Da li nas je pandemija koronavirusa naučila da kupujemo onlajn?
Novonastale okolnosti koje je nametnula opasnost od planetarnog širenja koronavirusa primorale su nas da, bar na neko vreme, odbacimo stare navike odlaska u prodavnice i na pijacu i da se okrenemo ka alternativnim vidovima kupovine. E-commerce sektor i onlajn kupovina su, u prethodna dva meseca, doživeli pravi procvat i rast, upravo zahvaljujući pandemiji.
Da li nam ovo govori da smo kao stanovništvo polako ali sigurno krenuli putem onlajn kupovine? U kojoj meri su nam se navike promenile i da li nas je aktuelna zdravstvena situacija podstakla da više kupujemo na internetu?
Čak i pre pandemije, statistike i istraživanja su ukazivali na to da su potrošači postepeno krenuli da se okreću kupovini iz svojih domova. Prisustvo virusa i njegovo širenje samo su ubrzali ovaj proces, tako da je pitanje trenutka kada bi 2020. godina, u pogledu onlajn kupovine, mogla da obori rekord.
Iako se iz godine u godinu domaći e-commerce sektor može pohvaliti rastom, da bismo stigli razvijene zemlje, ali i one iz susedstva, veoma je važno da se nastavi sa konstantnom edukacijom stanovništva o prednostima onlajn kupovine – bilo kroz tekstove, bilo kroz video snimke ili štampu, televizuju ili neki drugi medij.
Upravo sada kada imamo dobru platnu i kupovnu onlajn infrastrukturu, edukacija je krucijalan element koji će u narednim godinama dovesti do mnogo većeg broja kupaca koji se odlučaju za kupovinu na internetu. Samim tim, fluidnost i tok novca biće transparentniji i brži – što će doneti obostranu korist, kako kupcima, tako i trgovcima koji svoju robu prodaju onlajn.
Šta smo to kupovali prethodnih godina?
O tome da internet trgovina zaista beleži značajan rast najbolje govori brojevi koji ukazuju na to da je samo prošle godine oko 2 miliona ljudi u Srbiji kupovalo ili poručivalo robu i usluge putem interneta, što je povećanje od 18% u odnosu na 2018. Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija su tom prilikom istakli da je rastu e-commerce sektora, u velikoj meri, doprinelo to što je preko 73% građana koristilo internet.
Kako bi nam bilo jasnije da se sve više ljudi u Srbiji, kako vreme odmiče, zapravo, okreće onlajn kupovini, vratimo se nakratko u 2018. Pre dve godine, u našoj zemlji je 30,9% ljudi koristilo elektronsku trgovinu, a ako se vratimo još ranije u 2011. godinu, internet kupovinu je realizovalo svega njih 18%.
Štaviše, podaci zavoda za statistiku od prošle godine su pokazali da je čak 63% proizvoda, kupljenih onlajn u 2019. godini, uglavnom bilo sportska oprema i odeća, zatim proizvodi za domaćinstvo, nameštaj i igračke, koji su učestvovali sa 37,9%, dok je smeštaj za odmor imao udeo od 25,3%.
Zanimljiv je i podatak da je 2019. ukupna platna transakcija kupovine roba i usluga onlajn iznosila 12,3 milijardi dinara – što predstavlja značajan skok u odnosu na prethodne godine.
Ovo je više nego jasan pokazatelj da naši sugrađani sve više poverenja imaju u manje trgovce i velike trgovinske lance koji prodaju svoju robu ili usluge na internetu. Kao što smo i naveli, prethodnih godina onlajn kupovina beleži respektabilne rezultate, a ove godine, ukoliko se osvrnemo i na period pandemije, očekuje se da će taj rast biti još veći.
Kupovne navike potrošača u Srbiji će se tek menjati
Potrebno je i napomenuti da iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da su pomenuta povećanja i rast dobri, ali da se tek otvara veliki prostor za povećanje broja kupaca i broja platnih transakcija u Srbiji putem interneta.
Sa druge strane, razvoj elektronske trgovine omogućiće i nova pravila u okviru novog Zakona o trgovini koji podrazumeva takozvane „elektronske prodavnice“ i „elektronske platforme“. Iz ovog Ministarstva su za javnost, još pre par meseci, istakli da pomenuti pojmovi do sada nisu bili u domaćem zakonodavstvu, a to znači da će kupcu sada biti više nego jasno od koga kupuje određeni proizvod, tačnije robu i kome može da se obrati u slučaju reklamacije određenog proizvoda.
Sve ovo govori da se stvari kreću nabolje kada je reč o e-commerce „nebu“ Srbije, dok se, sa druge strane, čini da su i građani, u prethodna dva i po meseca, nekako stekli više poverenja u onlajn kupovinu, bilo da su to namirnice, naručivanje hrane, telekomunikacione usluge ili neki drugi proizvodi i usluge.
Jednostavno, čak i oni ljudi koji se nikada pre nisu odlučivali na kupovinu preko interneta (zbog različitih predrasuda ili strahova), sada su se uverili koliko im zapravo ovaj proces može uštedeti vremena, pa i živaca (jer svakome je čekanje u redovima naporno).
Iskreno govoreći, verujem da nas je period pandemije naučio mnogo o e-trgovini i da bi jedna od dobrih praksi u post-epidemijskom periodu mogla da bude upravo veća „ekspanzija“ potrošača koji kupuju u onlajn prodavnicama. Ovo se može očekivati ne samo u Beogradu i u većim gradovima, već i u manjim mestima u Srbiji, koja bi vremenom trebalo da budu pokrivena stabilnim i brzim internetom.