu do rodno zasnovanih predrasuda prema ženama od strane javnosti i medija.
Žene u političkoj sferi i dalje nisu ravnopravne. I dalje su potrebne mere kojima se obezbeđuje njihova ravnomerna zastupljenost. Nivo svesti u političkim strankama nije mnogo povećan tako da se i dalje postavlja pitanje „Gde da nađemo sposobne žene?“ Kada neko ukaže na mali broj žena na listama ili na mestima donošenja odluka odgovora se često „žene neće da se uključe“. A šta smo mi kao društvo uradili da stvorimo atmosferu u kojoj bi one mogle ravnopravno da učestvuju?
Neću ni da pominjem koliko je Vladi Srbije stalo do učešća žena na izborima, kada su „zaboravili“ da usaglase Zakon o izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina sa Zakonom o izboru narodnih poslanika. Afirmativna mera za predstavnice nacionalnih manjina ostala je 30% dok je na drugim nivoima ona povećana na minimum 40%. Takođe u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije od 29 poslanika i poslanica kojima je iz različitih razloga prestao mandat narodnog poslanika i poslanice 13 je žena (45%). To pokazuje da se dodatno smanjio broj žena u Narodnoj skupštini gde ih je trenutno 90 (36%).
Takođe neću ni da pominjem da Republička izborna komisija ne poseduje informacije o ukupnom broju članova biračkih odbora imenovanih za teritoriju Republike Srbije, niti o njihovom sastavu prema polu. Osim toga ne poseduje informacije o tome koliko je bilo žena među predsednicima biračkih odbora na izborima u aprilu 2022. godine. Ukazivali smo na odredbe Člana 12, stav 1 Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji nalaže da informacije i statistički podaci koji se prikupljaju i evidentiraju u organima javne vlasti u svim oblastima u kojima se sprovode mere iz zakona moraju biti, osim zbirno, razvrstani i iskazani po polu i starosnoj dobi, ali se do danas ništa nije promenilo.
Mi znamo da žene u izbornoj kampanji nisu ravnopravne, jer naprosto nemaju iste startne pozicije kao njihove kolege muškarci. Osim što se bore protiv patrijarhalnih obrazaca one trpe dodatno nasilje, seksizam, mizoginiju i diskriminaciju dok trče trku na izborima. O resursima, ženskim kampanjama i temama rodne ravnopravnosti ne bih da govorim.
Zbog toga smo mi po prvi put pratili nasilje prema kandidatkinjama i ženama angažovanim u izbornoj kampanji za izbore održane 3. aprila 2022. godine. Zahvalni smo Vladi SAD koja je podržala inicijativu i pružila nam priliku da po prvi put pratimo nasilje prema ženama u izbornoj kampanji.
Pratili smo poslednje četiri nedelje kampanje i zaključci do kojih smo došli upravo pokazuju da smo bili u pravu i da su žene samo na papiru ravnopravne. Broj žena na izbornim listama i broj onih koje su se kandidovale na predsedničkim izborima bio veći nego ikada do sada. Ono što je problem je što nije postojao odgovarajući reciprocitet u njihovoj medijskoj zastupljenosti niti, u najvećem broju slučajeva, odgovarajuća vidljivost u kampanjama političkih stranaka i koalicija.
U godini u kojoj je do sada ubijeno dvadeset pet žena i dalje nemamo uređen sistem u kom država prati femicid. I ako je prošlo 20 godina od pominjanja partnerskog nasilja u našim zakonima još smo daleko od promena koje bi doprinele da se žene osećaju zaštićenije i bezbednije. U nedeljama kad velike tech kompanije menjaju vlasnike i politiku zaštite, ponovo ukazujemo da će se govor mržnje, seksizam, diskriminacija i napadi na žene povećati.
U ovih 16 dana aktivizma koji su pred nama borićemo se da podignemo svest o količini nasilja koje političarke trpe kao i ukazivanju na moguće načine njihove zaštite.