Od namotavanja trake na omiljenoj kaseti grafitnom olovkom do višesatnih plejlista koje se neprestano ažuriraju najnovijim hitovima – reprodukcija muzike je kroz decenije doživela nekoliko revolucija
Muzika u našim životima igra sporednu ulogu – ali i sporedne uloge se nagrađuju najvrednijim statuetama. Kad bismo vas pitali koje su pesme ili izvođači obeležili vaš život – brzo biste došli do podugog soundtrack-a kojim biste se i sami iznenadili. Pesme na koje ste gotovo potpuno zaboravili vratile bi vas u sve faze redom – ekskurzije i kućne partije, trenutke zaljubljenosti i najveće izazove.
Rewind
Pesme naših najdražih bendova su tokom decenija u naše ruke stizale u raznim oblicima – na pločama, kasetama, CD-ovima, mp3 plejerima, putem aplikacija. Milenijalci se možda još sećaju posebnog zvuka gramofona na kojem su najpopularniji izvođači slušani u specijalnim prilikama. Ali naročito tople emocije sigurno ih vežu za njihove prve kasete s miksevima najboljih bendova čiji nosači zvuka kod nas još nisu bili dostupni.
Vokmen je bio neizostavan sadržaj đačke torbe još od 1979. godine, kada je izašao prvi uređaj te vrste – Sony Walkman. U vreme kada nismo mogli da kupimo baš sve albume, baš svake grupe na svetu, trebalo je da budemo dovitljivi. Jedni drugima smo na kasete presnimavali pesme sa radio-stanica ili one koje smo dobijali iz treće ruke od nekoga bližeg izvoru dobrog zvuka sa svih strana sveta. Zahvaljujući tome, sklopljena su mnoga prijateljstva, jer ljudi su se okupljali oko zajedničkog muzičkog ukusa.
Play
Sony je bio predvodnik još jedne revolucije u načinu slušanja muzike. Ova kompanija je, zajedno sa Philips-om, 1979. godine predstavila prototip digitalnog audio-diska, poznatog kao CD. Početkom osamdesetih godina 20. veka počela je komercijalna upotreba CD-ova kao nosača zvuka, i to prvo u Japanu 1982, a zatim u Evropi i Americi godinu kasnije. Već 1985. godine svi albumi Dejvida Bouvija bili su objavljeni i na CD-u.
Čim su CD plejeri i diskmeni postali cenovno pristupačni – kasete su izašle iz mode. Ta tranzicija je donela mnoge blagodeti, poput jednostavnije navigacije. Jedina „mana“ bilo je nešto komplikovanije nošenje, što zbog oblika, što zbog otežane reprodukcije zvuka prilikom kretanja. Prva naznaka bliske digitalne budućnosti, bar kada je reč o slušanju muzike, stigla je u vidu iPod-a! Na tržištu se pojavio 2001. godine i otvorio je vrata nekog novog doba. Dotad neviđena tehnologija ponudila je nešto nezamenjivo – mogli smo da slušamo veoma duge plejliste i da se krećemo među albumima dodirom prsta.
Apple se svojim uređajima pozicionirao kao jedna od najprogresivnijih kompanija u svetu, a iPod, iPad, uskoro i iPhone, postali su centar zabave u svim njenim oblicima. Apple uređaji pripadali su, kao i danas, višem cenovnom rangu. Zato su u to vreme u upotrebi bili i mp3 plejeri drugih brendova, ali se i tu tragalo za najbitnijom specifikacijom – što većom memorijom.
Komfor nošenja cele muzičke kolekcije u džepu postao je imperativ.
Fast farward
A onda je s radom počeo Napster! Peer-to-peer deljenje fajlova putem interneta u potpunosti je demokratizovalo pristup sadržaju svih vrsta. Napster je omogućio striming muzike 1999. godine, a pratili su ga FastTrack, Soulseek i mnogobrojne slične platforme. Era besplatnog striminga kratko je trajala zbog kršenja zakona o autorskim pravima, ali bio je to uvod u platforme poput Deezer-a, koje danas uveliko koristimo! Današnja tehnologija omogućava pristup našim muzičkim katalozima bilo kad i sa bilo koje lokacije, kao i striming na više uređaja istovremeno.
Milioni muzičara i albuma svih žanrova na jednom mestu?! Ako se setimo namotavanja traka na kasetama pre samo dve decenije – deluje kao da živimo u donedavno nezamislivoj budućnosti.
Preuzeto iz m:agazina, m:tel.ba