Generacija Z, rođena između sredine devedesetih godina prošlog veka i kraja prve decenije 21. veka, predstavlja nesvakidašnju generaciju s jedinstvenim karakteristikama i iskustvima koja je izdvajaju od svih prethodnih. Često ih nazivamo „digitalnim urođenicima“, a ta oznaka obuhvata jedan od najvažnijih aspekata njihovog identiteta – njihov blizak odnos sa tehnologijom.
Generacija Z odrastala je u svetu u kojem su internet i društveni mediji već bili čvrsto uspostavljeni. Za razliku od starijih generacija, koje su se morale prilagoditi ovom tehnološkom napretku, generacija Z je neprimetno integrisala digitalne alate u svaki aspekt svog života. Ovo rano izlaganje ne samo da je transformisalo njihove komunikacijske obrasce, već i percepciju sveta u kojem se nalaze. Sposobnost povezivanja s pojedincima iz različitih sredina širom sveta podstakla je povećani osećaj globalne svesti i međusobne povezanosti.
Generaciju Z karakteriše predanost različitostima i inkluziji i njeni pripadnici imaju snažnu sklonost ka promovisanju jednakosti i socijalne pravde. Njihova iskustva oblikovao je svet koji je više međusobno povezan nego ikad pre, što ih je dovelo do zalaganja za ove ciljeve. Kako ova generacija stupa na svetsku scenu, tako pokazuje da je uticaj njenog ulaska brz i dubok, a njegovi efekti će se protezati kroz poslovanje, tehnologiju, politiku i kulturu. Radikalno drugačija od svih prethodnih, ova generacija ima potpuno jedinstven pogled na karijeru i definiciju uspeha u životu i na radnom mestu. Generacija Z ulazi u radnu snagu s nizom očekivanja i vrednosti koje preoblikuju tradicionalnu dinamiku radnog mesta. Njihove jedinstvene karakteristike i iskustva utiču na različite aspekte poslovanja, uključujući korporativnu kulturu, usvajanje tehnologije, ravnotežu između poslovnog i privatnog života i komunikaciju.
Postavlja se pitanje: Kako to generacija Z menja način poslovanja?!
- Digitalna stručnost
Kao što znamo, generacija Z je prva generacija koja je u potpunosti odrasla u digitalnom dobu, njeni pripadnici veoma su upućeni u tehnologiju i navikli su da koriste digitalne alate i platforme za komunikaciju, saradnju i rešavanje problema. Kao rezultat toga, oni pokreću integraciju napredne tehnologije na radno mesto. Poslovanje će se morati temeljno digitalno transformisati, moraće prilagoditi radne modele fleksibilnosti i usmeriti se na održivost kako bi odgovorilo na očekivanja generacije Z.
- Fleksibilno radno vreme
Generacija Z ceni ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Verovatno će tražiti poslove koji nude mogućnosti rada na daljinu, fleksibilno radno vrijeme i fokus na rezultate, umesto na strogo radno vrijeme. Ova preferencija ubrzala je usvajanje politika rada na daljinu i fleksibilnih radnih aranžmana u mnogim organizacijama.
- Preduzetnički duh
Generacija Z izuzetno ceni kreativnost i inovaciju na radnom mestu. Ovi mladi profesionalci često predlažu nove ideje, projekte i inovativna rešenja problema. Njihova sposobnost razmišljanja izvan okvira čini ih resursom za organizacije koje teže inovaciji. Generacija Z takođe pokazuje sklonost prema preduzetništvu aktivno se angažujući u stvaranju vlastitih poslovnih projekata i koristeći digitalne veštine za promociju svojih inicijativa.
- Neprekidno učenje
Pripadnici ove generacije cene stalno učenje i profesionalni razvoj, skloni su da traže prilike za usavršavanje i sticanje novih veština kako bi ostali relevantni u radnom okruženju koje se brzo menja. Poslodavci koji prepoznaju ovu želju za kontinuiranim napretkom i nude programe obuke i razvoja imaju bolje izglede za privlačenje i zadržavanje pripadnika Generacije Z.
- Društvena odgovornost
Veliki deo ove generacije je društveno osvešten i očekuje da i poslodavci budu društveno odgovorni. Podržava kompanije sa snažnom predanošću društveno odgovornom poslovanju i održivosti, što je dovelo do povećanih korporativnih napora da se usklade sa društvenim i ekološkim ciljevima.
- Komunikacijske preferencije
Generacija Z preferira brzu i konciznu komunikaciju, često putem digitalnih kanala poput razmene poruka i video-poziva. Njenim pripadnicima prijaju neformalni stilovi komunikacije i oni često preferiraju asinhronu komunikaciju u odnosu na tradicionalne sastanke licem u lice.
- Kultura povratnih informacija
Generacija Z ceni redovne povratne informacije i očekuje jasnu komunikaciju od svojih poslodavaca koja će pružiti smernice o njihovom učinku i ulozi unutar organizacije. Jedan od razloga za ovakvu otvorenost prema povratnoj informaciji može biti njihova izloženost društvenim medijima, gde se konstruktivna kritika često deli i razmenjuje. Kroz ovaj digitalni kontekst, generacija Z razvija sposobnost brzog prilagođavanja i poboljšanja na osnovu povratnih informacija.
- Promena karijere
Generacija Z poznata je po čestim promenama poslova i istraživanju različitih karijernih puteva, podstaknuta željom za stalnim učenjem i potrebom za pronalaženjem smisla u radu. Ova dinamičnost često rezultira raznovrsnim iskustvima i inovativnim pristupima u radnom okruženju.
Generacija Z donosi značajne promene na radno mesto, a kompanije se sve više prilagođavaju ovim promenama i stvaraju okruženja koja su u skladu s vrednostima i očekivanjima novih generacija. Budućnost rada tražiće povratak renesansnog lika: osobe s mnogo talenata, interesa i područja znanja. To će zahtevati spoj četiri ključne radne veštine: digitalni alati i tehnološke veštine, dobro rukovanje analitikom i podacima, veštine poslovnog upravljanja te dizajn i kreativne veštine.
Ova generacija, koja je odrasla u dobu brze tehnološke promene, globalizacije i društvenih transformacija, nosi sa sobom specifične izazove koji oblikuju njena iskustva i perspektive.
Mentalno zdravlje predstavlja ključni izazov, generacija Z je svesna stresa i pritisaka koje nosi moderno društvo, uključujući i radno okruženje. Stigmatizacija mentalnih problema se smanjuje, ali ipak postoji potreba za većom podrškom i resursima za očuvanje mentalnog zdravlja.
Balans između posla i privatnog života takođe je izazov. Iako pripadnici ove generacije traže fleksibilne radne aranžmane koji im omogućavaju da ispunjavaju profesionalne i privatne obaveze, održavanje ovog balansa može biti složeno u uslovima modernih radnih zahteva.
Ključna razlika između generacije Z i ostalih generacija je želja njenih pripadnika za ličnim i profesionalnim ispunjenjem na radnom mestu, vrlo su usmjereni na svrhu. Kontekst u kojem generacija Z doživljava svet ne može se zanemariti kada se procjenjuje njena uloga na radnom mestu. U svojoj mladosti redovno su svedočili društvenim i ekonomskim nemirima, uključujući nedavnu globalnu pandemiju. Njihov pogled na „normalne“ radne uslove, nakon što su na početku karijere prošli kroz izazove koje je pandemija donela, daleko je drugačiji od pogleda starijih generacija. Skloni su menjanju poslova i istraživanju različitih karijernih puteva, a to može dovesti do manje radne stabilnosti i osećaja nesigurnosti u karijeri. Ova generacija dolazi na tržište rada s vlastitim setom vrednosti i očekivanja, što često stvara napetost između tradicionalnih radnih okruženja i potreba generacije Z za autonomijom, inkluzivnošću i društvenom odgovornošću.
Generacija Z će imati mogućnost da zahteva veću personalizaciju u načinu na koji se njeni pripadnici kreću duž svoje karijere. Da bi organizacije privukle i zadržale najbolje i najpametnije iz generacije, biće potreban drugačiji način razmišljanja, poslodavci moraju biti spremni da usvoje brzinu evolucije koja odgovara njihovom okruženju. To znači razvijanje snažnih programa obuke i vođstva, sa stvarnim i opipljivim fokusom na raznolikost.
Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba