Prvi električni putnički avion – Alis(a) u Zemlji čuda

Letelica s nultom emisijom štetnih gasova uspešno obavila probni let.

Alis(a), odnosno Alice iz naše priče, inspirisana je nadaleko poznatim istoimenim likom iz popularne bajke „Alisa u Zemlji čuda“, pisca Luisa Kerola. Čudesan je njen dolazak na našu planetu, tačnije – njen odlazak ali samo da bi se vratila…

Alis je, naime, prvi potpuno električni putnički avion, koji je nedavno uspešno obavio prvi let i na taj način ispisao istoriju. Sve se odigralio na tlu i nebu iznad američke savezne države Vašington, kada je letelica s nultom emisijom štetnih gasova poletela sa međunarodnog aerodroma „Grant County“ te je nakon osmominutnog leta, na maksimalnoj visini od 1.000 metara, ponovo prizemljena.

Ovim letom se budućnost desila sada, kako su istakli iz izraelskog startapa Eviation Aircraft, čiji su stručnjaci kreirali ovaj avion. Podsetili su da su poslednje izmene u pogonskoj tehnologiji na avionima zabeležene pre sedamdesetak godina i da je ovo, samim tim, svojevrsna revolucija.

Proizvođač je poprilično ambiciozan, kada je reč o komercijalnoj upotrebi putničkog električnog aviona, s obzirom na to da iz Eviation Aircraft-a najavljuju da bi već od 2027. godine mogli isporučiti letelice kupcima. Među zainteresovanima su DHL Express, s fokusom na teretni avio-prevoz, prigradski prevoznik CapeAir i čarter kompanija GlobalX.

Ipak, pre isporuke će uslediti dodatna testiranja, kao i period tokom kojeg će proizvođač prikupiti sve potrebne dozvole i sertifikate. Njihov avion Alis bi trebalo da prevozi putnike širom planete, dakle na svim onim mestima gde se trenutno oslanjamo na klipne i turbinske putničke letelice.

Njegova prednost je ne samo u već pomenutoj nultoj emisiji štetnih gasova, već i u tome što ima manje pokretnih delova, a što doprinosi većoj pouzdanosti i manjim troškovima prilikom održavanja.

U pitanju je manja letelica, skoro u potpunosti napravljena od kompozitnih materijala i predviđena za devet putnika i dva člana posade i 385 kilograma tereta. Pokreću je dva elektromotora (850 konjskih snaga), s baterijskom tehnologijom sličnom onoj u električnom automobilu ili mobilnom telefonu.

Nakon 30 minuta punjenja, moguće je da leti jedan sat i prevali 400 kilometara. Otprilike je upola sporija po pitanju maksimalne krstareće brzine koju može da postigne u odnosu na najrasprostranjeniji putnički avion tipa Boeing 737. Ovde govorimo o 463, odnosno 946 km/h.

Revolucionarna Alis, osim prethodno navedene prigradske, ima i poslovnu i transportnu varijantu. Poslovna je namenjena za šest putnika (uz produženi dolet), dok transportna ima zapreminu od 12 prostornih metara.

Cena leta

Direktni trošak leta avionom Alis s devet putnika i dva člana posade je 200 dolara po satu. To je višestruko manje u odnosu na druge, na osnovu proporcija slične letelice. Recimo, za istovetan let avionima Cessna 402, Pilatus PC-12 ili King Air je potrebno izdvojiti između 600 i 1.000 dolara.

 Alis je najnapredniji avion ove vrste od svih koji se trenutno razvijaju i/ili testiraju. Predviđen je za kraće, međugradske letove dužine od 250 do 400 kilometara. Iako, bar u perspektivi, donosi brojne prednosti u odnosu na tradicionaln(ij)e putničke avione, tu je svakako i niz potencijalnih izazova koji bi mogli otežati njegovu upotrebu.

Najznačajniji se, svakako, odnosi na načine napajanja, odnosu tehnologiju baterija koje bi koristio. Umesto konvencionalne, baterije letelicu mogu pogonovati na bazi obnovljive energije, ali se zbog same težine njihova efikasnost smanjuje. Uz to se postavlja i pitanje kako rešiti punjenje baterija za duže letove, a tu je i činjenica da se litijum-jonske baterije mogu nekontrolisano zagrejati i zapaliti.

Sve u svemu, budućnost je s Alis već tu, ostaje nam samo da vidimo koliko će brzo i na kakav krajnji način biti realizovana. Što se nas tiče, mi već spremamo novac za avionsku kartu!

Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba