Mnogi tehnološki stručnjaci, kriptoentuzijasti i investitori koriste izraz Web3 kao pojam kojim će obuhvatiti sve inovacije koje će u skorije vreme unaprediti internet, a naglasak će biti na decentralizovanosti, umetnoj inteligenciji (AI) i ekonomiji koju pokreće blockchain tehnologijom i kriptovalutama.
Web3 je sloboda, demokratija i vlasništvo, ako je verovati njegovim zagovornicima, to je praktično idealistička verzija web-a izgrađena za korisnike.
Jednostavan opis za Web3 je da je to internet integrisan u blockchain-u ili internet gde su kriptovalute i NFT ugrađeni u platforme koje koristimo. Složeniji, ali specifičniji način razmišljanja o njemu je kao o internetu u vlasništvu korisnika, a integracija blockchain tehnologije trebalo bi da dovede do egalitarnog interneta.
Evolucija od Web1 do Web3
Prva generacija interneta ili Web1 koristila se od devedesetih godina prošlog veka do početka 2000. Tada se na internet gledalo kao na sredstvo koje će demokratizovati pristup informacijama. Što se tiče korisničkog iskustva, stranice su većinom bile statične, bez mogućnosti za kvalitetnu kreaciju sadržaja.
To se promenilo kada je došao Web2, koji trenutno koristimo. Statične web-stranice zamenjene su interaktivnim sadržajem (koji mogu stvarati i sami korisnici), kojem ljudi mogu pristupiti na brz i jednostavan način. S njim su milijarde ljudi dobile pristup nevjerovatnim tehnologijama koje su olakšale život, a mnoge od njih bile su besplatne. Web2 doževio je eksponencijalan rast i to zahvaljujući inovacijama poput mobilnog pristupa internetu i društvenim mrežama.
Umesto samo za čitanje, web je evoluirao u opciju za čitanje i pisanje. Prevlast su preuzele platforme za deljenje sadržaja koji su generisali korisnici koji su se uključivali u međusobnu interakciju. Web2 zaslužan je i za model prihoda koji se temelji na oglašavanju. Iako su korisnici mogli stvarati sadržaj, nisu ga posedovali niti su imali koristi od njegove monetizacije.
Web2 je imao i negativne strane, od kojih se najviše ističe centralizovanost velikih kompanija poput Google-a, Amazon-a, Facebook-a, Twitter-a itd. Tehnološki giganti nastali su kako bi donekle uspostavili red na internetu. Centralizovanost je negativno uticala na startape, kreatore i mnoge druge grupe. Najjednostavniji primer je kada Google ili Facebook promene algoritam koji će uticati na vidljivost objave. Takve promene najčešće skraćuju vidljivost objava, što pogađa kreatore sadržaja, kompanije i male preduzetnike, koji moraju izdvajati više novca za oglašavanje ako žele komunicirati s većim brojem ljudi.
Centralizacija je indirektno uticala i na mnoge društvene napetosti, koje često možemo vidjeti u raspravama na društvenim mrežama, eksplozijom lažnih vijesti i pojavom botova koji svojim komentarima utiču na javno mnjenje. Upravo zbog ovih nedostataka intenzivirala se potreba za unapređenje interneta, a Web3 u kombinaciji sa blockchain tehnologijom i kriptovalutama nametnuo se kao rešenje koje će u potpunosti demokratizovati internet.
Šta je Web3?
Premisu Web3 skovao je suosnivač Ethereum-a Gevin Vud nedugo nakon pokretanja Ethereum-a 2014. Po njegovim rečima, web zahteva previše poverenja. To jest, većinu web-a koji ljudi danas poznaju i koriste oslanja se na poverenje poklonjeno nekolicini privatnih kompanija da deluju u najboljem interesu javnosti. Trenutni internet je u vlasništvu samo nekoliko kompanija (od kojih najveće čine Facebook, Amazon i Google), što stvara e-feudalizam, u kojem se korisnici interneta muče na posedima u vlasništvu šačice divovskih korporacija. Rješenje je Web3, koji koristi decentralizovanu tehnologiju za uklanjanje posrednika.
Zagovornici predviđaju da će Web3 poprimiti mnoge oblike, uključujući decentralizovane društvene mreže, video-igre koje nagrađuju igrače kriptovalutama i NFT platforme koje omogućavaju ljudima kupovinu i prodaju delova digitalne kulture. Idealisti kažu da će Web3 transformisati internet i uvesti novu digitalnu ekonomiju bez posrednika. Drugi veruju da je to distopijska vizija interneta koji se plaća za igru, u kojem svaka aktivnost i društvena interakcija postaju finansijski instrument koji se može kupiti i prodati.
Bitcoin blockchain je javna knjiga aktivnosti bitcoin mreže. Kako bitcoin nije u vlasništvu jedne kompanije ili osobe, ne izdaje ga centralno telo poput centralne banke. Umesto toga, on je decentralizovan i mrežu održava globalna grupa ljudi koji upravljaju specijalizovanim računarima. Blockchain je ključna tehnologija, a decentralizacija je temelj cele ideje.
Kako Web3 funkcioniše?
Kada koristite platformu poput Facebook-a ili YouTube-a, vaše podatke prikupljaju, poseduju i unovčavaju te kompanije. U Web3 vaši podaci su pohranjeni u vašem kriptonovčaniku. U interakciju s aplikacijama i zajednicama na Web3 ulazite putem svog novčanika, a svoje podatke ćete poneti sa sobom kada se odjavite. Poput vlasništva podataka, privatnost je ugrađena u vaš novčanik, koji je ujedno vaš identitet, a koji nije lako povezati s vašim pravim identitetom. Tako da, iako neko može videti aktivnost vašeg novčanika, neće znati da je to vaš novčanik. Najjednostavnije rečeno – četiri glavna elementa koja karakterišu Web3 su decentralizacija, registracija na stranice bez dodatne autorizacije, umetna inteligencija i povezanost sa svim uređajima. Takođe, top četiri prednosti su: nema centralno telo, bolji protok informacija, efikasnije pretraživanje na internetu i poboljšano oglašavanje.
Podeljena mišljenja
Ključni tehnološki akteri imaju dosta kritika kada je u pitanju Web3. Ilon Mask dao je nekoliko komentara na tu temu, a on smatra da se ovo „trenutno više čini kao marketinška poštapalica, nego kao stvarnost“. Drugima se ne sviđa činjenica da su izgrađeni na blockchain-u, što ponekad može biti vrlo energetski intenzivno, doprinoseći emisiji ugljenika i klimatskim promenama. Takođe, postoji neizvesnost o tome može li se pravi Web3 stvarno tehnički postići. Budući da je internet koji sada imamo već loš u kontroli ovih problema, teško je reći da li bi Web3 bio bolji ili lošiji, ali zasad svakako ostaje tek neostvareni potencijal.
Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba