Moderna tehnologija i internet stvari olakšali su nam život, tako da je danas teško zamisliti da neko kod kuće nema bar neki gedžet – mobilni telefon, digitalni foto- aparat, USB, laptop, kameru ili nešto drugo.
Protekla decenija obeležena je brojnim tehnološkim inovacijama koje su nam bukvalno promenile život.
Toliko smo se navikli na te stvari da je teško pomisliti da se nekad živelo bez njih. To se pogotovo odnosi na nove generacije, kojima je teško objasniti da do pre tridesetak godina ni svaka kuća nije imala fiksni telefon, a danas možemo obaviti video-poziv sa bilo kojom osobom na svetu u bilo koje vreme.
Šta je to gedžet?
Pojam gedžet vezujemo za male tehničke aparate ili aplikacije, programe, zatim objekte, uređaje koji imaju neku određenu specifičnu funkciju, pri čemu se moraju odlikovati ili dizajnom, originalnošću, novinom i dimenzijama ili jednostavno moraju da zadivljuju. Gedžeti su se najpre udomaćili u kuhinji – to su bili aparati poželjni u domu svake domaćice: seckalice, mašine za pranje, tosteri, mašine za peglanje itd. Potom se reč „gedžet“ proširila i na sve ostalo.
Električni bicikli i romobili postali su svakodnevica. Sve više ljudi pomoću digitalnog ličnog asistenta naručuje namirnice, mnogi prate vitalne vrednosti na pametnoj narukvici, a česta je pojava da upalimo svetla i podesimo termostat pre nego što uđemo u kuću. Budućnost je postala sadašnjost, a ovi proizvodi su nam promenili svakodnevicu u poslednjoj deceniji.
Pametni gedžeti
Telefoni, čitači, satovi i slušalice postali su pametni i bežični, tako da je komunikacija evoluirala izvan mobilnih uređaja i ličnih računara. Poruke možemo slati putem tableta, glasovnih pomoćnika, pametnih satova i još mnogo toga. Uz internet bankarstvo na mobilnim uređajima odlazak u banku postao je bespotreban, kao i naručivanje prevoza i hrane. E-čitač može držati hiljade knjiga bez zauzimanja prostora i praktičan je zato što ga lako možete poneti na putovanja.
Električna vozila
Čak se i automobili danas mogu smatrati gedžetima, a Tesla i Rimac pokazali su svetu da električna vozila mogu biti konceptualna, ali i praktična, brza i vizuelno atraktivna. Električni romobili postali su nezaobilazno prevozno sredstvo u urbanim sredinama, tako da svaki dan srećemo sve više ljudi koji ih voze. Elektromotori su mehanički vrlo jednostavni i često postižu efikasnost pretvaranja energije od 90 odsto i mogu se precizno kontrolisati.
Bespilotne letelice
Dronovi su se pre koristili strogo u vojne svrhe, a danas se bespilotne letjelice koriste na mnogo načina. Dostupne su bukvalno svima, pa njihova komercijalna upotreba sve više dobija na zamahu. Koriste se za isporuku malih predmeta, inspekcije industrijskih lokacija, nadzor infrastrukture, mapiranje, praćenje useva, hitne reakcije i sigurnosni nadzor.
Kamere i video-snimači
Mobilni telefoni i kompaktne kamere omogućili su svakome da fotografiše i snima kada god to poželi. Recimo, popularne GoPro kamere dale su priliku sportistima da snimaju svoje avanture i da to dele sa svojom publikom uživo. One se mogu montirati na bicikle, automobile ili koristiti pod vodom, a kvalitet je besprekoran, pogotovo kada govorimo o amaterskom nivou. Video-gedžeti uveli su pravu revoluciju u ovaj sektor, a brzine preuzimanja 5G kreću se od oko 50 Mbps do 1,8 Gbps ili više. Što se tiče kapaciteta, dok 4G mreže mogu smestiti nekoliko hiljada IoT uređaja po kilometru kvadratnom, 5G će obezbediti brzu mrežnu povezanost za milione uređaja na istom području.
Pametni televizori
Nezgrapni televizori sa katodnom cevi i videoteke otišli su u zaborav. Pametni televizori su svakom novom generacijom sve pametniji, vizuelno atraktivniji i krcati su brojnim mogućnostima. Oni mogu prikazati kvalitet slike daleko iznad onoga koji smo imali ranije – TV standardne rezolucije prikazuje 720 horizontalnih piksela, dok je danas uobičajeno da televizori imaju 4K rezoluciju, što je 4.000 vodoravnih piksela. Tu su i novi 8K televizori sa ekranom koji sadrži 7.680 vodoravnih i 4.320 vertikalnih piksela, što ukupno čini otprilike 33 miliona piksela.
Virtuelna i proširena stvarnost VR/AR
Virtuelna stvarnost (VR) je stimulisano iskustvo sa scenama i objektima koji izgledaju kao stvarni. Percipira se putem naočara ili kacige za virtuelnu stvarnost. Danas se VR tehnologija ne koristi samo u sektoru igara, već i kao pomagalo za učenje u medicinskom i inženjerskom sektoru. U proširenoj stvarnosti (AR), naš svijet postaje okvir unutar kojeg se postavljaju objekti, a sve što vidimo u stvarnom je okruženju i možda nije strogo potrebno nositi dodatnu opremu.
Blockchain
Tehnologija koja je u srcu bitcoin-a i drugih virtuelnih valuta, može efikasno, na proverljiv i trajan način biežiti transakcije između dve strane, kao i programirati da se automatski pokreću transakcije. Godine 2009. pokrenuta je virtuelna valuta po imenu bitcoin. Ta tehnologija izrasla je od digitalne valute vredne nekoliko penija u novi stub globalnih ekonomskih sistema. Digitalni novčanik je nešto što ima svako ko prati tehnološke i finansijske trendove.
AI asistenti
Razgovor s kućnim asistentom u obliku veštačke inteligencije postao je uobičajen zahvaljujući Amazon-ovoj Alex-i, glasovnom asistentu ugrađenom u njegove Echo uređaje. Ovo je idealno za upravljanje pametnim kućnim uređajima, reprodukcijom medija ili za brzu komunikaciju s prijateljima i porodicom. Uz Alex-u, koja je bila prva, tu su i drugi „pomagači“ koji rade po istom principu – Microsoft-ova Cortana, Appleova Siri, Samsung-ov Bixby i Google-ov asistent bez imena.
Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba