Ljubav u cirkusu: „Voda za slonove”

Iako možemo uočiti trendove u savremenoj kinematografiji, kako onoj komercijalnoj, tako i onoj sa umetničkim ambicijama (šabloni su različiti, ali su svejedno šabloni), neki žanrovi koje možemo smatrati staromodnim ili čak zastarelim, imaju svoju vernu publiku, bioskopsku, ali još više onu koja filmove konzumira na kućnim formatima poput televizije ili video-servisa. Uzmimo za primer žanr kostimirane ljubavne (melo) drame: šablonizovan je do krajnjih granica, manje atraktivan za mlađu publiku zbog svog sporijeg tempa i izostanka konkretne akcije, takođe i za mušku zbog visokog emocionalnog registra, pritom je još i relativno skup u produkcijskom smislu (scena, kostim, antikvitetna rekvizita, vizuelni efekti ako podrazumeva tačno određene lokacije u tačno određenom vremenskom periodu, rad sa životinjama, ako ih ima, što je najčešće slučaj, a o honorarima glumaca koji su često najveći adut filma ne treba ni trošiti previše reči).

U tom smislu je film Voda za slonove (2011) reditelja Frensisa Lorensa priča o uspehu. Film je uprkos podeljenim, a najčešće mlakim kritikama kod kuće u Americi, a i izvan nje, utrostručio svoj budžet od blizu 40 miliona dolara, a usput i pokupio dve ne tako nevažne nagrade (People’s Choice za najbolju dramu i Satelit za najbolji kostim). Finansijskom uspehu je doprineo i status izvornog istoimenog romana Sare Gruen koji je u svakom slučaju imao svoje fanove i pre nego što je projekat ušao u produkciju. To što su Oskari i slične nagrade, pa čak i nominacije za njih, izostale govori više o promeni trendova kod američke filmske akademije i sličnih institucija nego o kvalitetu filma – nekih ranijih godina su sezonom nagrada dominirali upravo takvi filmovi.

Veterinar koji se pridružio cirkusu

Ceo film je smešten u flešbek u kojem se stari Džejkob (Hal Holbruk) priseća svojih mladalačkih dana kada je, nakon smrti svojih roditelja, napustio studije veterine i sasvim slučajno se pridružio cirkusu. Godina je 1931, dakle doba Velike Depresije u Americi, i mladi Džejkob (Robert Patinson) bi iz prezaduženog putujućeg cirkusa koji loše posluje izleteo brzinom svetlosti da nije njegovih veština u smislu veterine i osnova dresure. Gazda cirkusa Avgust (Kristof Volc, u to doba više Tarantinovo glumačko otkriće nego zvezda velikog kalibra) misli da će ga nova „zvezda“, slonica Rouzi, spasiti bankrota, ali ona je bolesna i nije istrenirana, za šta mu je Džejkob preko potreban. Mladić se, međutim, fatalno zaljubljuje u gazdinu suprugu, jahačicu Marlenu (Ris Viterspun)…

Voda za slonove je primer širokopotezne i šablonske melodrame, ali se na marginama središnje zašećerene ljubavne priče odvijaju i neke zanimljivije stvari. Reč je pre svega o razumevanju psihologije, ne samo životinjske (film zaista poštuje svoju četvoronožnu, nekoliko tona tešku zvezdu), već i ljudske. Scenarista Ričard La Gravaneze, poznat po slično sentimentalnom hitu iz 90-ih, Šaptač konjima, i reditelj Lorens studiraju odnose moći, hijerarhijske odnose, manipulacije i prisile u zatvorenoj cirkuskoj sredini.

Zvezde filma kao Lorensov adut

Glavni adut filma su glumci. Robert Patinson se proslavio tinejdžerskom vampriskom sapunicom Sumrak čiji su nastavci u to doba suvereno vladali kino-blagajnama, ali je već razmišljao o širenju svog glumačkog repertoara zbog čega danas ima status vrhunskog holivudskog i indie glumca. Ris Viterspun je svojom mladošću i lepotom podsećala na filmske zvezde prošlih vremena, a Kristof Volc se etablirao kao najbolji izbor za uloge uglađenih, otrovno šarmantnih zlikovaca.

Reditelj Frensis Lorens se nakon karijere koju je izgradio u domenu video-spotova i nekoliko upadljivo dizajniranih akcionih filmova oprobao sa jednom drugom vrstom raskoši sa solidnim uspehom. Kasnije mu je poverena franšiza Igre gladi koju je preuzeo od Garija Rosa, ali mu je trenutna karijera ugrožena posle podbačaja filma Crveni vrabac, pa Vodu za slonove možemo smatrati jednim od vrhunaca Lorensove karijere.

Školski izveden, film ni u kojem slučaju nije primer inovativnosti, ali je svejedno daleko od besmislenog štanca. Takav kakav je, ima svoju publiku.

Ako niste gledali film Voda za slonove ili želite da ga ponovo odgledate, bez reklama, kada to Vama najviše odgovara, dovoljno je da ste na kanalu Fox Movies (205) ili Fox Movies HD (707) i da na upravljaču pritisnete dugme za vraćanje unazad.

Usluga Gledaj unazad vam omogućava da TV program, na kanalima koji podržavaju ovu uslugu, gledate čak kada je prošlo do sedam dana od njegovog emitovanja.   

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Napišite brojeve sa slika *