U poslednjih nekoliko godina, sa razvojem tehnologije i dodatnim širenjem interneta i njegovim usavršavanjem, došli smo do termina koji se sve češće koristi u Srbiji – „optika“ ili optički internet. Ovo pre svega nije novost, tehnologija prenosa podataka putem optičkih kablova je možda nekada bila luksuz, ali sada je dostupna sve većem broju korisnika.
Upravo zato, ideja je da se u okviru ovog teksta detaljnije pozabavimo mogućnostima i prednostima prenosa podataka putem optičkih vlakana, tačnije optičkih kablova koje danas sve češće srećemo u našim zgradama.
Internet velikih brzina prenosa podataka postao je potreba
Pre nego što se osvrnemo na konkretne mogućnosti koje nam pruža optička konekcija u našim domovima, potrebno je da, bar na kratko,objasnimo tehničke detalje jedne optičke mreže. Prvo, ovde je reč, pre svega,o sofisticiranoj tehnologiji koja se bazira na prenosu velikoj broja podataka u kratkom vremenskom periodu (određeni broj megabajta u sekundi). Šta to zapravo znači?
Kada govorimo o telekomunikacionim mrežama koje za osnovu imaju optička vlakna, govorimo zapravo o tzv.optoelektronskim sistemima za prenos, odnosno optičkim mrežama. Upravo ove mreže su nastale iz potrebe za osiguravanjem obrade izuzetno velikog kapaciteta podataka i linkova, s obzirom na to da količina podataka koji se razmenjuju kroz mrežu ima tendenciju stalnog rasta.
Optičko vlakno koje se nalazi u optičkom kablu je obično napravljeno od stakla ili plastike, a služi za prenošenje informacija pomoću svetlosti. Optičko vlakno kao medij je mnogo brže, pouzdanije i sigurnije, recimo, od ostalih tipova kablova, zbog toga što ne prenosi električne,već svetlosne signale.
O ovoj tehnologiji može zaista dosta da se govori i piše, s obzirom na to da postoje različite strukture optičkih vlakana, kao i različiti tipovi. No, ono što nas sve ovde, zapravo, najviše zanima jesu upravo brzine sa kojima ova tehnologija raspolaže i šta nam konkretno u realnoj primeni te brzine omogućavaju.
Pre svega, treba imati na umu da kod optičkog interneta, brzine prenosa daunlouda (download) i aplouda (upload) prelaze brzine od 100Mbps. U takvim slučajevima potrebno je imati dosta jak server i dosta jak link, kako bi se dobio tačan rezultat merenja brzine (ukoliko korisnik želi da izmeri brzinu svog interneta). Recimo, jedan od najboljih servisa za to je SpeedtestbyOokla.
Optika kao novi standard u domovima
Recimo da danas putem običnog kablovskog interneta,u proseku, imamo brzine u rasponu od 15Mbps pa sve do recimo 35-40 Mbps. Ove brzine, posebno druga grupa, su i više nego dovoljne čaki za nešto zahtevnije korisnike, koji, na primer, imaju više povezanih uređaja u stanu i koji koriste video servise za strimovanje sadržaja visokog kvaliteta (video, muzika, gejming).
Sa druge strane, optički kabl, zahvaljujući njegovoj strukturi, omogućava brzine prenosa podataka i preko 100 Mbps – što otvara neke potpuno nove mogućnosti za korisnike. Štaviše, brzine ovog tipa prenosa podataka mogu da idu i do 1Gbps što je zaista i više nego dovoljno i za one najzahtevnije korisnike.
Velika prednost optičkog interneta jeste i to da brzine prenosa podataka u korisničkim paketima kreću recimo već od 50Mbps. Naravno, postoje i manje brzine u ovom slučaju, ali sve zavisi od tržišne ponude.
Sa većom dostupnošću servisa kao što su Netflix, HBO, Amazon prime, pa i onih muzičkih poput Spotify-a i Deezer-a, korisnici prosto postaju željni korišćenja više izvora sadržaja u datom trenutku. Naravno, ovde ne treba zaboraviti ni YouTube koji odavno omogućava zahtevni 4K kvalitet videa, ali ni onlajn gejming koji zahteva, pre svega, stabilnost konekcije.
Upravo sve ove navedene stavke troše ogroman broj podataka u jedinici vremena, posebno ako u jednom stanu ili kući ima više ljudi koji koriste različite uređaje. Zahvaljujući optičkom internetu sve ove operacije, uključujući, recimo, i video pozive, se izvršavaju nesmetano, bez „bagovanja“ mreže, i korisnik u svakom trenutku može da bude siguran da sve servise može neometano da koristi u punom kapacitetu.
Štaviše, osim što gorepomenute daunloud (download) brzine omogućavaju veoma brzo preuzimanje podataka sa interneta (bilo da „skidate“ velike fajlove od par gigabajta ili strimujete film od dva sata u HD ili 4K formatu), isto tako je potrebno osvrnuti se i na aploud (upload).
Ako za primer uzmemo recimo ponude optičkog interneta, jasno se vidi da se uploud brzine kreću od 8 i 10 Mbps, pa sve do 100Mbps, što recimo može da bude itekako korisno onim korisnicima koji postavljaju velike fajlove na internet, recimo uploud YT video sadržaja, fotografija, ili tome slično.
Ukoliko na kraju sve ove podatke analiziramo i skupimo na jednom mestu, jasno nam se stavlja do znanja da će tehnologija optičkog prenosa podataka u budućnosti pronaći svoje mesto kod sve većeg broja korisnika. Upravo ovaj standard prenosa podataka ispunjava sve zahteve kako običnih korisnika, tako i poslovnih (koji imaju više povezanih uređaja i koji rade sa velikim i zahtevnim fajlovima/programima).
Na kraju, kako to obično i biva, na korisnicima je da za sebe izaberu najidealnije internet pakete, koji će im, zahvaljujući modernim tehnologijama, omogućiti da uživaju u svim benefitima kako privatno, tako i profesionalno.