Muzeji su čarobna mesta, životna priča čovečanstva kome pripadamo. Čine da istorija postaje stvarna i opipljiva, i pomažu da razumemo sadašnji trenutak i zašto smo ovde. A i mi sami stvaramo istoriju našeg vremena kroz tragove koje ostavljamo u predmetima koji će možda biti deo nekog muzeja, ili našim pronalascima koje će čovečanstvo odvesti korak dalje, do mesta zbog kog će buduća pokoljenja biti ponosna na nas.
Srećni smo jer živimo u zemlji koja obiluje muzejima i interesantnim postavkama koje nas vraćaju u davna vremena i čuvaju od zaborava našu bogatu kulturnu baštinu, dok istovremeno bude u nama istraživački duh kustosa ili arheologa poput Indijane Džounsa, a za kolekcionare i prave ljubitelje umetnosti su mesta hodočašća.
Do muzeja se danas lako stiže, i još lakše putuje kroz epohe uz pomoć IoT (Internet of Things) smart tehnologije koja može značajno da doprinese stvaranju doživljaja o umetničkoj kolekciji i unapredi poslovanje muzeja.
Ako nas posetite, pokazaćemo vam zanimljive predmete, dodatno vas naučiti, ali i zabaviti!
Muzeji širom sveta uveliko primenjuju IoT tehnologiju. Zahvaljujući „pametnim“ uređajima koji omogućavaju sticanje uvida o ponašanju i interesovanju ciljnih grupa posetilaca, muzeji prilagođavaju svoje buduće izložbene postavke njihovim interesovanjima, jer znaju da je osnovna vrednost jednog muzeja njegova kolekcija, a to znači:
- očuvanje artefakata – istorijski artefakti su izuzetno osetljivi čak i na manje fluktuacije vlažnosti, temperature i svetlosti, što dovodi do propadanja, a pre dostupnosti IoT tehnologije, praćenje uslova okoline je bio ručni i naporan zadatak, jer muzeji nisu imali mogućnosti da prikupljaju i analiziraju kritične podatke o muzejskoj sredini, ali i da smanje operativne troškove
- bezbednost muzeja – svake godine širom sveta se ukrade više od 50.000 umetničkih dela, od neprocenljive vrednosti
- udobnost i ponašanje posetilaca – nesmetano uživanje u obilasku i razgledanju najlepših izložbenih eksponata
- kontrola pristupa – u „pametnim“ muzejima, IoT senzori pričvršćeni na prozore, vrata i vitrine za artefakte mogu odmah upozoriti na incidente, a senzori pokreta i vibracije se takođe mogu postaviti u cilju nečujnog slanja upozorenja
Iz poslovne perspektive, stalna kolekcija uglavnom sadrži umetnička dela po kome je muzej poznat, kako bi se tokom cele godine obezbedio visok stepen atraktivnosti, a rotacija privremenih izložbi čini muzej privlačnijim za posetioce da se redovno vraćaju, čime se dodatno povećava prihod. Pored primarnog toka prihoda od prodaje ulaznica, sekundarni tokovi prihoda dolaze od restorana i prodavnica suvenira u okviru muzeja, kao i posebnih događaja koji se organizuju u muzeju.
Šta sve može IoT tehnologija u muzeju?
Praćenje kretanja posetilaca u realnom vremenu
Postavljanjem „pametnih“ senzora brojača posetilaca na ulazu u prostor, i analizom generisanih podataka, može se videti koji prostori u muzeju su najposećeniji, kao i koja umetnička dela privlače najveću pažnju.
IoT izveštaj za muzej bi mogao da izgleda ovako: 90% današnjih posetilaca Narodnog muzeja ušlo je u prostor gde se nalazi beogradska mumija, dok je 25% posetilaca ušlo u prostor, u kome se nalaze dela iz zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka.
Podaci bi postali dodatno zanimljivi ako bi dva prostora bila ispunjena umetničkim predmetima sličnog sadržaja, sa značajnom razlikom u broju posetilaca koji su njima boravili. IoT bi lako mogao da da odgovor da li je razlog taj što je posetiocima umetnost unutar jednog prostora zanimljivija nego u drugom ili je možda razlog traženje izlaza iz prostora jer je signalizacija isključena.
Prikupljeni podaci bi mogli da podstaknu eksperimentisanje i ukažu na moguća poboljšanja.
Lokacija posetilaca i procena fokusiranosti na određeno umetničko delo
Moglo bi, recimo, da se preko senzora ugrađenih u plafon, odredi tačno mesto stajanja posetilaca u prostoru, i analizira njihovo kretanje: koliko se posetilac ispred nekog predmeta zadržava, da li mu se približava da bi imao bolji pregled,…
Muzeji su svesni da moraju da idu u korak sa vremenom, i da ne smeju da zaostaju kada su inovacije u pitanju. Najpoznatiji muzeji sveta su zahvaljujući IoT tehnologiji odavno prestali da budu „dosadna mesta“ za đake koji ih posećuju u organizovanim posetama, i koja ih podsećaju na školske obaveze gde moraju da uče napamet godine, događaje,…i jedino žele je da što pre pobegnu u svoj Instagram ili „Gde je ovde YouTube ?!?“ svet.
Uz pomoć IoT smart tehnologije muzeji više nisu statične ustanove koje samo čuvaju deponovane predmete, već privlače nove posetioce, a stari im se iznova vraćaju jer ih spajaju sa mirisima i tajnama prošlih vremena.S