U državi Srbiji, u gradu Leskovcu na krajnjem jugu Srbije, gde je još uvek ukorenjen patrijarhat, gde se poštuju patrijarhalne vrednosti baviti se ljudskim pravima i problemom rodno zasnovanog nasilja je velika hrabrost. Udruženje Žene za mir, po ovim nazivom funkcioniše od 2007. godine, a žene koje pružaju podršku ženama sa iskustvom nasilja su svoje znanje, veštine i iskustvo u radu sticale od davne 1994. godine. Pokušavamo da kroz naš rad ispisujemo stranice istorije i svojim radom ostavimo značajne promene i pomake u ovom društvu po pitanju rodno zasnovanog nasilja. Posvećenost, planiranje, odricanje i dobar tim je recept za uspe samog udruženja. Lična motivacija je najbitnija stvar za uspešnost jednog udruženja, o tome svedoče godine postojanja kako i poverenje koje uživa udruženje u lokalnoj zajednici, jer tako rešavamo probleme kojima smo i same veoma često izložene ili smo i dalje izložene. Dajemo sve od sebe da ih rešavamo. Podaci, koje udruženje Žene za mir prikuplja i evidentira ukazuju da se nasilje nad ženama u porodično partnerskim odnosima odvija u kontinuitetu. Ono ima tendenciju da se ponavlja tokom dužeg vremenskog perioda, mnogo češće nego da ostane samo izolovan incident.
Leskovac je veliki grad ali za razliku od mnogih razvijenih gradskih sredina, u Leskovcu postoji samo jedno udruženje koja pruža podršku ženama koje se susreću sa rodno zasnovanim nasiljem, a to su najčešće žene iz višestruko marginalizovani grupa, javno istupamo sa problemima sa kojima se suočavaju žene, a pre svega sa problemom nasilja nad ženama, koje postaje iz godine u godinu sve učestalije i brutalnije. Akcenat delovanja udruženja je na prevenciji od rodno zasnovanog nasilja nad ženama i devojčicama. Podršku ženama i devojčicama pružamo u razgovoru telefonom, u individualnim savetovalištima (psihološko i pravno savetovalište) kroz Grupe samopomoći i NLP – Trening (neurolingvističko programiranje), kao i radionice koje realizujemo na teritoriji celog Jablaničkog okruga, na temu rodno zasnovanog nasilja i ženskim ljudskim pravima.
Rodno-zasnovano nasilje prema ženama posledica su jednog sistemskog procesa normalizacije nasilja u društvu, praćenog i opštom retradicionalizacijom, započetom još devedesetih godina, u okviru kojeg se žena shvata kao vlasništvo muža, partnera, oca, brata, sina, koji sa njenim životom mogu da raspolažu kako žele, pa da ga i oduzmu ukoliko smatraju da je to nužno. Otuda i porast Femicida, koji sve nas žene podjednako pogađa samo zato što smo žene. Korisnice koje nam se javljaju su uglavnom žene koje su prošle sve institucije sistema, ima i oni koje se prvo obrate nama. Rodno zasnovano nasilje se može sprečiti, a udruženje Žene za mir je posvećeno promovisanju rodne ravnopravnosti i ljudskih prava i zaštiti žene sa iskustvom nasilja i drugih osoba od rodno zasnovanog nasilja.
Žene koje žive na krajnjem jugu Srbije su uglavnom manje informisane o svojim pravima, manje su im dostupne institucije sistema, pa su samim tim i nebezbednije. Neophodno je da se uvedu novi mehanizmi u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama, a pre svega da se veruje ženi koja se odluči da prijavi nasilje koje je preživela od strane svog partnera.
Neophodno je osigurati razvijanje rodno osetljivih politika, strategija i praktičnih mera koje će biti zasnovane na dokazima. To podrazumeva redovno prikupljanje podataka, uključujući administrativne podatke i podatke registrovane od strane službi za podršku, kako bi se pratili trendovi i procenjivale potrebe za uslugama podrške i zaštite žrtava nasilja u porodici, koje se tokom pandemije, a posebno vanrednog stanja, menjaju.
Potrebno je kontinuirano informisati javnost o povećanom riziku od nasilja nad ženama i devojčicama. Posebna pažnja treba da bude usmerena na starije osobe koje ne koriste savremene tehnologije, kao i na druge posebno ranjive kategorije građanki i građana, kao što su osobe sa invaliditetom, romkinje, osobe iz ruralnih sredina i slično.