Kako se televizija snašla u eri digitalizacije?

Brojni tehnološki multimedijalni izazovi, koje sa sobom nosi 21. vek, uporno rade na tome da tradicionalnu televiziju stave u drugi plan. Da li u tome uspevaju i kako se „klasični TV“ bori sa brojnim izazovima do kojih je era digitalizacije neminovno dovela?

Svedoci smo hiperprodukcije u svim sferama medijskog sadržaja, gde je prilično teško snaći se, bilo da smo u ulozi konzumenta ili kreatora, odnosno distributera sadržaja. Počinjemo polako da se na navikavamo na nove termine, koji su  nam u početku bili potpuno strani, pa, čak i odbojni, kao što su bindžovanje, strimovanje.

Da li smo nekada mogli da zamislimo sebe kako provodimo sate i sate u  gledanju svih epizoda omiljene serije? Kako je to moguće, pored svih obaveza i sve bržeg tempa života? Itekako je moguće, jer, zahvaljujući vrtoglavom napretku tehnologije, sada možemo sami da biramo vreme „emitovanja“ omiljene emisije, serije ili filma.

Koliko toga se promenilo?

Iako se smatralo da je televizija imala svoje trenutke slave koji se više nikada neće ponoviti, ona, uprkos svemu, opstaje i njena uloga je i dalje značajna. Ekspanzija interneta i društvenih mreža nije pokolebala starije generacije koje su ostale verne ovom mediju kao primarnom izvoru svakodnevnog informisanja i zabave. Kada već govorimo o informisanju, možda je upravo televizija taj medij koji ima moć da, u vreme mnoštva raznovrsnih informacija, izdvoji ključne informacije i pomogne svojoj publici da sazna ono što je zaista bitno.

Izazov je nova publika – generacije mladih koje su naviknute na objave na društvenim mrežama koje traju 24 časa, na informaciju sadržanu u svega 24 karaktera i na kratke video zapise čije trajanje je nekada svedeno na samo jedan minut. Borba za publiku je lavovska, gde je najbitnije prepoznati način na koji razmišlja potencijalna nova publika. Upravo ta nova publika tera televiziju da se brzo menja i prilagođava.

Binge watching – serije se gledaju „u dahu“

Može se reći da se „fensi termin“ bindžovanje već sasvim odomaćio. Bindžovanje, odnosno „maratonsko“ gledanje televizijskog programa, koje nekada može biti višesatno, postalo je popularno i za mnoge predstavlja svojevrsnu zabavu i opuštanje.

Nekada se epizode namerno propuštaju u redovnom terminu i kasnije kada ih se dovoljno nakupi organizuje se bindžovanje u sopstvenoj režiji, porodično ili u društvu dragih prijatelja, uz sokove, grickalice i slatkiše. Bindžovanje obično podrazumeva gledanje zaredom više epizoda ili čak sezona iste serije.

Bindžovanje i video na zahtev su posebno dobili na značaju tokom pandemije Kovida-19, kada smo zbog korone morali da preskočimo odlazak u bioskop.

Naš televizor je postao i naš bioskop. Da bismo iznajmili film dovoljan je samo daljinski upravljač i uživanje u omiljenom filmu može da počne. Ponuda filmova i serija u video klubu na TV-u je bogata i raznovrsna, a ako imamo dilemu oko nekog filma ili serije, možemo da proverimo njegovu  internet recenziju na IMDb – u. Kada odlučujemo da kupimo proizvod ili uslugu sve češće formiramo svoje mišljene na osnovu iskustva drugih. Isto se dešava kada želimo da pogledamo film ili seriju, prvo ćemo proveriti koju ocenu ima na IMDb-u. Naravno, osim ocene, tu ćemo pronaći i sve ostale informacije koje nas zanimaju.

Ko je televiziji priskočio u pomoć?

Pomoć je stigla upravo od one iste tehnologije koja je pretila da je ozbiljno ugrozi. Zahvaljujući vrtoglavom napretku tehnologije, televizija danas nudi sijaset novih naprednih opcija, ranije nezamislivih, koje nama njenim konzumentima štede vreme i nude mogućnost da sami upravljamo vremenom koje provodimo pred TV ekranima. Na primer, sada ne moramo da se vezujemo za sam termin emitovanja, već imamo „svoje vreme emitovanja“ , odnosno mogućnost da gledamo ono što nas zanima, kada to nama najviše odgovara.

Tako, ne moramo da žurimo da dođemo kući da bismo gledali neku emisiju, jer znamo da možemo da zakažemo njeno snimanje ili da je jednostavno vratimo unazad i pogledamo je kada mi to želimo. Neke televizije nam omogućavaju da vratimo emitovani sadržaj i do 30 dana unazad. Sve ovo nam ostavlja slobodu da isti TV sadržaj pogledamo i više puta.

Sada znamo i da našu omiljenu emisiju, koju trenutno gledamo, možemo da pauziramo i da joj se opet vratimo i nastavimo da je gledamo. To možemo uraditi i ako u trenutku poželimo čaj, kliknućemo na Pauziraj, skuvati čaj i nastaviti da uživamo u omiljenoj emisiji.

Televizija nam danas nudi sliku u slici, odnosno mogućnost da istovremeno gledamo dva kanala, zatim roditeljsku kontrolupodešavanja podsetnika, video klub, formiranje liste omiljenih kanala i plejlista, filtriranje TV sadržaja, kupovinu TV paketa i video sadržaja… ona čak može da bude i intuitivna i da vam, na osnovu vaših prethodnih aktivnosti, preporuči filmove i serije slične onima koje volite da gledate.

Tehnologija nam je donela novine i u izgledu samog TV uređaja. Stare televizore su zamenili novi – elegantni, tanki i pametni, koje, ako želimo, možemo da držimo na zidu poput slike.

Na kraju, ostaje nam da konstatujemo da se televizija uspešno izmenila i da i dalje nosi titulu izuzetno uticajnog medija. Čak bi se moglo reći da je sa pojavom digitalizacije i interneta došlo do njenog vrtoglavog razvoja.

Čini se, da ni u ovoj, kao ni u mnogim drugim oblastima, ne možemo ni da naslutimo dokle će nas dovesti napredak tehnologije u budućnosti.

Leave a Comment