Rodno zasnovano nasilje obuhvata širok spektar različitih formi ponašanja, bazirano na rodnom obeležju, usmereno prema ženama i devojčicama u različitim periodima njihovih života. Rodno zasnovano nasilje proizilazi iz neravnoteže moći između žena i muškaraca što dovodi do diskriminacije žena, kako unutar porodice tako i u okviru društva. Rodno zasnovano nasilje uslovljeno je društvenim kontekstom na više načina. Pre svega ono je determinisano strukturnim i kulturnim činiocima koji oblikuju rodne odnose u porodici, zajednici i društvu. Karakter rodnih odnosa, stepen i priroda rodnih nejednakosti, predstavljaju kontekst u kome se uspostavljaju intimni porodični i partnerski odnosi, utemeljeni na odgovarajućim odnosima moći i rodnim ulogama. Nasilje nad ženama u značajnoj meri narušava i onemogućava žene da uživaju svoja ljudska prava, posebno prava na: život, bezbednost, slobodu, zdravlje, dostojanstvo i fizički i psihički integritet.
Rodno zasnovanom nasilju znači prepoznati povezanost između nasilja u partnerskim odnosima, nasilja u adolescentnim partnerskim odnosima, seksualnog nasilja, nasilja prema homoseksualnim osobama ,fizičkog nasilja, i psihološkog nasilja i uočiti i da se ta veza zasniva na duboko ukorenjenim stereotipima i očekivanjima od rodnih uloga.
Partnersko nasilje nad ženama je najčešći oblik nasilja. Počinje od pretnji, potom jačeg stiska, guranja, a potom se pretvara u udarce. Najčešće se ogleda u omalovažavanju i ponižavanju ženske osobe. Partnersko nasilje neretko počinje sa zabranama koje nasilnik izriče žrtvi.
Porodično nasilje, je takođe, jedno od najzastupljenih oblika nasilja u Srbiji. Specifično za ovaj oblik jeste da se najpre ispoljava nasilje nad ženama, a potom i nad drugim ukućanima, odnosno deci. Neretko su svi u kući zapravo žrtve nasilnika. Nasilje može uključivati, ali nije ograničeno na sledeće fizičko, seksualno, psihološko, verbalno i ekonomsko.
Svako ko ima sumnju ili je svedok da se u njegovom okruženju dešava nasilje, ima zakonsku dužnost da tako nešto prijavi nadležnoj instituciji. Nasilje možete prijaviti putem telefona, slanjem pošte ili elektronskim putem, kao i odlaskom u policiju. Ukoliko je to vaša želja, prijavu možete podneti anonimno, bez straha da ćete ugroziti svoju bezbednost ili bezbednost svojih bližnjih. Ukoliko se odlučite da prijavu podnesete anonimno, bez ostavljanja ličnih podataka, najlakši način da to uradite jeste da prijavu podnesete nadležnom javnom tužilaštvu.
Saznanje ili sumnju na nasilja prijavljujete policiji pozivanjem broja 192, koja nakon toga mora izaći na teren i obavestiti nadležnog policijskog službenika o svakom nasilju u porodici. Pored policije, nasilja možete prijaviti javnom tužilaštvu, centru za socijalni rad i zdravstvenoj ustanovi.
Nakon izlaska na teren, policija u slučaju porodičnog nasilja udaljava nasilnika iz kuće, odnosno izriče mu hitnu meru zaštite u trajanju od 48 sati. Nasilnik dobija zabranu prilaska žrtvi u trajanju od dva dana, odnosno 48 časova.
Nadležni policijski službenik obaveštava javnog tužioca o naređenju za hitnu meru. Javni tužilac može da predloži produženje hitne mere na još 30 dana i dostavi predlog sudu. Sud može odlučiti da produži ili da ne produži hitne mere za 30 dana. O odluci suda Vas obaveštava policija. Učinilac nasilja ima parvo na žalbu na odluku suda u roku od tri dana. O žalbi odlučuje viši sud u roku od 12 sati od produžene hitne mere mogu biti izrečene I u odnosu na decu. Ako učinilac nasilja prekrši hitne mere to treba prijaviti policiji. Policiji će podneti prekršajnu prijavu, a prekršajni sud može kazniti učinioca kaznenog zatvora do 60 dana.
Institucije su dužne da shodno okolnostima u kojima se nalazite iznađu rešenja koja će Vam pomoći da izađete iz nasilja. Institucije su takođe dužne da Vas upoznaju sa predlogom rešenja, kroz Vaše direktno učešće u izradi ili razmatranju individualnog plana podrške i zaštite žrtava nasilja ili preko neke od institucija sa kojom najčešće kontaktirate (obično centar za socijalni rad). Takođe imate pravo da se izjasnite i reagujete ako smatrate da neka od predviđenih rešenja nisu adekvatna za Vašu situaciju.
Ukoliko ne želite da učestvujete ili odustanete od učešća u postupcima pred institucijama, ta Vaša odluka će biti poštovana i neće uticati na postupanje institucija u tom postupku (institucije su dužne da postupaju po prijavi, bez obzira na Vaš stav. Oni to čine po službenoj dužnosti.) Takođe, Vaš odustanak u jednom postupku ne utiče na postupanje institucija ukoliko ponovo prijavite nasilje, jer će oni postupati bez obzira na Vaše ranije odustajanje.